Uručena odlikovanja predsednika Republike; Vučić: Posebna zahvalnost vatrogascima koji su štitili živote i imovinu

Пензионисани припадник МУП-а и заменик директора за обуку у Српско-руском хуманитарном центру Владо Племић захвалио је у име свих којима је председник Србије Александар Вучић данас уручио одликовања и истакао да ова признања представљају велико задовољство, али и обавезу да трудом, радом и залагањем оправдају указано поверење.

"Одликовање које доживљавамо као признање свим ватрогасцима, спасиоцима који сваког дана жртвују свој живот, који улазе и када људи излазе из пожара. Тихи хероји, без много речи, стају испред опасности да би заштитили живот људи, њихову имовину и нашу земљу.

Истакао је и да га је изненадио позив да се прикључи помоћи у гашењу пожара у Делиблатској пешчари.

"Искрено, за мене је част, схватам да ме мој сектор и моја Србија нису заборавили као пензионера. Када добијете такав позив, знате да је нешто озбиљно", рекао је Племић.

Према његовим речима, у каријери, која је трајала скоро 40 година, није се сусрео са пожаром као што је у Делиблатској пешчари.

"Радио сам и у Грчкој и у другим суседним државама, али ово је био изазов за све нас и велико искушење. Богу хвала што смо издржали. Ватра која је сваког момента мењала правац услед удара ветра који није давао предаха, сваки наш корак био је неизвесност и борба са новим жариштем. То није била интервенција која је трајала неколико дана, то је била борба која је од сваког ватрогасца-спасиоца тражила снагу, знање, стрпљење, поверење у човека поред себе", рекао је Племић.

Како је истакао, ватрогасци и спасиоци из целе Србије нису се повукли пред ватреном стихијом.

"Напротив, успели су да је зауставе и на крају смо успели да нема жртава и да ниједан објекат не буде оштећен. Велика захвалност свим људима који су дали свој натпросечни труд на овој интервенцији. Сваки корак мојих колега на интервенцији у Делиблатској пешчари био је добро испланиран и промишљен. Сваки потез који је направљен, попут тражења помоћи колега из иностранства, био је у правом тренутку. Без сујете, свађе, сукоба, поред непреспаваних ноћи, опасности, умора", рекао је Племић.

Како је додао, циљ је био један, а то је да се спречи ватрена стихија, да се не уништи нешто што је годинама стицано.

"Због тога, данас међу одликованима имамо и 24 припадника ватрогасно-спасилачке јединице, и наших колега који су учествовали у гашењу пожара. Мислим овде и на добровољце, и све вас који сте дали несебични допринос. Сигурно да ово признање се односи и на оне колеге који су радили ван Делиблатске пешчаре, које не смемо заборавити, који су се борили од Врања до Суботице. Хвала и њима, и ово одликовање припада делимично и њима. Хвала им. Захвалност дугујемо сваком ватрогасцу, спасиоцу, сваком добровољном ватрогасцу, свакој служби која је била уз нас. Као и пријатељима из иностранства који су пружили руку Србији када је било најтеже", рекао је Племић.

Захвалио је и свим мештанима који су помагали у гашењу пожара.

"Ову захвалност наших грађана никад нећемо заборавити и верујем да ће остати неизбрисива пријатељства до краја живота појединих ватрогасаца и људи који су раме уз раме са нама бранили своје домове. Пуно је срце као човеку у пензији када видим да се у тај део система или ватрогасне службе, сектора за ванредне ситуације стално улаже. Да видим нова возила, нову технику која је модернизована. Да видим ватрогасне домове и да се стварају услови за што нормалнији рад ових храбрих и несебичних људи", рекао је Племић.

Орденом заслуга за одбрану и безбедност, трећег степена, одликовани су: Александар Павловић, руковалац помоћне механизације, погон помоћне механизације, Површински копови "Барошевац"; Божидар Ђаловић, руковалац једноставним грађевинским машинама, сектор за помоћну механизацију, Површински коп "Дрмно".

