Žad na Baltičkom moru, Rusija počinje istragu o eksplozijama na Severnom toku

Tačno 20 radnih dana bilo je potrebno danskim vlastima da dozvole stručnjacima kompanije "Nord strim AG" da istraže mesta na kojima su uništene cevi gasovoda Severni tok 1 i 2, čime je, suštinski, počela četvrta u nizu istraga o uzrocima havarije ovog gasovoda.

Danske vlasti su pristup mestu na kojem su se dogodile eksplozije izdale 1. novembra, javlja danski javni servis DR.

"'Nord strim AG' sada može da počne istragu u danskoj ekonomskoj zoni", potvrdila je za DR Pia Dal Hojgard, šefica danske geodetske agencije.

Vlasti u Kopenhagenu omogućile su pristup ruskim stručnjacima, dan pre nego što je kompanija "Nord strim AG" objavila prve rezultate istrage sprovedene u švedskoj ekonomskoj zoni.

"Prema preliminarnim rezultatima istrage mesta događaja, krateri dubine od tri do pet metara otkriveni su na dnu mora na rastojanju od 248 metara. Deo gasovoda između kratera je uništen, a krhotine cevi raspršene su oko 250 metara", saopštila je ova kompanija po okončanju istrage u švedskoj ekonomskoj zoni.

Ruski stručnjaci se, na Baltičkom moru, nalaze na istraživačkom brodu "Nefrit" (Žad), koji je podignut 2004. godine u Rumuniji, a tokom poslednje decenije plovio je pod zastavama Francuske i Norveške. Vlasništvo je ruske kompanije "Alajans El-El-Si".

Moskva: Britanci su krivi za sve

Rusko ministarstvo odbrane je, krajem oktobra, optužilo Veliku Britaniju za napad na gasovod, ali su vlasti u Londonu te optužbe odbacile, tvrdeći da Moskva, na taj način, pokušava da skrene pažnju sa vojnih neuspeha u Ukrajini.

Rusija je, istovremeno, navela da su napad na Severni tok 1 i 2 izveli pripadnici iste britanske jedinice, koji su koordinisali napad ukrajinskih dronova na brodove Crnomorske flote ukotvljene u krimskoj luci. Van kuloara u Kremlju, pominjana je i poruka bivše britanske premijerke Liz Tras, koja je nedugo posle eksplozija na Severnom toku, navodno, obavestila Amerikance: "Sve je gotovo".

London je ove tvrdnje Rusije odbacio kao propagandu.

Sve istrage o eksplozijama na Severnom toku

Istrage o eksplozijama na Severnom toku 1 i 2 paralelno vode i švedske, danske i nemačke vlasti, pošto je pokušaj da se organizuje zajednička istraga propao, jer su vlasti u Stokholmu odbile da dele "informacije od značaja za nacionalnu bezbednost".

Šef švedskih istražitelja je, prethodno, naveo da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani, ističući da se radi o "veoma osetljivom slučaju".

Potvrđene su ranije tvrdnje seizmologa u Švedskoj i Danskoj, koji su odmah nakon ovih događaja 27. septembra registrovali snažne podvodne eksplozije. U istrazi, koja je nedugo po eksplozijama učestvovali su i policija, Obalska straža i oružane snage.

Švedska je 27. oktobra na mesto eksplozija uputila dva minolovca u sklopu odvojene istrage koju je pokrenula švedska ratna mornarica. Portparol švedske mornarice Džimi Adamson je naveo da je ovaj deo istrage inicirala ratna mornarica, nevezano sa istragom koju već nekoliko sedmica vodi švedska policija.

Nemačka istraga "od posebne važnosti"

Gotovo u isto vreme kada i Šveđani, prvu fazu istrage okončala je i nemačka federalna policija i predala nalaze na dalju analizu. Na fotografijama koje su načinili podvodni dronovi Bundesvera vide se osam metara široke pukotine na cevima gasovoda što, kako navode nemački eksperti, može biti jedino rezultat podmetnutih eksplozija, pišu nemački mediji.

Odmah zatim, nemačko tužilaštvo otvorilo je istragu o "detoniranju eksplozivne naprave", "protivustavnoj sabotaži", uz naznaku da se radi o istrazi "od posebne važnosti".

Dok su Danci i Šveđani objavili delove istrage, nemačke vlasti su, uprkos početnoj odlučnosti da razotkriju krivce za udar na evropski energetski sistem i obećanju da će privesti pravdi odgovorne za ovu sabotažu, odlučile da ne objavljuju informacije vezane za ovu istragu.

"Posle pažljivog razmatranja, došli smo do zaključka da je, zbog dobrobiti države, transfer informacija nemoguć, čak ni pod naznakom strogo poverljivo", navele su nemačke vlasti, pošto je detalje istrage zatražila grupa poslanika Bundestaga.

Tajnovitost istrage u priličnoj je meri iznenadila nemačke medije, posebno jer su vlasti u Berlinu sabotažu Severnog toka, prvobitno, nazivale "ozbiljnim i agresivnim napadom na tok snabdevanja energentima".

Gotovo istovremeno, opozicija je zatražila da vlasti objave koji su brodovi članica NATO-a bili u okolini gasovoda Severni tok 1 i 2 u trenutku eksplozije, kao i da li su se u blizini nalazili ruski ratni brodovi.

Nemački Špigl je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.

Rad gasovoda "Severni tok" obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom "Simensovih" turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, "Severni tok 2", vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.

Ruski "Gasprom" je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak troškova finansirali britanski "Šel", austrijski OMV, francuski "Anži", te nemačke kompanije "Uniper" i "Vinteršel DEA".