Milivojević za RTS: Vučićeve poruke u UN neće ostati bez odjeka - na delu sila i dvostruki standardi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u okviru opšte debate 81. zasedanja Generalne skupštine UN govorio o slabljenju međunarodnog poretka, sukobima velikih sila i sve težem položaju manjih država, a osvrnuo se i na govor hrvatskog premijera Plenkovića i odgovorio na njegove oštre kritike na račun Srbije.

Saradnik fondacije "Heritidž" iz Vašingtona Majkl Frojnd ocenio je za RTS da je govor bio hrabar i odvažan.

"Većina šefova država izađe za govornicu i govori uopšteno, koristeći fraze i klišee, pričajući o međunarodnoj saradnji, miru i lepim principima, dok u praksi često ne poštuju te vrednosti i ideale", rekao je Frojnd.

Dodao je da je predsednik Srbije ukazao na licemerje u međunarodnoj zajednici i podsetio da se mnogi, iako se često pozivaju na ideale, ne ponašaju u skladu sa njima.

Frojnd je istakao da je bilo "zaista osvežavajuće čuti takav govor" i da je Vučić umesto praznih fraza govorio o činjenicama i jasno izneo argumente o tome kako Srbija nakon NATO bombardovanja nije tretirana pravično, i to, po njegovom mišljenju, "veoma ubedljivo i snažno".

Frojnd je naglasio da je predsednik pokazao da je "istinski lider i državnik", te da se ovim govorom uzdigao "ne samo politički, već i intelektualno".

Kada je reč o izjavi američkog državnog sekretara Marka Rubija da su Sjedinjene Države zainteresovane za jačanje strateškog partnerstva sa Srbijom, Frojnd je ocenio da su to "veoma ohrabrujuće vesti", a još važnijom je nazvao Rubijevu najavu da se nada skoroj poseti Srbiji.

Prema njegovim rečima, to je rezultat strateškog dijaloga dve zemlje, pokrenutog pre samo nekoliko meseci, i značajan spoljnopolitički uspeh Vlade Srbije.

Tri ključne poruke sa govornice u UN

Zoran Milivojević izdvojio je tri ključne poruke Vučićevog govora. Prva je, kako je objasnio, globalnog karaktera – presek stanja u međunarodnim odnosima i poziv da se svet vrati izvornim principima, uključujući reafirmaciju uloge Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti i principa međunarodnog prava.

Druga je potvrda da Srbija ostaje na principijelnoj poziciji, da će štititi svoje državne i nacionalne interese, ne dovodeći u pitanje ni evropski put ni odnose sa tradicionalnim prijateljima. Treća, koja je, kako je dodao, "možda čak i prva", jeste stav prema ključnom državnom i nacionalnom interesu – Kosovu i Metohiji.

Milivojević je naveo da je predsednik na potpuno direktan način podsetio na to odakle je sve počelo, na NATO agresiju, kršenje međunarodnog prava i posledice koje ono i danas izaziva.

"Ja bar ne pamtim da se čula, recimo, poruka drugim zemljama o čemu treba da vode računa kad imaju u vidu i sopstveni interes", rekao je Milivojević.

Sužen prostor za delovanje

On je ocenio da je prostor za delovanje malih država potpuno sužen, kao i da je to jedna od konstatacija koja oslikava trenutno stanje međunarodnih odnosa.

"Prosto dominacija sile i jednostranih interesa, rekao bih nepoštovanja normi i standarda. To je nasušna potreba. Treba reći, ali da je to, ako hoćete i pravac u kome treba gledati u budućnost, da bez toga nema mira i stabilnosti u svetu", naveo je Milivojević.

On je upozorio da ulazimo u eru veštačke inteligencije i mogućih zloupotreba, koje na drastičniji način ugrožavaju ne samo prava i slobode, već i suverenitet i interese malih zemalja.

Primer Srbije, prema Milivojevićevim rečima, nije neprijatan, što je "blaži izraz", već očigledan, i predstavlja opomenu i poruku drugima.

"Način kako se prema Srbiji ponašalo kad je reč o gaženju međunarodnog prava, što je i sada na sceni. Pominjanje Rezolucije 1244, pominjanje Briselskog sporazuma iz 2013. To su direktne jasne poruke", rekao je Milivojević.