Бранко Чанковић, самостални инжењер за заштиту од спољних вода, ерозије и бујица, Србија воде д. о. о.; Братислав Павловић, "Југокоп" Подриње д. о. о. Шабац.

Затим Владимир Бељинац, главни инжењер за заштиту од спољних вода, "Србија воде" д. о. о.; Владимир Николић, руковалац једноставним грађевинским машинама, специјалиста, сектор за помоћну механизацију, Површински коп "Дрмно".

Жељко Репац, Јавно предузеће "Војводинашуме", руководилац булдожерима "Шумско газдинство Сремска Митровица", Златко Миловановић, аутомеханичар за гусеничаре, сектор за помоћну механизацију, Површински коп "Дрмно".

Милош Андрејевић, водник прве класе Војска Србије, припадник 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије; Милош Јовановић, руковалац једноставним грађевинским машинама, сектор за помоћну механизацију, Површински коп "Дрмно", Предраг Нешковић, руковалац помоћне механизације, погон помоћне механизације, површински копови "Барошевац".

Орден је уручен и Димитрију Јовичићу из Добровољног ватрогасног друштва "Краљево".

Орденом заслуга за одбрану и безбедност другог степена одликовани су Жељко Чавић, потпуковник полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице; Бојан Младеновић, мајор полиције, саобраћајни пилот.

Одликовани су и Никола Исидоровић, мајор полиције, професионални пилот; Лазар Лучић, водник полиције, ваздухопловни механичар; Срђан Јовановић, млађи водник полиције, ваздухопловни механичар; Милорад Милиновић, водник ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону Панчево.

Мирко Сувачаров, водник ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону у Панчеву; Никола Матовић, водник ватрогасац, вођа ватрогасно-спасилачког одељења у Ватрогасно-спасилачком батаљону Чачак.

Као и Александар Радосављевић, председник Добровољног ватрогасног друштва "Мраморак", запослен у Управи граничне полиције.

За натпросечно, узорно и часно извршавање дужности и задатака у областима одбране и безбедности, и посебно исказану храброст у гашењу пожара у Делиблатској пешчари и широм територије Републике Србије и других земаља, Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена одликовани су: Ненад Недић, пуковник полиције, командант хеликоптерске јединице, Лука Чаушић, потпуковник полиције, помоћник министра унутрашњих послова и начелник сектора за ванредне ситуације.

Одликовани су и Александар Крстић, мајор полиције, начелник Одељења за ватрогасно-спасилачке јединице у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице.

Владо Племић, пензионисани припадник Министарства унутрашњих послова, заменик директора за обуку у Српско-руском хуманитарном центру.

Сребрном медаљом за заслуге одликовани су: Раде Младеновић, дугогодишњи секретар Црвеног крста "Житорађа", за заслуге у области хуманитарног рада.

Затим, Црвени крст "Чукарица", организација која је 98 година непрестано на путу хуманости на територији општине Чукарица и већ 10 година успешно реализује манифестацију "Сабор човекољубља Србије".

За заслуге у области хуманитарног рада, а медаљу прима секретар Црвеног крста "Чукарица" Звездан Брадић.

Суботички симфонијски оркестар, један од најзначајнијих носилаца културног живота у Суботици и Војводини, за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области музичке културе. Медаљу прима уметнички директор Суботичког симфонијског оркестра Милош Николић.

И Београдски карате савез, иза кога је дугогодишњи предани рад и допринос у развоју борилачких спортова у престоници Србије, за заслуге и постигнуте резултате у области спорта. Медаљу прима председник Београдског карате савеза Страхиња Стојковић.

Златном медаљом за заслуге одликовани су: Централна унија грчких општина и градова КЕДЕ, која годинама реализује хуманитарни програм прихвата и боравка српске деце у грчким породицама, за заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Грчке.

