Čelić: Imovinska prava Srba na KiM sistematski se krše, neophodna obnova autonomije Univerziteta

Evropska komisija u najnovijem izveštaju ukazuje na probleme u zaštiti imovinskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, dok se Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici suočava sa unutrašnjim neslaganjima i zahtevima dela profesora za smenu rukovodstva.

Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da problem uzurpacije srpske imovine na Kosovu i Metohiji traje od juna 1999. godine, nakon povlačenja srpskih vojnih i bezbednosnih snaga i masovnog iseljavanja Srba. Ističe da je fizičko nasilje nad srpskim stanovništvom praćeno i oduzimanjem imovine.

"Negde od oko dva i po miliona katastarskih parcela na Kosovu i Metohiji, koliko inače čine celokupni katastar na toj teritoriji, preko milion je, prema podacima UNMIK-a, bilo uzurpirano. To je negde preko 39 procenata, dakle nezapamćen obim uzurpiranja zemljišta", naglašava Čelić.

Čelić navodi da podaci UNMIK-a ukazuju i na veliki broj uništenih i uzurpiranih stambenih objekata. Upozorava da se, prema njegovoj oceni, proces uzurpacije dodatno ubrzava nakon 2023. godine, posebno usled pooštravanja mera Prištine na severu Kosova i Metohije.

"Prema opet podacima UNMIK-a, negde 2007. godine, još uvek je bilo uništeno više od 10.500 kuća, a više od 29.000 stambenih jedinica je uzurpirano", ističe Čelić i naglašava da je poslednjih meseci aktuelno uništavanje i uzurpacija srpske imovine na Gazivodama, u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu.

"Sudovi, umesto zaštite, instrument kršenja prava Srba"

Govoreći o istraživanjima predstavljenim u knjizi "Golgota svojine – zaštita stvarnih prava na nepokretnostima lica prognanih sa Kosova i Metohije", Čelić kaže da se susreće sa brojnim spornim odlukama sudova privremenih institucija u Prištini i specijalizovanih organa UNMIK-a. Ocenjuje da je položaj Srba u pogledu zaštite imovine neuporediv sa pravnom praksom u uređenim državama.

"Naišao sam i na otvoreno diskriminatorske odluke. Ne bih mogao takvo stanje da poredim ni s jednim stanjem ni u jednoj uređenoj zemlji u Evropi, a rekao bih i u svetu", naglašava Čelić.

Čelić ukazuje da su Srbi u zaštiti svojih prava upućeni isključivo na pravosudni sistem privremenih institucija u Prištini. Smatra da taj sistem ne garantuje ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, zbog čega je i zaštita privatne svojine izuzetno otežana.

"Kosovski sudovi danas veoma često postupaju ne samo neefikasno, nego i otvoreno diskriminatorski kada je reč o zaštiti imovinskih prava Srba na Kosovu i Metohiji", upozorava Čelić.

"Zahtevi za smenu rukovodstva Univerziteta legitimni, autonomija neophodna"

Komentarišući zahtev 24 profesora za ostavke rukovodstva Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Čelić ocenjuje da je reč o legitimnom zahtevu, u skladu sa slobodom izražavanja mišljenja. Smatra da političke promene u Beogradu ohrabruju deo akademske zajednice da otvori pitanje odgovornosti univerzitetskog rukovodstva.

"Verovatno u skladu s ovim političkim promenama sada nakon izbora, da se jedan broj akademske zajednice i ohrabrio, da je to na kraju krajeva i u skladu sa slobodom izražavanja mišljenja", navodi Čelić.

Smatra da se problemi u funkcionisanju Univerziteta moraju posmatrati i kroz posledice briselskog procesa, koji, prema njegovoj oceni, postepeno smanjuje prisustvo države Srbije na Kosovu i Metohiji. Ukazuje na opasnost od stranačkog uticaja na akademske institucije i narušavanja njihove samostalnosti.

"Verovatno je neko umislio da bi transmisija države ili državne politike mogla da bude jedna partija, jedna stranka, pri tome registrovana u kvazipravnom sistemu Kosova u Prištini. I naravno da u takvim okolnostima strada autonomija univerziteta", ističe Čelić.

