Podoljak: Ukrajina promenila ratnu taktiku; Radev stavio veto na slanje oklopnih vozila Kijevu

Украјинска војска извршила је десет удара на положаје руских снага, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине, преноси агенција Унијан.

У саопштењу се наводи да су нападнути положаји пешадије, наоружања и војне опреме руске војске.

Тврди се да су уништена и два непријатељска ПВО система као и седам руских артиљеријских средстава.

(Униjан)

Украјинска војска преузела је одговорност за напад на складишта нафте у Луганску, који је под контролом руских снага.

Одељење за стратешке комуникације Оружаних снага Украјине саопштило је да је украјинска војска у недељу извела "успешан напад", не наводећи детаље, преноси Ројтерс.

Руски званичници у тој области раније данас су рекли да су украјински дронови напали складиште нафте у Луганску.

Како су пренеле РИА Новости, услед напада, избио је пожар који је угашен.

Није било повређених.

Украјина је променила своју ратну тактику, прелазећи у одбрану у појединим областима и наставком офанзивних операција у другима, изјавио је саветник украјинског председника Михаил Подољак.

Подољак је написао на платформи X (некадашњи Твитер) да се украјинска влада сада фокусира на повећање домаће производње наоружања.

Подољак је истакао да је циљ и да се убрзају преговори са савезницима за повећање војног снабдевања.

(Reuters)

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто потврдио је да је бивши украјински председник Петро Порошенко планирао да се састане са мађарским премијером Виктором Орбаном, што је Служба безбедности Украјине (СБУ) представила као оправдање за забрану Порошенку да напусти земљу.

Орбан се нашироко сматра лидером ЕУ који је највише наклоњен Кремљу, а његова земља је више пута опструирала помоћ Украјини и санкције Русији, наводи Кијев индепендент.

СБУ је 2. децембра саопштила да је затражила од парламента да поништи Порошенков захтев да напусти Украјину, уз објашњење да руске обавештајне службе планирају да искористе састанак у пропагандне сврхе.

Због ванредног стања украјинским мушкарцима од 18 до 60 година забрањено је да напуштају земљу, изузев посебних околности или службене дозволе.

Сијарто је рекао да је планирани састанак иницирао Порошенко и напоменуо да Орбан радо преговара са било ким, укључујући и стране бивше лидере.

Дакле, ако је бивши председник Порошенко разматрао такву прилику, ми нисмо желели да томе станемо на пут, рекао је Сијарто током саслушања у мађарском парламенту.

Порошенко је 1. децембра рекао да су га граничари спречили да напусти земљу, иако је претходно добио званичну дозволу.

Заменик председника украјинског парламента Олександар Корнијенко, објавио је касније током дана видео у којем каже да је Порошенко имао легитиман разлог да му се првобитно одобри да напусти земљу, али да је добио писмо са ознаком за службену употребу, због чега је повучено одобрење.

Корнијенко је рекао да не може да открије шта пише у писму. Нејасно је да ли писмо на које се Корнијенко позива садржи захтев СБУ.

Порошенко је тврдио да је отказивање било из политичких разлога и наговестио да је одлука дошла из највиших политичких кругова.

Бивши председник и лидер опозиционе партије Европска солидарност, рекао је да је његов разлог за путовање ван Украјине био да оде у Пољску и помогне у преговорима око окончања текуће блокаде пољских камионџија, а затим у САД да се састане са председавајућим Представничког дома Мајком Џонсоном.

Портпарол мађарске владе Золтан Ковач, рекао је у одговору на изјаву СБУ од 2. децембра да Мађарска не жели да игра било какву улогу у унутрашњој политичкој борби председника (Володимира) Зеленског.

Ковач је инцидент означио као индикацију да Украјина још није спремна за чланство у Европској унији.

Будимпешта је више пута упозоравала да неће подржати покретање преговора Украјине о чланству у ЕУ, током предстојећег самита Уније овог месеца.

Порошенко, који је изабран за председника 2014. године, изгубио је кандидатуру за реизбор 2019. од Зеленског у огорченој кампањи која је често укључивала личне нападе.

Бившем председнику је раније било забрањено да напусти Украјину у мају 2022. на самит НАТО-а, али му је на крају дозвољено да напусти земљу из трећег покушаја, подсећа кијевски лист.

(Танјуг/Кијев индепендент)

Сједињене Америчке Државе ће остати без средстава за подршку Украјини у наредним недељама ако Конгрес не предузме мере, саопштила је директорка Канцеларије за буџет Беле куће Шаланда Јанг. 

У писму лидерима Конгреса, Јанг је навела да је забринутост за наставак америчке подршке Украјини порасла је након вишемесечних сукоба у Конгресу око владине потрошње, укључујући војну помоћ Украјини.

"Не постоји магични лонац за финансирање. Нестало нам је новца и скоро нам је понестало времена", упозорила је Јанг.

Од 111 милијарди долара које је Конгрес до сада одобрио за подршку Украјини, Министарство одбране је искористило 97 одсто свог буџета од 62,3 милијарде долара за Украјину, према Белој кући.  

Стејт департмент је искористио 100 одсто од добијених 4,7 милијарди долара за војну помоћ Украјини, преноси Кијев индепендент.

