Zemlje G7 objavile bezbednosni okvir za Ukrajinu; Volas: Nismo Amazon, Kijev da pokaže malo zahvalnosti

Резултати самита НАТО-а у Виљнусу показали су да се та алијанса у потпуности вратила хладноратовским шемама, саопштено је из руског Министарства спољних послова.

'У Вилњусу је 11-12. јула одржан самит Северноатлантског пакта. Његови резултати показују да се та организација у потпуности вратила хладноратовским шемама, само сада ради заштите наше милијарде људи од другог дела човечанства и на основу идеологије поделе света на демократије и аутократије'', наводи се у саопштењу.

Додаје се да је Kремљ ''спреман да одговори на претње коришћењем свих неопходних средстава'', као и да ће резултати самита бити ''пажљиво анализирани''.

У саопштењу се такође наводи да ће Русија ''наставити да јача војну организацију и одмбрамбени систем земље''.

(Tanjug)

Украјини би користила набавка америчких ракета дугог домета АТАЦМ, изјавио је Ренди Џорџ, кандидат председника САД за начелника генералштаба америчке војске.

"Ракете АТАЦМ су сјајне, омогућиле би напад по дубини", рекао је Џорџ, тренутно заменик команданта Генералштаба америчке војске, преноси Ројтерс.

Њујорк тајмс је раније објавио, позивајући се на неименоване изворе, да се унутар Бајденове администрације води "тиха дебата" о томе да ли Украјини треба послати ракете АТАЦМ и неколико вођених ракета земља-земља.

МГМ-140 (АТАЦМС) је тактичка балистичка ракета коју производи америчка компанија "Локид Мартин". Њен домет је 300 километара

(Reuters, RTS)

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес послао је у уторак писмо руском председнику Владимиру Путину у којем предлаже начин за даље олакшавање руског извоза хране и ђубрива и обезбеђивање континуираних црноморских испорука украјинског жита.

"Циљ је да се уклоне препреке које утичу на финансијске трансакције преко Руске пољопривредне банке, што је велика забринутост коју је изразила Руска Федерација, и да се истовремено омогући наставак протока украјинског жита кроз Црно море“, рекао је портпарол УН Стефан Дижарик новинарима у среду.

(Reuters)

Амерички председник Џо Бајден рекао је председнику Володимиру Зеленском да се радује дану када ће моћи да пожели добродошлицу ратом разореној земљи у НАТО, настојећи да ублажи недавну изајву да сада није време за чланство Украјине у том војном савезу.

"Ваш отпор и ваша одлучност били су модел за цео свет“, рекао је Бајден Зеленском уочи билатералног састанка.

Бајден је истакао да разуме фрустрацију украјинског лидера у најстојању да довољно брзо добије помоћ која му је потребна.

"Обећавам вам, САД чине све што могу да набаве оно што вам треба“, рекао је Бајден у присуству новинара.

"Радујем се дану када ћемо одржати састанак на коме ћемо прослављати ваше званично чланство у НАТО-у“, додао је амерички председник.

Уочи пута на Самит НАТО-а, Бајден је у интервјуу за Си-Ен-Ен рекао да мисли да још није право време да се Украјина придружи Алијанси. Ако би Украјина сада постала чланица, рекао је тада Бајден, "ми улазимо у рат са Русијом“.

Бајдена је новинар у среду питао колико брзо после рата би желео да Украјина уђе у НАТО, на шта му је одговорено – „сат и 20 минута“.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган тврди да је Москва променила став у вези са ослобађањем бивших команданата украјинског гарнизона у Маријупољу након првобитне негативне изјаве о том питању.

"Прво је било негативних изјава из Русије, али после, када су сазнали за неке околности, ситуација је ушла у позитиван колосек“, рекао је Ердоган на конференцији за новинаре у Вилњусу.

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је у суботу да се враћа из Турске са петорицом војника који су учествовали у борбама око “Азовстаља“, који су у тој земљи од септембра 2022. године.

Москва тврди да је договор са Анкаром био да командати остану у Турској до краја рата.

Из Кремља је саопштено да руски председник Владимир Путин тренутно не планира да разговара са својим турским колегом, пренео је Тас.

