Da li će promena vlasti značiti i otvaranje novog poglavlja u odnosima Beograda i Brisela

Pobeda Studentske liste otvorila je pitanje da li Srbija, posle gotovo pet godina zastoja, može da nastavi evropske integracije. Evropski lideri brzo su čestitali pobednicima izbora i ponudili podršku reformama.

Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela, kaže da deo analitičara ocenjuje da su poruke evropskih zvaničnika stigle sa zakašnjenjem i da je tokom gotovo dve godine protesta propuštena prilika da Evropska unija jasnije podrži zahteve za demokratskim reformama.

Kako navodi, kritičari dosadašnjeg pristupa Brisela smatraju da su evropski lideri često davali prednost stabilnosti i predvidljivosti odnosa sa prethodnom vlašću, umesto da snažnije ukazuju na probleme u oblasti demokratije.

Zbog toga se, prema ocenama pojedinih analitičara, postavlja pitanje koliko će buduća vlada Srbije biti zainteresovana za evropske integracije i da li će one biti među njenim prvim prioritetima. 

Evropski put Srbije gotovo pet godina je u zastoju, a naredne nedelje očekuje se objavljivanje godišnjeg izveštaja Evropske komisije o proširenju. Prema očekivanjima iz Brisela, izveštaj će pokazati koliko je Srbija u međuvremenu zaostala za drugim zemljama kandidatima, uključujući Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.

Pojedine diplomate i analitičari ocenjuju da bi izborni rezultati mogli da stvore uslove za prevazilaženje prepreka povezanih sa stanjem demokratije i vladavine prava.

Međutim, još nije izvesno da li će to dovesti do konkretnih odluka u narednim nedeljama ili mesecima, pre svega o otvaranju Klastera 3 i deblokadi dela sredstava iz evropskog Plana rasta. 

Bojana Selaković: Srbija ima priliku da obnovi odnose sa EU

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da prve poruke evropskih zvaničnika posle parlamentarnih izbora u Srbiji vidi kao podršku promeni vlasti i spremnost za uspostavljanje drugačijih odnosa Beograda i Brisela.

"Verujem da nakon svih ovih godina blokade i različitih tenzija koje su postojale u odnosima Srbije i Evropske unije sada imamo osnovni preduslov da možemo da resetujemo odnose", istakla je Selakovićeva.

Ocenjuje da su poruke iz Brisela ohrabrujuće i da postoji spremnost da se budućoj vladi pruži podrška u oblastima zbog kojih je evropski put Srbije godinama bio u zastoju.

"Verujem da postoji iskrena volja da se sa budućom vladom radi i da se Srbija podrži upravo u oblastima koje su bile najproblematičnije i zbog kojih je u najvećoj meri stajao evropski put", navela je Selakovićeva.

Smatra da prethodna vlast nije pokazivala suštinsku spremnost za napredak u evropskim integracijama, što je, prema njenoj oceni, dovodilo do nezadovoljstva i u Briselu i među građanima Srbije.

Odgovornost EU za gubitak poverenja građana

Govoreći o ranijim kritikama predstavnika Studentske liste na račun odnosa Evropske unije prema vlastima u Srbiji, Selakovićeva je ocenila da deo odgovornosti za takvu percepciju snosi i sam Brisel.

"Način na koji je vođen proces evropskih integracija i reakcije pojedinih evropskih zvaničnika stvarali su percepciju da je taj proces instrumentalizovan i monopolizovan od strane vladajuće stranke i dela institucija", rekla je Selakovićeva.

Navodi da proces nije bio dovoljno transparentan i da veliki deo društva nije imao uvid u to šta se u okviru pristupnih pregovora dešava.

"To je stvorilo sliku u kojoj je Evropska unija percipirana kao saveznik prethodne vlasti. U tome postoji i određeni deo odgovornosti same Evropske unije", istakla je Selakovićeva.

Podseća da do 2022. godine, prema njenoj oceni, nije postojala jasna strateška vizija proširenja EU, dok su zemlje kandidati imale pristup određenim fondovima, ali bez suštinskog napretka u reformama.

Ističe da se uspeh evropskih integracija ne meri samo otvaranjem pregovaračkih poglavlja, već pre svega promenama koje građani osećaju u svakodnevnom životu.

"Suština evropskih integracija i napretka zemalja kandidata najdirektnije je povezana sa onim što građani te države osećaju. Napredak u reformskim procesima treba da znači da se dešavaju stvari koje su dobre za građane", objasnila je Selakovićeva.

Sloboda medija jedan od uslova za nastavak EU integracija

Selakovićeva smatra da građani Srbije nisu bili dovoljno informisani o tome šta donosi članstvo u Evropskoj uniji i da je na njihovu percepciju uticala dugogodišnja protivrečna komunikacija prethodne vlasti.

"Istovremeno se predstavljala i kao isključivo proevropski i kao isključivo antievropski akter. Slate su veoma zbunjujuće poruke i građanima i Evropskoj uniji", ocenila je Selakovićeva.

Ukazuje da su problemi u oblasti medijskih sloboda bili jedan od razloga zbog kojih Srbija gotovo pet godina nije otvarala nove pregovaračke klastere.

"Svaki dalji napredak u oblasti medijskih sloboda neće biti samo prepoznat kao reformski napredak Srbije, već ćemo mi kao građani od toga imati najdirektniju korist, jer ćemo moći da budemo pravovremeno i objektivno informisani", istakla je Selakovićeva.

Sredstva iz Plana rasta 

Kao jedno od važnih pitanja izdvojila je i korišćenje sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

"Za sada je povučeno možda nekih deset odsto sredstava. Ako taj novac ne bude iskorišćen za reformske aktivnosti za koje je namenjen, to će biti još jedna propuštena prilika", upozorila je Selakovićeva.

Složenija pitanja ne moraju da zaustave ostale reforme

Na pitanje da li Srbija može da napreduje u oblastima u kojima postoji saglasnost sa Evropskom unijom, dok se složenija pitanja, poput odnosa prema Rusiji i Kosovu i Metohiji, rešavaju kasnije, Selakovićeva je odgovorila potvrdno.

"Odnos Srbije i Evropske unije je izuzetno kompleksan i širok i nikako ne podrazumeva samo odnos prema Kosovu i Rusiji", naglasila je Selakovićeva.

Prema njenim rečima, pitanja spoljnopolitičkog usklađivanja svakako će doći na dnevni red, ali postoji prostor da se u međuvremenu napreduje u drugim oblastima.

"Evropska unija je od početka rata u Ukrajini pokazala veliki stepen fleksibilnosti kada je reč o težim temama u odnosima sa državama kandidatima", navela je Selakovićeva.

Ocenjuje da je svođenje evropskih integracija isključivo na pitanja KiM i Rusije u prethodnom periodu služilo kao objašnjenje za izostanak napretka, dok je, prema njenom mišljenju, suštinski problem bio nedostatak demokratskih reformi.