Ima li u Ukrajini dobrovoljaca sa ovih prostora
Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije tvrdi da diplomatska predstavništva Ukrajine vrbuju strane državljane za učešće u borbenim dejstvima protiv Rusije. Ukrajinska ambasada u Austriji uklonila je sa društvenih mreža poziv dobrovoljcima po sugestiji tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova. U Austriji, zbog neutralnosti zemlje, svako učešće u ratu u drugoj državi vodi gubitku državljanstva. Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za ratovanje u inostranstvu sledi kazna zatvora.
U prvim danima rata, predsednik Ukrajine pozvao je dobrovoljce širom sveta da se priključe ukrajinskoj vojsci. Ubrzo je odjeknula vest da će se odazvati 20.000 ljudi. Predsednik Rusije najavio je da je 16.000 boraca sa Bliskog istoka spremno da se priključi ruskim snagama. Upućeni tumače – i sami pozivi i najave – deo su propagandnog rata.
"To su preterani brojevi. Činjenica je da se na ukrajinskoj strani bore dobrovoljci iz Poljske, Velike Britanije, Amerike, ali oni ne mogu da budu neki značajniji faktor. Iskustvo iz 2014. ili iz 2015. pokazalo je da prisustvo takvih vojnika značajno podiže moral domaćih trupa", kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Moralne razloge – odbrane prave strane, navodili su dobrovoljci iz Srbije i Hrvatske koji su se pre osam godina priključili sukobima u Ukrajini, na suprotnim stranama.
Najviše hrvatskih boraca i danas je u redovima Azovskog bataljona – isprva paravojne formacije, sada dela Nacionalne garde ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Borci Azova prepoznaju se po amblemu sa vučjom udicom – nacističkom simbolu. Zbog ruske tvrdnje da je oko 200 Hrvata u njihovim redovima, hrvatski vojni izaslanik u Moskvi pozvan je na razgovor.
"Čine ga ljudi koji su neonacisti i prilično su radikalni u odnosu na Rusiju. Postoje dokazi koje Rusija tvrdi da ima da su oni počinili mnoge ratne zločine tokom sukoba nad stanovništvom ruske etničke pripadnosti", rekao je Mihajlo Vučić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Predrag Petrović navodi da se 2014. dvadesetak hrvatskih građana borilo u Azovu, ali da oni nisu bili značajan faktor. Građani Srbije su se, kaže, borili na strani DNR i LNR.
"Oni jesu predstavljali značajan faktor. Dobro su se pokazali, bili su i snajperisti. Ali kada govorimo o trenutnom broju ljudi iz Srbije i Hrvatske, nemamo podataka da je značajan broj iz Srbije", ističe Petrović.
Kakve su sudske presude dobrovoljcima na stranim ratištima
Od 2014. državljanima Srbije koji ratuju u inostranstvu po Krivičnom zakoniku prete višegodišnje kazne zatvora. Bez obzira na to da li ih u rat vodi ideologija ili novac.
Sudska praksa od tada beleži 32 presude – uglavnom uslovne kazne i sve na osnovu priznanja krivice.
"Ovo krivično delo se jako retko primenjuje u praksi, po meni je posledica želje naše države da i time pokaže neutralnost da zabranjujemo bilo kakvo učešće. To je bilo i posledica povećanog odlaska u Al Kaidu i zbog opasnosti po nacionalnu bezbednost", naglašava Mihajlo Vučić.
U trećoj nedelji rata u Ukrajini, ruska vojska bombardovala je centre za obuku na vojnom poligonu Javorov, na dvadesetak kilometara od granice sa Poljskom. Ukrajinci su saopštili da je u napadu ubijeno 35 ljudi. Rusi tvrde da je time neutralisano 180 stranih plaćenika i velika količina stranog naoružanja.
Коментари