Beograd ponovo centar diplomatskog sveta – većina članica Pokreta nesvrstanih nije priznala kosovsku nezavisnost

Pre 65 godina Beograd je okupio države koje nisu želele da im Vašington ili Moskva određuju na kojoj će strani sveta stajati. Samo 19 dana ranije počela je izgradnja Berlinskog zida, a baš 1. septembra 1961, dok je otvarana Beogradska konferencija, Sovjetski Savez obnovio je nuklearne probe. Danas je svet ponovo podeljen ratovima, sukobima velikih sila, borbom za energente, tržišta i politički uticaj. I baš u takvom trenutku, predstavnici više od 30 država sa četiri kontinenta ponovo se okupljaju u Beogradu.

Ali šta danas znači nesvrstanost? Koliko danas vredi mreža odnosa koju je Beograd počeo da gradi još 1961? I može li Srbija stare političke veze sa Afrikom, Azijom i Globalnim jugom da pretvori u novu ekonomsku i diplomatsku prednost?

Savetnik predsednice Narodne skupštine Nikola Stojanović je podsetio da je Beograd pre 65 godina za svega pet-šest dana postao centar diplomatskog sveta i međunarodnih odnosa za zemlje tadašnjeg nesvrstanog juga.

"Kao pre 65 godina, tako i danas, Beograd je ponovo centar diplomatskog sveta", istakao je i dodao da će grad ugostiti neke od najvažnijih državnika zemalja Afrike i Bliskog istoka.

Govoreći o značaju skupa, savetnik predsednice Skupštine objasnio je da on predstavlja istovremeno pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost.

"Ovo je pogled na prošlost, da napravimo neku vrstu sećanja na prvo okupljanje šezdeset prve godine, ali i pogled na sadašnjost, na sve one principe koji su ustanovljeni, a danas su to neke od temeljnih načela Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava", naveo je Stojanović i naglasio da se spoljna politika ne vodi prema svetu kakav je danas, nego kakav će biti za deset ili petnaest godina.

Podsetio je da u Beograd dolaze neke od najbrže rastućih zemalja Afrike, Bliskog istoka i Azije, poput Tanzanije sa sedamdeset miliona stanovnika i Alžira sa pedeset miliona stanovnika.

Kredibilitet spoljne politike

Na pitanje šta konkretno građani Srbije dobijaju od ovakvog skupa, Stojanović je ukazao na to da poziv, koji je uputio predsednik Aleksandar Vučić, i odziv na njega odražavaju kredibilitet koji srpska spoljna politika danas uživa.

Najavio je niz pratećih aktivnosti, među kojima su privredni forum sa predstavnicima Tanzanije, kao i sastanci sa Egiptom, Sudanom, Šri Lankom i drugim zemljama u kojima srpske firme imaju svoje interese.

Posebno se osvrnuo na političku dimenziju skupa, podsećajući da je Srbija u nedavnoj prošlosti bila izložena nizu unilateralnih pokušaja nametanja rezolucija i rešenja u međunarodnoj areni bez njene saglasnosti.

"Upravo su zemlje poput ovih stajale iza nas da takve inicijative ne prođu", rekao je Stojanović, ocenivši da ovaj skup predstavlja signal da iza Srbije stoji određen korpus zemalja.

Afričko tržište i Srbija

Na pitanje da li Srbija kasni u odnosu na Kinu i druge velike sile kada je reč o afričkom i azijskom tržištu, savetnik predsednice Skupštine odgovorio je odrično.

"Mi imamo jedno nasleđe koje postoji u nizu afričkih zemalja", istakao je, podsećajući da su u prethodnih nekoliko godina ministarstva i Privredna komora organizovali niz poseta državno-privrednih delegacija afričkim zemljama.

Kao primer naveo je Ugandu, gde je u centru grada hotelski i kongresni centar izgradio Energoprojekat, kao i Gabon, gde je takođe Energoprojekat za šest meseci izgradio kongresni centar.

"I dan danas imate srpske firme koje su prisutne i koje šire svoje prisustvo", dodao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, dolazak lidera afričkih zemalja otvara prostor Srbiji da predstavi potencijale svoje privrede, od poljoprivrede, navodnjavanja i semenskih materijala, preko IKT tehnologija, do infrastrukture za vodovod i druge domene.

"Ovaj skup je multidimenzionalan. Zaista, i ekonomski i bilateralna saradnja, ali opet i principijelna podrška na neki multilateralni način pozicijama i nesvrstanih i Srbije", zaključio je ovaj deo razgovora Stojanović.

Osvrćući se na poruku koju će skup uputiti svetu, savetnik predsednice Skupštine naveo je da među učesnicima su izaslanik predsednika Kube, predstavnici južnog dela Afrike, premijer Kameruna, predsednik Gane i predstavnici Alžira.

Status Srbije u Pokretu nesvrstanih

"Svi oni, bez obzira na različite geografske pozicije na kojima se nalaze, različite izazove i probleme sa kojima se suočavaju, na kraju dana šalju sličnu poruku, a to je da treba da se vratimo univerzalnim principima, Povelji Ujedinjenih nacija, poštovanju međunarodnog prava", rekao je Stojanović, navodeći da su posebno važni poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemalja, ravnopravnost zemalja, nemešanje u unutrašnje poslove i mirno rešavanje sporova.

Na kraju razgovora, dotaknuto je i pitanje statusa Srbije u Pokretu nesvrstanih, u kojem je ona posmatrač, a ne punopravna članica. Stojanović je naglasio da je Srbija, iako posmatrač, jedan od osnivača Pokreta.

"Ta uloga nam daje upravo i pravo i priliku da, kao 2011. tako i 2021. i ovog puta 2026. organizujemo velike skupove, samite lidera povodom godišnjica osnivanja i da sve te zemlje dovedemo u Beograd i da iskoristimo ovu platformu za jačanje pozicije Srbije i zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa", zaključio je Stojanović.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je za RTS da okupljanje pokazuje vitalnost Pokreta i da on ostaje faktor globalnog značaja, budući da "sto dvadeset zemalja članica" i dalje počiva na principima na kojima je nastao.

Naglasio je da te zemlje uglavnom pripadaju kolektivnom jugu – Aziji, Africi i Latinskoj Americi – i da upravo istrajavanje na tim principima održava Pokret relevantnim i u budućem svetskom poretku.

Kao najvažnije principe Pokreta naveo je "vladavinu međunarodnog prava, suverenitet i teritorijalni integritet, nemešanje, ravnopravnu saradnju, borbu za mir, dominaciju međunarodnog prava i aktivnu miroljubivu koegzistenciju".

Govoreći o poruci koju Beograd šalje velikim silama, istakao je da većina članica Pokreta nesvrstanih nije priznala kosovsku nezavisnost i deli stav i principe Srbije.