Медаљу прима градоначелник Ореокастра, господин Пантелејмон Цакирис.

Затим, др Георгиос Масторакос, реномирани грчки професор ендокринологије, главни академски координатор билатералне сарадње Медицинског факултета у Атини и Медицинског факултета у Београду. За изузетне заслуге у просветним и здравственим делатностима.

Драгана Матијашевић, главна медицинска сестра Одсека за хематологију на Клиници за хематологију Универзитетског клиничког центра Србије. Орден прима за изузетне заслуге у здравственим делатностима.

Илмас Харис Лапинж, истакнути диригент богате међународне каријере, дугогодишњи сарадник Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и Војвођанског симфонијског оркестра. Орден добија за постигнуте резултате у области музичке уметности.

Професор Петар Станојловић, универзитетски професор, филмски и телевизијски редитељ. За изузетне заслуге у јавним и просветним делатностима, посебно у области филмске и телевизијске режије.

Богдан Обрадовић, спортиста из Лознице, један од најуспешнијих младих такмичара у Србији у граплингу и бразилском џијуџицуу, за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима, као и његов тренер, Александар Томић, репрезентативац Србије.

Селектор репрезентације Србије у џијуџицуу и оснивач Академије борилачких спортова у Лозници, чији су спортисти освојили више од 2.500 медаља, међу којима четири светске, 23 европске и 25 балканских медаља, за заслуге и постигнуте резултате у спортским делатностима.

Небојша Ђурић, српски репрезентативац у параатлетици, освајач сребра на Летњим параолимпијским играма у Паризу 2024. године. Такође освајач бројних медаља и признања у бацању диска и бацању кугле на европским и светским такмичењима, а за заслуге и постигнуте резултате у параолимпијском спорту.

Јорг Хескенс, стручњак у области економије и економске сарадње између Србије и Немачке, 17 година ради у Србији као изасланик Владе Савезне Републике Немачке. За истакнуте заслуге у развијању економских односа и пријатељске сарадње између Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

"Пан експрес" д. о. о. Лучани, компанија која послује дуже од три деценије и запошљава више од 140 радника, за изузетне заслуге у јавним и привредним делатностима. Медаљу прима власник компаније, Зоран Пантелић.

Орденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани су: Карловачка берба грожђа "Грожђебал" Сремски Карловци, манифестација која дуже од девет деценија слави виноградарско наслеђе Фрушке горе и чува културну баштину овог краја.

За нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, поводом 95 година постојања, орден прима Мирјана Јовановић, шеф организационог одбора фестивала.

Затим, Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, један од најстаријих и најзначајнијих филмских фестивала у региону, посвећен искључиво филмском сценарију, за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима поводом 50 година постојања.

Орден прима директор Фестивала филмског сценарија и Културног центра Врњачке Бање, Саша Миленковић.

Иван Томашев, бас, првак опере Народног позоришта у Београду. Истакнути српски оперски уметник, са богатом каријером која траје дуже од четири деценије, за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области оперске уметности.

Зоран Чалија, академски сликар, сценограф и редитељ. Покретач и учесник бројних хуманитарних пројеката, ликовних колонија и сусрета, за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области сликарства.

Орденом Карађорђеве звезде другог степена одликовани су Веселин Џелетовић, књижевник и новинар, за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, проф. др Светлана Попадић, специјалиста дерматовенерологије и супспецијалиста педијатријске дерматологије, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за дерматовенерологију Универзитетског клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области дерматовенерологије.

Проф. др Милан Стојичић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије и супспецијалиста онколог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, руководилац Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, за нарочите заслуге и успех у представљању Републике Србије у просветним и здравственим делатностима, посебно у области пластичне хирургије.

Проф. др Татјана Трајковић, професор Департмана за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу, за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и просветним делатностима, посебно у области србистике.

