Novo normalno u srpskoj politici – parlament ne trpi anonimnost, može li da podnese novu radikalizaciju

Nova realnost – izraz iz perioda korone, ali prilično precizan opis nove političke slike Srbije. Posle izbora 25. oktobra, politička scena dobija dva dominantna pola – SNS više nije, kažu analitičari, šator za sve. S druge strane, Studentska lista još nije definisala ko je sve pod njenim kišobranom.

Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže da lista SNS-a u budućnosti više neće biti catch-all partija, već jasno profilisana neoradikalska opcija.

"Sa druge strane, Studentska lista ostaje jedina prava catch-all lista", ističe Panović.

Šta čeka Studentsku listu, a šta SNS

Različiti su i izazovi – SNS će morati, smatraju, da se navikne na uži politički profil, a Studentska lista na činjenicu da bude personalizovana, dok je kampanja mogla da bude kolektivna. Parlament, podsećaju, ne trpi anonimnost.

Tara Tepavac iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi da su izbori jasno pokazali da građani više ne žele ovakvo funkcionisanje sistema, odnosno nedostatak suštinskog funkcionisanja institucija u političkom sistemu, kao i da žele promenu i odgovornost.

"Taj momenat političke odgovornosti koji nam je nedostajao u radu i narodnih poslanika, vladajuće većine u velikoj meri i onih koji su vodili naše institucije je nešto što se ja nadam da ćemo videti da će se promeniti", ističe Tepavac.

Od osvajanja mandata do upravljanja državom

Osvajanje mandata jeste politički uspeh, ali, napominju, upravljanje državom je sasvim druga disciplina. A izazovi neće čekati da se nova politička struktura uigra.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić objašnjava da je reč o uspostavljanju sistema na način da se negira ono što je, faktički, bila partijska država sa izraženim modelom autoritarne vladavine.

"U tom poslu biće jako puno izazova i ostaje da vidimo kako će predstavnici Studentske liste rešavati sve te probleme", navodi Bešić.

Konstituisanje institucija kao prvi izazov

Tara Tepavac podseća da su se godinama unazad viđale različite vrste opstrukcija u kojima bi se Narodna skupština konstituisala tako što se potvrdi dve trećine mandata, pa bi se onda napravila pauza koja je trajala nekoliko nedelja, prethodnih godina čak do 80 dana, nakon kojih bi tek bio izabran predsednik Skupštine.

"U ovoj situaciji u kojoj se mi trenutno nalazimo, u kojoj nemamo predsednika Republike, nisu raspisani predsednički izbori, nemamo Vladu i nemamo i dalje konstituisanu Skupštinu, takva vrsta opstrukcije nikako ne bi bila dobar znak", upozorava Tepavac.

Predsednički izbori – novi test za SNS

Predsednički izbori vide se kao novi test za naprednjake. Stranka koja je godinama imala prepoznatljivog lidera, baš sa te pozicije, sada razmatra da li uopšte da ulazi u trku. A ona bi, kažu, mogla da bude prilika i za one koji ne računaju na pobedu, ali računaju na političku budućnost.

Zoran Panović ocenjuje da SNS zaista nema nijednog kandidata koji može da priđe Aleksandru Vučiću.

"To je u dobroj meri posledica Vučićeve kadrovske politike i načina na koji je postavljao ljude na važna mesta. Sa druge strane, videćemo ko je kandidat Studentske liste", kaže Panović.

Tako Srbija ulazi u novu političku fazu: SNS traži odgovor na pitanje ko posle Vučića, Studentska lista ko iza nje stoji, a u toj raspodeli opozicija traži mesto. Politička realnost doneće odgovor – ko je spreman za glavnu ulogu, a ko će ostati u publici.