"Не можемо да дозволимо Путину да победи", поручио је председавајући Представничког дома америчког Конгреса Мајк Џонсон, након што је недавно изабран на ту функцију.

Стејт департмент је са УСАИД-ом искористио 100 одсто од 27,2 милијарде долара намењених за економску и цивилну безбедносну помоћ, што укључује програме попут хуманитарног деминирања.

"Ови програми су исто толико неопходни за опстанак Украјине, као и војна помоћ", рекла је Јанг и додала да је помагање Украјини да се одбрани и обезбеди будућност као суверене,демократске и просперитетне нације, "у интересу националне безбедности САД".

Према њеним речима, САД сада "немају новца да подрже Украјину у овој борби, а подршку коју Украјина добија од САД не могу да пресликају други".

Републиканци у Сенату запретили су да ће блокирати помоћ почетком новембра уколико не буду донете безбедносне резолуције на јужној граници САД, што би довело до сукоба са демократама.

Иако је амерички председник Џозеф Бајден 16. новембра потписао закон о привременој потрошњи, чиме је избегао предстојеће затварање владе, питање наставка помоћи Украјини остало је нерешено.

(Танјуг)

Генерал-мајор Владимир Завадски, заменик команданта руског 14. армијског корпуса, погинуо је у Украјини, изјавио је гувернер руске области Вороњеж Александар Гусев.

Гусев је рекао да је Завадски погинуо "на борбеном положају у зони специјалне војне операције", преноси Ројтерс.

Истраживачка новинска кућа iStories пренела је да је Завадски седми генерал-мајор чију смрт је потврдила Русија, као и да је укупно 12 виших официра изгубило животе од почетка сукоба.

Завадски је био вишеструко одликован руски официр и бивши командир тенка, рекао је Гусев и додао да је његова смрт тежак и болан губитак.

(Reuters)

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена послала је Конгресу хитно упозорење о потреби да се одобри помоћ Украјини у вредности на десетине милијарди долара, наводећи да би, у супротном, могла да се заустави украјинска одбрана од Русије.

У писму упућеном лидерима Представничког дома и Сената, директорка Канцеларије за управљање и буџет Шаланда Јанг упозорила је да ће САД до краја године остати без средстава за слање оружја и помоћи Украјини.

(AP, Reuters, Танјуг)

Председник Бугарске Румен Радев ставио је вето на одлуку о испоруци бугарских оклопних возила Украјини.

Радев је вратио на нову расправу у парламенту Закон о потврђивању споразума којим Бугарска даје Украјини бесплатно оклопну опрему. 

У разлозима за вето наведено је да народни посланици нису били довољно упознати са конкретним параметрима донације, што им онемогућава објективну процену да ли обезбеђена опрема више није неопходна Бугарској, наводи се у саопштењу на сајту председника Бугарске.

Наведено је да нису узети у обзир ни борбени задаци који су додељени МУП-у, ни потребе Главних управа "Гранична полиција" и "Противпожарна безбедност и безбедност становништва". 

"Оклопна транспортна опрема која је достављена Украјини могла би да се користи посебно за заштиту бугарске границе и за пружање помоћи становништву у случају катастрофа и удеса, укључујући и тешко доступна подручја. Руководим се уверењем да безбедност, здравље и живот бугарских грађана треба да буду главни приоритет“, истакао је председник Бугарске.

Навео је примере поплава у Карлову и Цареву, када се Министарство унутрашњих послова још једном ослонило на способности бугарске војске да благовремено и ефикасно испуни своју законом утврђену мисију. 

"Случајеви када ће се службе за заштиту становништва суочити са оваквим изазовима биће све чешћи, а то захтева њихово јачање, а не слабљење", додао је Радев.

Закон о потврђивању Споразума између Министарства унутрашњих послова Републике Бугарске и Министарства одбране Украјине о бесплатном пружању оклопне транспортне опреме, потписан је у Софији 8. августа, као и у Кијеву 13. новембра 2023. године.

(Танјуг)

Првих 30 празних камиона прошло је кроз новоотворени прелаз Ухринив-Долхобичув на украјинско-пољској граници.

Званични Кијев очекује да ће отварање овог прелаза деблокирати главне копнене коридоре у јеку штрајка пољских возача камиона, саопштила је украјинска погранична служба.

Пољске камионџије штрајкују од 6. новембра због наводно подређеног положаја у односу на своје украјинске колеге и због тога су блокирана четири гранична прелаза. 

(Reuters)

Складиште нафте у Луганску било је мета напада украјинских дронова, преноси Спутњик наводе руских званичника у тој области.

Услед напада, дошло је до пожара који је накнадно угашен, нема информација о повређенима.

Недуго пре пожара у граду се чуло да дејствује ПВО и карактеристичан звук мотора јуришног дрона.

(Спутњик)

Украјинске снаге саопштиле су да су током ноћи обориле 18 руских бесплотних летелица и једну вођену ракету изнад девет области.

У обајви на Телеграму, украјинске снаге наводе да су руске снаге испалиле у ноћи између 3. и 4. децебра испалиле укупно 23 дрона широм земље.

(Ukrinform)