Небојша Јеврић, књижевник, новинар и ратни извештач, за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области књижевности.

Ивана Жигон, глумица, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, редитељ, сценариста и хуманитарац, за нарочите заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме и хуманитарног рада.

Орденом Карађорђеве звезде првог степена одликовани су драмски уметник Петар Божовић, телевизијски редитељ Веселин Веско Грозданић, академски сликар Предраг Ћаковић.

Овим орденом постхумно је одликована проф. др Милица Бајчетић, редовна професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду на Катедри за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију.

Орденом српске заставе трећег степена одликован је шкотски филмски глумац Ангус Макфадјен, који је свој уметнички и морални допринос дао улогом у филму "Жетва" у ком је приказано страдање српског народа на Косову и Метохији.

Орден Републике Србије на великој огрлици додељен је председнику Казахстана Касиму Жомарту Токајеву, за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Казахстан.

Председник Касим Жомарт Токајев није био у могућности да присуствује уручењу одликовања, али је своју захвалност исказао у писму.

“У Казахстану, са дубоким дивљењем, пратимо импресивна постигнућа која Србија остварује у јачању своје државности, градећи отпорну економију и снажећи своју позицију на међународној сцени“, наводи се у писму.

Такође, истиче се да Казахстан високо цени своје дуготрајно партнерство са Србијом.

“У претходним годинама, наши билатерални односи достигли су снажан замах карактерисан продубљивањем политичког дијалога, оснаженим економским везама, а контакти међу људима су све јачи и јачи. Господине председниче, драги пријатељу, најискреније вам захваљујем на овом великодушном гесту, а пре свега на пријатељству и срдачним осећањима која гајите према Казахстану“, истакао је председник Казахстана.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да застава није само парче тканине, већ да она представља сажету историју једног народа, као и да српска тробојка, иако је лепршала у бројним ратовима, данас у миру најлепше лепрша и доказује да Србију нико не може да уништи.

"Застава, као што то наши великани поручују, није парче тканине. Застава је сажета историја једног народа, исписана бојама уместо стиховима и словима. Наша тробојка, црвена, плава и бела, постала је званична застава српског народа у 19. веку, у времену када су Европом струјале идеје Француске револуције и пансловенски покрети који су будили нације широм континента“, рекао је Вучић.

Та застава је, истиче, пратила српски народ кроз све ратове.

“Лепршала је наша тробојка на гробовима на Солунском фронту, лепршала је наша тробојка и кад је терала нацисте, лепршала је и током НАТО агресије, лепрша, никад лепша, док живимо у миру и баштинимо његове плодове. Лепрша она над крововима, изнад улица, као подсетник да континуитет постоји, да се не прекида лако, и да Србију нико не може да уништи", поручио је Вучић.

Позвао је грађане да данас истакну заставу Србије на кућама, балконима и прозорима и додао да се сваке године на данашњи дан широм Србије и Републике Српске одржавају централне свечаности које се наизменично селе из града у град.

Према његовим речима, ниједна свечаност неће опстати уколико њена суштина не буде пренесена потомцима.

"Тај задатак није само образовни, он је и духовни. СПЦ, САНУ, Матица српска и друге духовне и просветне институције чувају оно што ниједан закон по себи не може да сачува – српски језик, ћириличко писмо, традицију и духовност које повезују генерације разноликије него било која политичка граница. Јер, сестре и браћо, културно јединство превазилази дневну политику. Оно је трајна вредност опстанка нашег народа на Балкану, и оно ће, ако га негујемо, надживети све нас који данас стојимо овде", рекао је Вучић.

Истакао је да је слобода у којој данас ужива српски народ плаћена туђим животима. Председник је рекао и да данашњи празник увек треба да буде дан када ће свако на тренутак застати, погледати српску заставу и осетити оно што су осетили српски војници на Добром Пољу и Кајмакчалану.