Obnova autonomije kao odbrana od novih pritisaka Prištine

Čelić naglašava da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici funkcioniše u uslovima stalne pravne nesigurnosti i pritisaka Prištine. Ocenjuje da je uspostavljanje pune univerzitetske autonomije jedan od najvažnijih preduslova za očuvanje te institucije.

"Nama je autonomija preko potrebna u susret onome što nas čeka. Opštepoznata je stvar da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, odnosno Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, deluje u izuzetno teškim okolnostima, uslovima jedne pravne nesigurnosti i neizvesnosti, konstantnih pritisaka Prištine", ukazuje Čelić.

Sagovornik RTS-a upozorava da dodatnu opasnost za Univerzitet predstavljaju propisi Prištine, uključujući takozvani zakon o strancima. Smatra da bi jačanje samostalnosti akademske zajednice omogućilo efikasnije suprotstavljanje mogućim pokušajima uključivanja Univerziteta u kosovski pravni sistem.

"Mislim da bi ponovno uspostavljanje autonomije univerziteta bilo jedno od značajnih oružja u rukama akademske zajednice tog univerziteta u odbranu od onoga što, nažalost, očekujemo, a to su novi pritisci, sistemski od strane Prištine, da se univerzitet, pod znacima navoda, reintegriše u kvazipravni sistem Prištine", naglašava Čelić.

Kadrovske promene i zaštita KiM

Povodom najava Studentske liste o promenama na rukovodećim pozicijama u srpskim institucijama i preispitivanju njihovog rada, Čelić ocenjuje da nova vlast ima legitimno pravo da vodi kadrovsku politiku. Istovremeno upozorava da svaka odluka mora biti pažljivo odmerena kako ne bi dodatno ugrozila položaj srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

"Lično mislim da bi trebalo vrlo mudro i pažljivo promišljati svaki potez danas na Kosovu i Metohiji. Ne treba učiniti ništa što bi eventualno moglo da pogorša poziciju našeg naroda na KiM", ističe Čelić.

Naglašava da je neophodno sačuvati sve što dobro funkcioniše u postojećim institucijama, ali i promeniti loše prakse. Smatra da svi koji zloupotrebljavaju položaj ili vrše pritisak na zaposlene moraju da snose odgovornost, uz poseban oprez zbog mogućih novih poteza Prištine.

"Oni koji su učinili nešto što nije dopušteno, što je protivzakonito, naravno da treba da odgovaraju. Naravno da ne treba da budu na pozicijama na kojima bi eventualno zloupotrebljavali položaj i vršili pritisak na ljude u različitim formama", poručuje Čelić.

"Zaustaviti iseljavanje mladih i sačuvati preostale srpske institucije"

Govoreći o prvim potezima nove vlasti u Beogradu prema Kosovu i Metohiji, Čelić izdvaja zaustavljanje iseljavanja mladih kao jedan od najvažnijih prioriteta. Ukazuje da su nedostatak perspektive i teški uslovi života i rada glavni razlozi zbog kojih mladi napuštaju pokrajinu.

"Prvi je, ako je ikako moguće, zaustaviti iseljavanje mladih ljudi sa Kosova i Metohije. Danas oni odlaze zbog nedostatka perspektive, zbog težine uslova života i rada. I mislim da bi nova vlast trebalo da se pozabavi time", naglašava Čelić.

Ocenjuje da dosadašnji briselski dijalog ne donosi dobre rezultate ni za srpsku zajednicu ni za položaj države Srbije na Kosovu i Metohiji. Ukazuje da su zdravstvo, obrazovanje, Srpska pravoslavna crkva i pojedine kulturne ustanove među poslednjim preostalim institucionalnim osloncima srpskog stanovništva.

"U tom smislu njih treba po svaku cenu sačuvati, u smislu funkcionisanja u pravnom sistemu Republike Srbije. To je jedini garant njihovog opstanka. Tako, naravno, i našeg univerziteta", ističe Čelić.