Životić: Ovo su ključni dani, rešenja treba tražiti u trouglu Kijeva, Moskve i Ankare

Turska će sutra i prekosutra biti domaćin pregovora Rusije i Ukrajine, a Aleksandar Životić ističe da se ta država od početka sukoba pokazala kao zemlja koja nastoji da se nametne bitan posrednik.

"Turska ima zaista snažne interese, pre svega kao jedna od ključnih zemalja crnomorskog regiona, zatim zemlja koja sa Ukrajinom ima izuzetno dobre odnose i važne interese, a sa druge strane i sa Rusijom ima itekako bliske odnose, izuzetne interese, razvijenu tu stranu vojno-ekonomske koperacije što svakako jača njenu poziciju kao kredibilnog posrednika u ovom procesu", objašnjava Životić.

Ukazuje da će jedna od glavnih tema pregovora biti budući neutralitet Ukrajine, a sa ukrajinske strane se insistira na takozvanom ukrajinskom modelu, mada se, kako kaže, nije reklo kakav bi taj model bio.

Naglašava da tu treba imati u vidu prevashodno situaciju koja je sasvim posebna i drugačija u odnosu na sve posebne modele i koja bi trebalo da uključi sve te posebnosti.

"To bi pre svega podrazumevalo, kao što svaka neutralnost zahteva, ozbiljne međunarodne garancije. U ovom slučaju bi te garancije trebalo da budu nešto veće i nešto šire, jer se radi o izuzetno velikoj zemlji, a drugo zemlji u kojoj se ukrštaju različiti geopolitički interesi. Iz toga razloga će se sigurno insistirati na jednom posebnom obliku neutralnosti koji bi podrazumevao određene bezbednosne garancije", navodi Životić.

Ko bi mogao da bude garant bezbednosti

Na pitanje ko bi mogao da bude garant bezbednosti, Životić ističe da se pominje Velika Britanija pre svega zbog njenih interesa na tom prostoru, a ta zamlja je i nuklearna sila i povukla se iz Evropske unije i na taj način ima poseban kapacitet da bude garant.

"Mnogo logičnije deluje da to bude više garanata tog sporazuma, a najverovatnije bi u to bili uključeni i Francuska koja ispoljava jednu vrlo aktivnu pregovaračku poziciju od kada je ova kriza započela... Isto tako Turska koja je domaćin pregovora bi mogla biti jedan od garanata tog sporazuma. Videćemo u narednim danima šta to nosi, ali čini mi se da će se pregovori kretati u tom domenu", dodaje Životić.

Govoreći o tome koliko dobri odnosi turskog i ruskog predsednika mogu doprineti mogućem kompromisu, Životić kaže da svakako mogu, jer dve zemlje imaju bliske odnose, a i predsednici Erdogan i Putin.

"Na drugoj strani, kada pogledate statističke podatke o snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom Ukrajine, vidite da je tu Turska među vodećim zemljama, u nekim segmentima čak i vodeća", kaže Životić.

Naglašava da treba tražiti određena rešenja u tom trouglu između Kijeva, Moskve i Ankare.

"Turska je zauzela tu poziciju osude ruskog napada na Ukrajinu, ali na drugoj strani odbila je da uvodi sankcije ostavljajući te političke i ekonomske kanale za budućnost", dodaje Životić.

"Veliki izazovi među pregovaračima"

Ukrajina traži da dogovor bude potvrđen na referendumu. Životić ističe da bi se svakako išlo na nekakav referendum, kao i da je to već uobičajena praksa kada se tako krupni sporazumi dešavaju.

Naglašava da je pitanje Donbasa jedno od ključnih pitanja.

"Trenutno ono što je u opticaju jeste ragovor o budućem prekomponovanju Ukrajine u smislu budućih ustavnih reformi i određenog specijalnog statusa za te oblasti. Sad ono što komplikuje te razgovore jeste da na jednoj strani imate samoproglašenu nezavisnost i tu nezavisnost koja je priznata od strane Rusije što je usvari bio i uvod u sve ove događaje – posle priznanja usledio je onaj ugovor o pomoći, a zatim i rusko oružano mešanje u čitav konflikt", navodi Životić.

Naglašava da su u tom smislu veliki izazovi među pregovaračima.

"Ono što bi u tom slučaju vodilo ka nečem drugom jeste suštinski vraćanje na Minski sporazum, naročito na drugi sporazum iz Minska iz 2015. godine koji je podrazumevao ustavne reforme na izvesnu federalizaciju Ukrajine i specijalni status tom regionu", dodaje on.

Ističe da ostaje i pitanje Krima, jer je Rusija "anketirala Krim, odnosno proglasila njegovo vraćanje matici".

"Međutim, to vraćanje niko nije priznao uključujući i Ukrajinu i za Rusiju je veoma važno da na pravni način osigura postojeće stanje – tako da će to biti jedna od krupnih tačaka razgovora", navodi Životić.

"Ne znamo šta Rusija podrazumeva pod demilitarizacijom i denacifikacijom"

Zelenski je rekao da nije spreman na ostale ruske zahteve za demilitarizaciju i denacifikaciju, a Životić ističe da je to postavljeno kao jasno izrečen, ali vrlo maglovit cilj na početku.

"Ne znamo šta Rusija ustvari zahteva i šta podrazumeva pod pitanjem demilitarizacije, u kom i kakvom obimu, a šta ta denacifikacija treba da znači – da li je to odstaranjenje ultradesnih iz političkog života ili to znači promenu vlasti". naglašava Životić.

"Šta to sada znači – smenu postojeće vlasti, da li znači kako to u Rusiji često govore promene naziva ulica, trgova, uklanjanje određenih spomenika koji su postavljeni, da li to treba da bude širi društveni proces, to ćemo videti kada se bude jasno definisalo", dodaje.

"Cilj Moskve malo jasniji, ali daleko od toga da je jasan"

Referendumi za prisajedinjenje Luganska, moguće i Donjecka za sada su samo u najavi. Zaštita tamošnjeg stanovništva bila je povod za, kako Rusi kažu, specijalnu vojnu operaciju. Na pitanje da li je sada jasniji strateški cilj Moskve, Životić napominje da je nešto malo jasniji, ali daleko od toga da je jasan.

"Taj referendum je najavljen, međutim predsednik odbora ruske Dume koji je zadužen za nekadašnji postsovjetski prostor jednostavno je to na samom početku odbacio, jer takva najava je nešto što u ovom trenutku šteti ruskoj pregovaračkoj poziciji, jer bi to značilo indirektno priznanje da se želi ne samo secesija određenih delova susedne države, već nakon toga aneksija tog prostora", objašnjava Životić.

Ističe da je zbog toga to ostavljeno po strani, ali da će biti jedan od elemenata budućih razgovora.

"Ako bi se išlo na takav referendum to bi prejudiciralo i budući status, zbog toga je bar privremeno sa ruske strane to blokirano. Videćemo u kom pravcu će ići pregovori i šta će oni doneti – da li će to biti potvrda nekog specijalnog statusa ili će se ići na nešto dalje, a to sve zavisi i od samog stanja na terenu", zaključuje Životić.