On je naveo da se, po njegovom mišljenju, nisu baš prijatno osećale neke zemlje, posebno Sjedinjene Države i evropske države koje su se umešale, a među njima je i onih devetnaest o kojima je predsednik govorio.

Vraćanje na principe međunarodnog prava

Milivojević je naglasio da poziv na vraćanje na Povelju i principe međunarodnog prava ima posebnu težinu jer taj stav deli dve trećine čovečanstva.

"Ta poruka prema kolektivnom jugu i prema toj velikoj većini koja je tamo sedela i koja inače sedi, mislim da je jedna od najvažnijih juče izrečenih", rekao je Milivojević.

On je istakao da su takve poruke na najvećem svetskom forumu važne jer stvaraju širi prostor za razumevanje ne samo srpskih stavova, već i ukupnog stanja.

"Rastu argumenti i njihova snaga kad mi branim naše državne i nacionalne interese, kad mi govorimo o Kosovu i Metohiji na način koji nas vodi ka tome kako je do toga došlo, šta je kršeno", rekao je Milivojević.

Kao potvrdu multipolarnosti sveta, Milivojević je naveo današnji susret dvojice najmoćnijih ljudi izvan Ujedinjenih nacija i odsustvo kineskog predsednika Sija Đinpinga sa konferencije. Ocenio je da je to jasna potvrda da je svet multipolaran, kao i da je definitivan kraj unipolarnog sveta.

"Sad vi u najmanju ruku imate neku podršku na drugoj strani, a ona se širi sa multipolarnošću", rekao je Milivojević.

Srbija i tri centra moći

Prošao je i korak dalje, pa je ukazao na prednost Srbije koja ima komunikaciju sa svim najvažnijim faktorima u svetu.

"Imate jedan trougao koji diktira tempo i sadržaj globalnih odnosa. Imate dva rata čiji će epilog biti platforma za novi poredak. I u tom trouglu Moskva, Peking, Vašington se odvaja ono što je najvažnije u međunarodnim odnosima. To što Srbija ima komunikaciju sa sva ta tri centra je prednost Srbije u ovom trenutku", rekao je Milivojević.

On je dodao da odnosi sa Amerikom idu uzlaznom linijom i da je poruka Rubija iz njujorškog govora vrlo jasna – Amerika nema nameru da odustaje od strateškog dijaloga i u njemu prepoznaje svoj strateški interes.

Kada je reč o evropskim integracijama, Milivojević je naveo da je Vučić poslao poruku da je sada na redu Evropska unija da kaže kakav je njen stvarni interes kada je reč o Srbiji.

"Da li stvarno tu postoji interes ili to ostaje ovako, kako da kažem, mrtvo slovo na papiru", rekao je Milivojević.

Ocenio je da Evropska unija, kao i Evropa bez Rusije, više nije faktor od globalnog značaja. Podsetio je da je EU nastala na miru i ekonomiji, a da se sada zalaže za geopolitiku i ratnu opciju, što ju je, kako je rekao, spustilo na nižu lestvicu.

Hrvatska retorika i srpski odgovor

Osvrćući se na hrvatsku reakciju, Milivojević je naveo da je to još jedan element licemerja, kao i da se sahrana Mladića i dalje politički eksploatiše na način koji treba da diskvalifikuje Srbiju kao partnera ili faktora stabilnosti u regionu. Prema njegovim rečima, tu prepoznaje dve poruke – da je hrvatska politika i dalje opterećena srpskim pitanjem i Srbijom i da će Hrvatska i dalje uslovljavati evropske integracije Srbije i odnose sa njom.

Hrvatska, po njegovom mišljenju, ne samo da ima nameru da blokira evropske integracije Srbije, već to i sprovodi.

"Od prvog poglavlja, dakle od 2014. kad smo mi počeli pregovore, do danas, do ovog čuvenog klastera tri, svaki put je imala rezerve", naveo je Milivojević.

Nikada, kako je dodao, nije preskakala mogućnost da utiče na tempo i sadržaj evropskih integracija Srbije.