(Reuters, RTS)

Руско Министарство одбране саопштило је да паравојна група "Вагнер", која је организовала кратак покушај побуне прошлог месеца, завршава предају свог оружја, јавиле су тамошње новинске агенције, преноси Ројтерс.

У саопштењу пропраћеном видео-снимком на којем се виде тенкови, ракете и друго тешко наоружање, наводи се да је "Вагнер" предао више од 2.000 комада опреме и преко 2.500 тона муниције.

Како оцењује Ројтерс, примопредаја је најконкретнији знак до сада да се "Вагнер", чији су борци водили неке од најжешћих битака рата у Украјини, повлачи из борбених операција.

(Reuters)

Земље Г7 објавиле су безбедносни оквир којим се отвара пут ка дугорочним безбедносним гаранцијама за Украјину како би се та земља одбранила од Русије и одвратила је од евентуалне будуће агресије.

Оквир укључују слање савремене напредне војне опреме, обуку, размену обавештајних података и одбрану у сајбер простору, наводи се у заједничкој декларацији САД, Немачке, Јапана, Француске, Kанада, Италије, Велике Британије и Европске уније.

"Лидери Г7 ће бити уз Украјину, док се она брани од руске агресије, колико год буде било потребно", поручују из Г7.

Заузврат, Украјина ће се обавезати на спровођење реформе правосуђа, економског сектора и више транспаретности.

(Ројтерс)

Британски министар одбране Бен Волас рекао је данас да би Украјина требало да покаже мало захвалности Западу који још шаље помоћ, након што је украјински председник Володимир Зеленски рекао да његова земља није добила план процеса придруживања НАТО-у.

"Свиђало нам се то или не, људи желе да виде мало захвалности", поручио је Волас на маргинама самита НАТО-а у Вилњусу, упитан да прокоментарише изјаву Зеленског да је "апсурдно" то што Kијев није добио тачан датум и услове, преноси Гардијан.

Навео је да је прошле године отпутовао у Украјину где је добио списак оружја које треба испоручити.

"Знате, ми нисмо Амазон. Рекао сам им то прошле године, када сам се возио 11 сати само да бих добио списак", рекао је Волас.

Међутим, додао је да разуме Зеленског, те да је коначан одговор на самиту добар за Kијев.

Давање било каквих безбедносних гаранција Украјини је крајње погрешно и веома опасно, каже портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Пружајући било какву врсту безбедносних гаранција Украјини, ове земље заправо игноришу међународни принцип недељивости безбедности. То јест, дајући безбедносне гаранције Украјини, задиру у безбедност Руске Федерације", рекао је портпарол Кремља коментаришући најаву директорке за Европу у Савету за националну безбедност Сједињених Америчких Држава Аманде Слоат да ће лидери Г7 објавити дугорочне безбедносне гаранције за Украјину.

Портпарол руског председника одбацио је наводе да су Вагнерови борци наводно желели приступ нуклеарном оружју током покушаја побуне, рекавши да Кремљ нема такве информације.

(Ројтерс)

Директор Руске спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин потврдио је да је крајем јуна имао телефонски разговор са директором америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијамом Бернсом, током којег су њих двојица "разматрали и разговарали шта да раде са Украјином".

Наришкин је у изјави за Тас рекао да је директор ЦИА кратку побуну руских плаћеника из "Вагнера" у јуну искористио као "изговор" да би га позвао.

"Да, заиста, разговор је вођен крајем прошлог месеца. Како ја то видим, догађаји од 24. јуна послужили су као изговор за телефонски позив мом америчком колеги. Јасно је како сам одговорио на питање шта се догодило. Чини ми се да је то у великој мери био изговор јер је главни део разговора био усмерен на разговоре о Украјини и догађајима у вези с њом", рекао је Наришкин.

Разговор је, како каже, трајао око сат времена, а њих двојица су, према његовим речима, "размишљали и договарали се“ шта ће са Украјином.

Шеф СВР је нагласио да се сваки сукоб, укључујући и оружани, завршава преговорима, и да је уверен да ће то бити и у овом случају, али "услови за преговоре тек треба да сазру", наводи Тас.

Додао је и да постоји могућност да се лично састане са Бернсом.

(Танјуг/Тас)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поручио је на Самиту у Вилњесу да Украјина никад није била ближа чланству у Алијанси, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Русија планира да уведе забрану куповине страних дронова до краја 2023. године, преноси агенција РИА, позивајући се на званичника у Министарству одбране.

