Izveštaj EK o prethodnih godinu dana: Srbija bez napretka u vladavini prava, dalje nazadovanje slobode medija

Izveštaj obuhvata period od septembra 2025. do septembra 2026. godine, pre izborne pobede Studentske liste 25. oktobra. Podseća se da su tokom tog perioda nastavljeni studentski i građanski protesti zbog korupcije i nedostatka odgovornosti vlasti, posebno nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Govoreći o stanju demokratije, Komisija ocenjuje da je političko odlučivanje u Srbiji i dalje faktički bilo u rukama predsednika Republike, mimo uloge koju mu daje Ustav. Rad parlamenta bio je ograničen malim brojem sednica, nedostatkom stvarne političke debate i slabom kontrolom izvršne vlasti.

U oblasti pravosuđa nije ostvaren napredak. Komisija upozorava na političko mešanje u rad sudova i tužilaštava i traži da se obezbedi njihova stvarna nezavisnost. Posebno se ukazuje na pokušaje neprimerenog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal.

U borbi protiv korupcije ostvaren je samo ograničen napredak, a korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima. Komisija navodi da je Srbija sprovela samo tri od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO). Za ozbiljnije rezultate potrebna je snažnija politička volja, naročito u procesuiranju korupcije na visokom nivou.

Istrage korupcije povezane sa padom nadstrešnice u Novom Sadu nisu završene. Komisija navodi da su nedostatak saradnje policije sa tužilaštvom i premeštanje iskusnih policijskih službenika usporili istragu. U izveštaju se konstatuje i da ranija antikorupcijska kampanja, tokom koje je uhapšeno više od 150 ljudi, nije donela značajne sudske rezultate.

Nazadovanje u oblasti slobode medija

U oblasti slobode medija Komisija konstatuje dalje nazadovanje.

Napadi, pretnje, zastrašivanje i govor mržnje protiv novinara nastavili su da rastu, dok vlasti nisu dosledno osuđivale takve slučajeve. Prema podacima novinarskih udruženja koje prenosi Komisija, tokom 2025. zabeleženo je 427 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare, naspram 168 godinu ranije.

Komisija ukazuje i na učestale verbalne napade visokih državnih funkcionera na novinare, kampanje diskreditacije u provladinim medijima i nedovoljnu reakciju nadležnih institucija. Od 140 slučajeva napada na novinare koje je evidentiralo tužilaštvo, samo četiri su završena pravosnažnim presudama. Dodatnu zabrinutost izazivaju sve veća koncentracija vlasništva nad medijima i politički i ekonomski uticaji na njihovu uređivačku politiku.

Sve većim pritiscima bile su izložene i organizacije civilnog društva, uključujući aktiviste za ljudska prava. Komisija navodi slučajeve zastrašivanja, govora mržnje, javnih kampanja protiv nevladinih organizacija i policijskih pretresa njihovih prostorija. Upozorava se da su pojedini postupci državnih organa dodatno otežali rad civilnog društva, dok saradnja vlasti sa nevladinim organizacijama uglavnom nije obnovljena.

O studentskim i građanskim protestima

U osvrtu na studentske i građanske proteste, Komisija ukazuje na slučajeve prekomerne upotrebe sile, napade na demonstrante i izostanak odgovarajuće reakcije policije. Posebno se navodi da su državni zvaničnici proteste predstavljali kao pokušaj "obojene revolucije", podržane iz inostranstva, sa ciljem rušenja ustavnog poretka Srbije, bez dokaza koji bi potkrepili takve tvrdnje.

Izveštaj se osvrće i na navodnu upotrebu zvučnog oružja tokom protesta u Beogradu u martu 2025. godine.

Komisija prenosi da je Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da zvučni top nije korišćen. Međutim, upozorava da su najave saslušavanja i krivičnog gonjenja ljudi koji su javno govorili o tom slučaju imale efekat zastrašivanja i gušile slobodu izražavanja i otvorenu javnu raspravu.

Kritike EK zbog Ratka Mladića 

Komisija je kritikovala i način na koji je u Srbiji organizovana sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru 2026. godine.

U izveštaju se navodi da su zvanična podrška, prisustvo visokih državnih funkcionera i učešće vojske dodatno podstakli istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Takvo postupanje je u suprotnosti sa vrednostima na kojima se zasniva evropski put Srbije, ocenjuje Komisija.

Nema napretka u usklađivanju spoljne politike

U oblasti izbora, usvajanje novih zakona predstavljalo je korak napred, ali ključne preporuke međunarodnih posmatrača nisu u potpunosti sprovedene. Komisija traži da se spreče zloupotreba javnih resursa, pritisci na birače i zastrašivanje tokom izbornih kampanja.

U spoljnoj politici Srbija nije ostvarila napredak u usklađivanju sa Evropskom unijom. Komisija navodi da Beograd i dalje ne primenjuje evropske sankcije Rusiji i da su pojedini potezi i izjave srpskih zvaničnika bili su suprotni stavovima EU, naročito kada je reč o Rusiji i Kini. To, uz učestalu antievropsku retoriku, otvara pitanja o strateškom opredeljenju Srbije.

Istovremeno se konstatuje da je Srbija nastavila saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija, pružila značajnu podršku Ukrajini i učestvovala u evropskim misijama i operacijama.

Ograničen napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom

U normalizaciji odnosa sa Prištinom ostvaren je samo ograničen napredak po oceni komisije, jer su obe strane bile zaokupljene domaćim političkim pitanjima.

Komisija očekuje da obe strane bez odlaganja ispune obaveze iz sporazuma iz 2023. godine. Od Beograda se posebno traži da prestane da se protivi članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, dok se od nje očekuje pokretanje procesa formiranja Zajednice srpskih opština.

Komisija navodi i da Srbija nije preduzela značajne korake da obezbedi odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.

O otvaranju Klastera 3 

Komisija podseća da je Srbija i dalje tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, ali da će dalji tempo pristupnih pregovora zavisiti pre svega od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U izveštaju se navodi da je članstvo u EU ostalo deklarisani strateški cilj Srbije, ali da su za njegovo ostvarenje potrebni snažnija politička volja, sprovođenje reformi i jasnija podrška evropskim integracijama.

U uvodnom delu izveštaja Komisija konstatuje i da je na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista, nastala iz studentskog i građanskog pokreta, prema preliminarnim rezultatima osvojila apsolutnu većinu mandata.