"Где год га обележавали, у Београду, у Бањалуци, у најмањем селу или највећем граду, у отаџбини или туђини, буде дан кад ћемо макар на тренутак застати, погледати заставу изнад себе и осетити оно што су осећали на Добром Пољу и Кајмакчалану, где је слобода највећа вредност коју један народ може да има. Сваки пут кад чујем реч 'слобода', ја чујем и реч 'отаџбина', српска отаџбина", рекао је Вучић.

Поручио је да постоји још један значајан разлог због ког је данас организована свечаност у Београду, а то је додела одликовања онима који су својим радом, храброшћу, знањем и пожртвованошћу задужили Србију.

"Данас наша држава, Србија, исказује захвалност онима који су својим радом, храброшћу, знањем, пожртвованошћу задужили Србију. Поштовани лауреати, ваше дело, баш како то и велики Дучић каже, живи у широком простору. Ваше деловање можда јесте локално или регионално, али су ваши домети видљиви и цењени глобално. Драги награђени, данас, уручујући вам ова признања, желим да поручим да ваш труд и животно дело нису непримећени, да ваша љубав према Србији није заборављена, и да ваша служба има посебно место у срцу наше државе", рекао је Вучић.

Председник је лауреатима захвалио у име државе и истакао да одликовања која ће им данас бити додељена представљају више од признања, јер су израз дубоког поштовања Србије према људима који су показали шта значе одговорност, солидарност и љубав према ближњем.

"Нека вам ова одликовања буду на понос, али нека служе и као подстрек да наставите путем којим сте достојно кренули", рекао је Вучић.

Председник Александар Вучић изјавио је да ове године више него икада пре, посебну захвалност дугујемо припадницима ватрогасно-спасилачке јединице који су својим деловањем штитили животе, имовину и безбедност грађана Србије.

"Вама, поштовани ватрогасци, ви сте свакако међу најузвишенијим чуварима државе и народа, ваша униформа је симбол поверења које грађани имају у своју државу, јер наш народ поштује своје институције, своје униформе и све оне који своју дужност обављају часно", рекао је Вучић.

Захвалио је и породицама награђених на разумевању, подршци и снази коју им пружају, јер и они деле терет њихових одговорних задатака.

"Драги лауреати, нека ово ордење и одликовања буду трајни подсетник да Србија цени своје најбоље људе и своје велике пријатеље. Још једном, честитам свим награђенима. Живело јединство српског народа, живела слобода, живела српска застава, данас, сутра и заувек. Живела Српска, живела Србија", поручио је Вучић.

Председник Александар Вучић захвалио је руководству Републике Српске и председнику СНСД-а Милораду Додику што Србија и Српска заједнички обележавају овај дан.

"Ово ми је последњи пут да као председник Републике држим овакав говор на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, али сам захвалан што смо у претходним годинама испунили нешто што је обећано. Између Србије и Српске није било никаквих трзавица, чак и када нисмо исто мислили, никада то нисте могли ни да чујете ни да видите. Па чак ни да осетите. Увек смо морали да будемо једни за друге ту, и једни уз друге када је било најтеже", рекао је Вучић.

Истакао је да односи Србије и Српске нису увек били онакви какви су данас.

"Некада смо имали блокаде на Дрини, некада су пљуштале оптужбе једних на рачун других, других на рачун првих, а српски народ је само губио. Онако како смо се договорили првог дана, тако смо ту реч одржали до дана данашњег. И то је нешто што верујем да ће учинити и они који долазе после нас", рекао је Вучић.

Говорећи о значају овог празника, подсетио је на пут који је прошла српска војска у Првом светском рату, назвавши га путем који је по патњи и жртви без премца у историји Европе.

