Zmijsko ostrvo u Crnom moru, kamen načičkan projektilima

Prema procenama, ruske snage su na ostrvo dopremile ukupno 29 raketnih sistema, uključujući tri lansera projektila zemlja–zemlja tipa "grad", dva "tora M2", četiri "pancira", te još deset lansera koji nije bilo moguće identifikovati jer su prekriveni maskirnim mrežama.

Misteriju "nekoliko protivvazdušnih sistema" rešio je "Skaj njuz" koji je, pozivajući se na zapadne vojne izvore, objavio da su na Zmijsko ostrvo, posle gotovo mesec dana pokušaja, dopremljeni sistemi "S-400" i "tor-M2", što praktično znači da su Rusi napravili značajan korak ka kontroli vazdušnog prostora u tom delu Crnog mora i jugu Ukrajine.

Osim tih sistema, na obale ostrva dopremljena je i platforma na koju su takođe postavljeni raketni sistemi.

Nedugo posle objavljivanja te informacije, izviđački avioni NATO-a, uključujući i bespilotne letelice "global hok", prestale su da nadleću zonu koju teoretski pokriva "S-400", postavljen na Zmijsko ostrvo.

Ukrajinski odgovor, "harpuni" i "neptuni" 

Gotovo istovremeno, ukrajinske snage su na obalu postavile protivbrodske projektile "harpun", koje su im nedavno isporučile SAD i Danska. Osim "harpuna", Ukrajinci se od eventualnog desanta ruskih trupa brane i projektilima "neptun", kojima je sredinom aprila potopljena raketna krstarica "Moskva", drugi najveći ratni brod potopljen u borbi još od kraja Drugog svetskog rata.

"Moskva" je najveći ratni brod potopljen od Folklandskog rata 1982. godine, kada je britanska podmornica "Konkorer" sa dva torpeda potopila argentinsku krstaricu "General Belgrano".

Kao i "neptun", modernizovana verzija sovjetskog projektila Kh-35, i "harpun" leti nisko iznad mora kako bi izbegao protivničke radare i predstavlja jedno od najmodernijih raketnih sistema koje je Zapad isporučio Ukrajini od početka rata.

Raspoređivanje "harpuna", kako navode ukrajinski i zapadni izvori, naterao je komandu Crnomorske flote da ratne brodove udalji van zone dejstava projektila, iako su ruski brodovi, od početka sukoba i uprkos gubicima, dominirala nad praktično nepostojećom ukrajinskom ratnom mornaricom.

Zauzimanjem Zmijskog ostrva, Rusija je u potpunosti blokirala ukrajinske luke na Crnom moru, čime je praktično obustavljen izvoz žitarica u Tursku i Gruziju, kao i prevoz robe iz Odese kroz Bosfor ka Sredozemnom moru.

Pretvaranjem Zmijskog ostrva u raketnu bazu, Rusi su suštinski dobili nepotopivu platformu za lansiranje projektila, te ozbiljnu početnu poziciju za uspostavljanje dominacije nad nebom iznad Ukrajine.

Ruska mornarica je, kao reakciju na raspoređivanje "harpuna" i "neptuna", montirala sisteme "tor-M2" na korvete klase "Vasilij Bikov". Ova improvizacija, koja je navodno direktna posledica potapanja "Moskve", daje ruskim brodovima mogućnost da obore dolazeće protivbrodske projektile.

Fotografije ove improvizovane modernizacije ruskih korveta pojavile su se prethodnih dana na društvenim mrežama i specijalizovanim portalima.

Uprkos nedostatku sredstava da ponovo preuzmu kontrolu nad Zmijskim ostrvom, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov rekao je da se "bitka nastavlja".

"Ko drži Zmijsko ostrvo, kontroliše situaciju na kopnu i, donekle, u vazduhu nad celom južnom Ukrajinom", rekao je ukrajinski obaveštajac.

U jeku bitke za Zmijsko ostrvo, pre tačno mesec dana, britansko ministarstvo odbrane je saopštilo da bi razmeštanje protivvazdušnog sistema S-400 na toj steni u velikoj meri poremetilo odnos snaga u tom delu Crnog mora i južnoj Ukrajini.

"Ukoliko ruske snage uspeju da uspostave punu kontrolu nad ostrvom i postave protivvazdušne sisteme velikog dometa, kontrolisaće severozapadni deo Crnog mora i jug Ukrajine", rekao je za Bi-Bi-Si ukrajinski vojni stručnjak Oleg Ždanov.

Puna kontrola, smatraju vojni stručnjaci, podrazumeva raspoređivanje protivvazdušnih i ofanzivnih raketnih sistema, što Rusi od kraja februara, kada su zauzeli ostrvo, nisu uspeli da izvedu.

Istorija Zmijskog ostrva, od Ahila do Molotova

Ostrvo se, po prvi put, pominje u antičkoj Grčkoj pod imenom Leukos ili Belo ostrvo, zbog silnih čaplji koje su se tu gnezdile. Navodno je baš na to ostrvo doneto Ahilovo telo i pohranjeno u hram koji su, kasnije, Rimljani nazvali Hramom devet oltara.

Rimljani su, kako je pisao Plinije, ostrvo zvali po Ahilu. Prema grčkim mitovima ostrvo je pohodio Ahilov duh koji je, takođe prema legendi, zbrisao Amazonke sa tog mesta, pošto su posekle drveće u okolini njegovog hrama. Prema dugoj verziji, sa doduše sličnim ishodom, Ahilov duh se pojavio pošto je Tetida rasula njegov prah po ostrvu.

Suštinski, Zmijsko ostrvo je imalo složenu istoriju. Grci su ga preoteli Dačanima, nakon čega su ga Rimljani koristili kao mornaričku bazu. Bilo je pod kontrolom Vizantije, Đenovljana, Mlečana, pre nego što su ga zauzeli Turci, pod čijom je vlašću ostao do 18. veka.

Posle Rusko-turskog rata, ostao je pod ruskom kontrolom. Zbog sve snažnijeg ruskog uticaja u tom regionu, izbio je Krimski rat, pa je Zmijsko ostrvo ponovo vraćeno pod tursku kontrolu.

Naredni rat, ponovo između Turske i Rusije od 1877. do 1878, godine, doneo je nezavisnost Rumuniji, kojoj je pripalo i Zmijsko ostrvo.

Rumunija je imala kontrolu nad ovim ostrvom sve do juna 1940. godine, kada je nacistička Nemačka, na osnovu pakta koji su potpisali Ribentrop i Molotov, dobila to pravo. Tri godine kasnije, na ostrvo se iskrcala Crvena armije.

Posle Drugog svetskog rata, ostrvo je pravno vraćeno Rumuniji, iako su se na njemu nalazile sovjetske snage, da bi sporazumom iz 1948. godine, bilo predato Sovjetskom Savezu. Godinu dana kasnije, počela je izgradnja vojne baze na ostrvu, iako parlamenti SSSR-a i Rumunije nikada nisu ratifikovali prethodne dogovore.

Posle raspada SSSR-a, Zmijsko ostrvo je ostalo u sastavu Ukrajine.