(Ројтерс/РИА)

Аустралија је одобрила нови одбрамбени пакет помоћи Украјини, који укључује 30 оклопних возила “бушмастер“, навео је на Телеграму Володимир Зеленски након састанка са аустралијским премијером у Вилњусу.

(Ројтерс)

Председник Европског савета Шарл Мишел изјавио је, пред почетак другог дана самита НАТО-а у Вилњусу, да Европска унија подржава формулу мира коју је предложио украјински председник Володимир Зеленски и спремна је да учествује у међународним напорима за пружање безбедносних гаранција Украјини.

"Изузетно је важно да заједно подржимо Украјину колико год можемо. Имамо одличну сарадњу са НАТО-ом и ЕУ. Спремни смо да пружимо безбедносне гаранције Украјини и учествујемо у свим тим напорима", нагласио је Мишел, преноси Укринформ.

Истиче да је формула мира коју је предложио Зеленски на основу Повеље УН заснована на правди и поручио да нема места некажњивости за руске злочине у Украјини.

(Укринформ)

Немачка је пристала да обезбеди Украјини додатне лансере и ракете за противваздушни систем “патриот“, рекао је председник Володимир Зеленски после разговора са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Вилњусу.

“Ово је изузетно важно за одбрану људи у Украјини од руског терора“, написао је Зеленски на Телеграму.

(Ројтерс)

Русија је током ноћи извршила напад камиказа-дроновима на Кијев и друге градове у Украјини, саопштила је украјинска војска.

Русија је ноћас лансирала укупно 15 иранских дронова “шахид“ на Украјину, а украјинске одбрамбене снаге су обориле њих 11, саопштило је ратно ваздухопловство Украјине на Телеграму.

Ноћ раније Русија је лансирала 28 беспилотних летелица на Кијев и луку Одеса, док је украјинска противваздушна одбрана оборила 26 дронова “шахид“, преноси Ројтерс.

"У удару дронова две особе су повређене након што је избио пожар у нестамбеном инфраструктурном објекту", саопштио је војни начелник Черкашке области Игор Табурец.

Сирене за ваздушну опасност су се оглашавале изнад Кијева и широм Украјине током неколико сати.

Велика Британија ће Украјини обезбедити пакет војне помоћи од 65 милиона долара за потребе поправке опреме и успостављања војног рехабилитационог центра, преноси Кијев индепендент.

Пакет подршке представља најновији допринос Британије свеобухватном пакету помоћи НАТО-а Украјини, наведено је у заједничкој декларацији.

Велика Британија ће се придружити другим земљама чланицама у обезбеђивању украјинских одбрамбених снага са више метака муниције челенџер 2 и додатним залихама борбених и логистичких возила.

Војна помоћ Украјини је централна тема самита НАТО који је у уторак почео у Вилњусу.

Британски премијер Риши Сунак рекао је првог дана самита да ће “огромна подршка чланица НАТО-а послати снажан сигнал председнику Путину и вратити мир Европи“, подсећа портал.

(Кијев индепендент)

Немачка је пронашла трагове подморског експлозива у узорцима узетим са јахте за коју се сумња да је "можда коришћена за транспорт експлозива" у саботажи на гасоводу Северни ток, саопштено је у писму које је та земља заједно са Шведском и Данском упутила Савету безбедности УН.

У писму се наводи да Немачка истражује "сумњиви закуп једрилице" која је изнајмљена на начин да "сакрије идентитет правог закупца", а испитује се и прецизан курс пловила.

Додаје се да је “према проценама стручњака могуће да су обучени рониоци могли да закаче експлозив на местима где је дошло до оштећења гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2, који су положени на морско дно на дубини од око 70 до 80 метара".

“У овом тренутку није могуће поуздано утврдити идентитет починилаца и њихове мотиве, посебно у вези са питањем да ли је инцидентом управљала држава или актер у име државе“, наводи се у писму извештају о истрази Немачке.

Серија до сада необјашњених експлозија прекинула је гасоводе Северни ток 1 и 2 који повезују Русију и Немачку испод Балтичког мора прошлог септембра, у ексклузивним економским зонама Немачке, Шведске и Данске.

(Ројтерс)