"Крајем 1915. Србија, притиснута удруженим снагама Немачке, Аустроугарске и Бугарске, доживела је оно што нико пре ње није доживео у толикој мери: покушај потпуног брисања једног народа са лица земље. Оно што је уследило ми називамо Албанском голготом и та реч Голгота није никаква метафора. Војска и народ, старци и деца, министри и сељаци, кретали су се преко леденог албанског камења, кроз снег до паса, без хране, без лекова, гоњени само једном мишљу: да остану живи, али и да остану слободни, и да остану Срби", рекао је Вучић.

Подсетио је да су хиљаде остале заувек на том путу, под снегом Проклетија, у водама Дрима и Јадрана.

"Они који су преживели, нису преживели зато да би се одморили. Предах на Крфу, па реорганизација, па последња битка за опстанак народа: Солунски фронт. Две дуге, немилосрдне године, српски војник је држао рововски положај, раме уз раме са француским, британским, грчким и италијанским савезницима, не одступајући, не предајући се, и чекајући свој час. И тај час је дошао 15. септембра 1918. године. Тог јутра, у зору, српска артиљерија је отворила ватру каква се не памти вековима", рекао је Вучић.

Под вођством војводе Живојина Мишића, додаје он, српска војска је нападала на најтежем терену, на Кајмакчалану и Добром Пољу, тамо где је непријатељ веровао да је пробој немогућ.

"Уз њихова срца, храбра срца српских витезова, пробој је био могућ. Српска пешадија, гоњена нечим што не може у потпуности да се опише војном технологијом: жељом да се врати кући, жељом да се донесе слобода породицама које стрепе, жељом да се докаже да мали народ може да буде већи од своје величине. Пробила је бугарско-немачку одбрану на фронту широком десетак километара и то истог дана. Оно што је уследило ушло је у уџбенике војне историје целог света, као пример брзине и одлучности каква се ретко виђа", рекао је Вучић.

Додао је да је српска војска напредовала запањујућом брзином, пресецајући непријатељске снаге на пола, растурајући читав један фронт који је две године изгледао непробојан.

"Већ 1. новембра, српска војска, она иста војска која је умирала у албанском снегу, славно је ушла у ослобођени Београд. Сестре и браћо, не славимо ми данас само војну победу, ми славимо биолошки опстанак нашег народа. Наша генерација потрудила се да тај њихов завет постане закон. Управо зато, у августу 2020. године је рођена та идеја која је овом сећању дала ново институционално тело. Република Србија и Република Српска договориле су се да имају нешто што је преко потребно: заједнички дан, обележен на исти начин, са истим поносом, и у Србији и у Српској", рекао је Вучић.

Према његовим речима, из преке потребе народа, рођен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе и поручио да овај празник има своје место у званичним државним календарима Србије и Српске.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да данас није обичан дан у години већ празник када се сећамо славних предака који су носили слободу у срцу и поручио да њихова жртва није била узалудна.

"Драги пријатељи, у дневнику Арчибалда Рајса стоји записано да су на Солунском фронту септембра 1918. непријатељске линије пале пред налетом оних који су носили слободу у срцу. Слободан Јовановић о овом догађају пише: Ова офанзива није била само војни маневар, већ васкрс једне државе из пепела страдања", рекао је Вучић у Палати "Србија".

Истакао је да су се данас пре свега окупили да прославе управо наше ускрснуће и нашу слободу.

"Окупили смо се, сабрали смо се, да наше славне претке опет поменемо и да им кажемо да њихова жртва није била узалудна. Ма где тренутно живели, у Београду или Бањалуци, у Новом Саду или Требињу, у Нишу или Бијељини, у Паризу или Њујорку, у отаџбини или расути широм света под небом које није српско, а срце им куца у нашем ритму, оно куца српски", нагласио је Вучић.

Како је рекао, то није обичан дан и није само број у календару.

"Ово је дан када се заустављамо, скидамо капе, гледамо у небо изнад себе и питамо се: Одакле смо дошли, кроз шта смо прошли, и зашто и како смо, упркос свему, још увек ту и још увек свој на своме, и даље један народ", нагласио је Вучић.