Bisenić: Dva ratna puta Rusije, slom neutralnosti u Evropi

Bisenić, u emisiji "Magazin na Prvom", podseća da je Moskva postavila primarne i sekundarne ciljeve. Primarni podrazumevaju razoružanje, denacifikaciju, statsus Krima, Luganske i Donjecke oblasti, dok sekundarni mogu da utiču na dužinu i karakter ruske vojne operacija.

Čini se da je cilj Ruske Federacije da - što snažnije i što je više moguće, destabilizuje evropski poredak u Ukrajini - zasnovan na dominaciji NATO i antiruskom raspoloženju, ocenio je Bisenić i naveo da je produženo trajanje krize test za evropske i zapadne institucije, njihovo jedinstvo i snagu.

Bisenić, osim toga, ističe da Evropa mora da računa na atmosferu produženog i dugotrajnog neprijateljstva na svojim istočnim granicama, što će, kako je rekao, rezultirati novim okolnostima koje će - iako će biti nedovoljno jasne, otežati delovanje evropskih institucija.

Ukrajina je duže vreme, još od raspada SSSR 1991. godine, kamen spoticanja i mesto razilaženja ruskih i zapadnih interesa. Već tada se postavilo pitanje šta će biti sa državom, koja je tada imala nuklearno naoružanje. Na teritoriji Ukrajine vodi se, prema Bisenićevom mišljenju posredan sukob između sila koje se bore da tu državu održe u svojoj orbiti, odnosno da je pridobiju za svoju grupu zemalja.

Bisenića ne čudi što NATO i SAD pokazuju zainteresovanost za Ukrajinu i što se u ukrajinski sukob uključuju gotovo direktno. Sa druge strane, Ukrajina je nezavisna i suverena i kao takva  ima pravo da bira vlastiti put, da sklapa saveze sa kim želi, smatra Bisenić i konstatuje da je sa tog aspekta ruska intervencija visoko problematična.

Stvari u Ukrajini nisu ni jednostavne, ni crno bele, one pokazuju - imajući u vidu ponašanje SAD i Rusije da se velike sile ne uzdržavaju da sopstvene interese ostvaruju i vojnim sredstvima, naglašava Bisenić.

Objašnjava da sukob ima regionalni i evropski karakter i nije realno očekivati da će globalni odgovor na krizu biti unison, odnosno da će isto reagovati, na primer, afričke ili arapske države.

Stav Kine, slom neutralnosti u Evropi

Kada je o odnosu Kine prema rusko-ukrajinskoj krizi reč, Biseniću se čini da su predsednici Putin i Si postigli određen sporazum pre intervencije i da Kina strateški podržava Rusiju. Preking, takođe, zadržava i oprezan stav, ne želi da napravi nijedan provokativan gest kojim bi pogoršao odnose sa Vašingtonom - posebno jer Bajdenova administracija, u odnosu na Trampovu, ima mnogo kooperativniji stav prema Kini.

Neutralnost evropskih država u rusko-ukrajinskom sukobu veoma je komplikovana i teško ostvariva, posebno ako je reč o državi koja nema unapred definisan položaj kroz članstvo u NATO ili EU. Prisustvujemo slomu neutralnosti u Evropi, a neke neutralne države, poput Švedske ili Finske, pokazuju želju za članstvom u NATO alijansi.

Postojeći nivo sankcija i izolacije nesporno utiču na rusku privredu - ali do 10 odsto. Stoga, one nisu dovele do željenog rezultata - do raspada ruske privrede i ekonomije. U tom kontekstu, Bisenić ocenjuje da će sankcije imati uticaj na funkcionisanje ruske privrede, ali ne u meri u kojoj je to očekivano.

Komentarišući očekivanja da Srbija - kao kandidat za članstvo u EU, sledi politiku članica i uvede sancije Ruskoj Federaciji, Bisenić je rekao da bi naša država - koja održava dobre odnose sa najvećim svetskim silama - čak i ona kada su one međusobno sukobljene, trebalo da na diplomatski način predstavi sopstvenu poziciju i ograničenja.

Objasnio je da ona proizilaze iz činjenice da Srbija nije član EU i da zbog toga ne može da ima i ista prava - u političkom i ekonomskom smislu, kao države koje pripadaju Uniji.

"Ako je reč o uceni i pritisku koji bi na taj način EU sprovodila nad Srbijom, a da bi demonstrirala superiornost i disciplinovanost, moguće je zauzeti racionalan stav - potrebno je učiniti sve da bi se izbegla praksa da se sa nama razgovara jezikom pritiska i ucena kao što su to nedavno u Beogradu uradili ministri inostranih poslova nekih država EU", zaključio je Dragan Bisenić u emisiji "Magazin na Prvom", Radio Beograda 1.