Sofronijevićeva za RTS o Dunavskom koridoru: Dobijamo brzu, modernu i bezbednu saobraćajnicu

U Skupštini Srbije danas je dan za glasanje. Poslanici će se, pored rebalansa budžeta, izjašnjavati i o izmenama zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. O tome na koji način će biti pojednostavljene procedure za upis nepokretnosti, ali i o značaju Dunavskog koridora i novim železničkim linijama, za RTS govori ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

Jučerašnje otvaranje deonice puta Dunavskog koridora predstavlja, kako kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, izuzetan dan za čitavu Srbiju, a posebno za istočni deo zemlje, koji je decenijama bio zapostavljen.

"Taj put nije samo saobraćajni projekat, pre svega je za mene razvojni koridor i mogućnost i prilika da svi ti ljudi i u Požarevcu i u Velikom Gradištu i u Golupcu, odnosno sva ona sela oko tih velikih gradova, steknu tu novu priliku da im se poboljša kvalitet života", istakla je Sofronijevićeva.

Prema njenim rečima, novi put građanima ne donosi samo brže i sigurnije stizanje, već i prilike za razvoj privrede i turizma, a samim tim i nova radna mesta. Podsetila je da je predsednik Srbije prilikom otvaranja pozvao i građane koji žive u dijaspori da se vrate, budući da Srbija iz dana u dan postaje sve bolje mesto za život.

"Sve je urađeno po vrlo visokim propisanim standardima, ni manje ni više od toga. Dakle, dobićemo jednu brzu, modernu i pre svega bezbednu saobraćajnicu", naglasila je ministarka, dodajući da je lično proverila kvalitet kolovoza nakon pojedinih priča koje su kružile javnošću.

Puštanje u saobraćaj deonice od 28 kilometara

Sofronijevićeva je najavila da će danas u podne biti puštena u saobraćaj i deonica duga 28 kilometara, iako je, kako kaže, bila tehnički spremna za to još juče. Zajedno sa dva kilometra puštena pre dve nedelje, to čini ukupno 30, odnosno 62 kilometra brze saobraćajnice u ukupnom saobraćaju.

"Do oktobra, odnosno do kraja godine, poslednji most, dok se završi, imaćemo svih 68 kilometara brze saobraćajnice", kazala je ministarka.

Najavila je i nastavak radova, budući da, kako kaže, puni razvoj istočne Srbije tek sledi kada se povežu i najsevernija mesta, Kladovo i Negotin. U završnoj je fazi izrade prostorni plan područja posebne namene koji predviđa izgradnju nastavka brze saobraćajnice do Brze Palanke, čime će Golubac dobiti potpuno zaokruženu obilaznicu, što je, kako je naglasila Sofronijevićeva, značajno i zbog zaštite Golubačke tvrđave.

"To je devedeset kilometara puta sa odvojcima u dužini od pedeset četiri prema Kladovu i Negotinu", precizirala je ministarka, izrazivši nadu da će radovi na nastavku saobraćajnice početi već sledeće godine.

Trenutno izgrađen 681 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica

Govoreći o ulaganjima, ministarka je podsetila da iza svakog kilometra puta stoje godine planiranja, eksproprijacije i projektovanja, hiljade radnika i ozbiljna ulaganja države.

"Strategija Republike Srbije jeste da razvija i evropske koridore, ali i ove koridore koji su veoma značajni za povezivanje građana Srbije i sa prestonicom, ali i dalje sa Evropom", rekla je Sofronijevićeva, najavivši da će do kraja godine biti završeni i poslednjih dvanaest kilometara Moravskog koridora, deonica Kuzmin – Sremska Rača, Slepčević–Badovinci, kao i severna obilaznica oko Kragujevca.

Prema njenim rečima, trenutno je izgrađen 681 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Više od 370.000 izdatih potvrda po zakonu o legalizaciji

Osvrćući se na izmene Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, poznatog kao "Svoj na svome", ministarka je istakla da svaki zakon zahteva period provere primene.

"Po ovom zakonu podneto je preko dva i po miliona prijava", navela je Sofronijevićeva i precizirala da su do jutros u pet sati izdate tačno 368.663 potvrde, a da je upisano između 270.000 i 280.000 nepokretnosti.

Kao ključan razlog za izmene zakona, ministarka je navela potrebu da se građanima, pogotovo u ruralnim područjima, gde postoje kuće veće od 400 kvadratnih metara, omogući pravičniji tretman.

"Smatrali smo da je pravično da tim ljudima damo mogućnost da do četiristo kvadrata koriste postojeću odredbu zakona – fiksna naknada za opštine ispod pedeset hiljada, to je samo sto evra – a da svaki kvadrat preko tih četiristo plati u visini doprinosa", objasnila je Sofronijevićeva.

Izmene se odnose i na neevidentirane posebne delove objekata u stambeno-poslovnim zgradama. Sofronijevićeva je precizirala da elaborat geodetskih radova i dalje isključivo rade licencirani inženjeri geodetske struke, ali da skicu neevidentiranih delova i specifikaciju, pored geodeta, sada mogu izrađivati i inženjeri građevinske i arhitektonske struke.

Ubrzana procedura – naknada se plaća pre upisa u katastar

Jedna od važnih novina, kako je istakla ministarka, tiče se redosleda procedure. Do sada je katastar, po prijemu potvrde, upisivao zabeležbu zabrane raspolaganja do uplate naknade.

Ubuduće će građanin, odmah po dobijanju potvrde, dobiti i obaveštenje o visini naknade, sa rokom od trideset dana da je uplati, tek nakon čega se predmet prosleđuje katastru.

"Ukinuli smo nepotrebno administriranje i Agencije i katastra, čime smo ubrzali i olakšali proceduru", rekla je Sofronijević, dodajući da to predstavlja suštinu izmena zakona.

Ministarka je iskoristila priliku da razjasni i čestu zabunu među građanima – da upis objekta u katastar ne podrazumeva obavezu pribavljanja dodatnih dozvola.

"Trenutak upisa u katastar je trenutak kada vaš objekat potpuno postaje legalan", naglasila je, uz napomenu da sve naknadne intervencije na objektu, poput dogradnje ili rušenja, moraju biti sprovedene u skladu sa važećim zakonom.

Takođe je istakla da će objekti koji su konstruktivno završeni, ali im nedostaju fasada, stolarija ili unutrašnji razvod instalacija, moći da se dovrše uz stručnu kontrolu, kako ne bi ponovo prerasli u bespravnu gradnju.

"Cilj i razlog za donošenje ovog zakona naravno nisu menjani, samo je malo promenjen put kojim dolazimo do tog cilja", zaključila je ministarka, poručivši građanima da oni koji su podneli urednu prijavu neće biti zaboravljeni niti preskočeni. Prema njenoj proceni, do kraja godine biće izdato između 600.000 i 800.000 potvrda.

Vozovi do Budimpešte 

Ministarka se osvrnula i na resor železničkog saobraćaja, za koji je takođe zadužena u Vladi Srbije. Prema njenim rečima, "srpski soko" je počeo probe na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta, a svi sistemi, uključujući i aparat za kafu koji je prethodno bio u kvaru, sada rade ispravno.

"Svi međunarodni standardi, najviše primenjeni ETCS-ovi sigurnosni sistemi" su, kako kaže, "ispoštovani na srpskoj deonici pruge", dok se čeka da mađarska strana potvrdi da su i kod njih ispunjeni svi uslovi za interoperabilnost sistema.

Sofronijević je navela da je mađarski ministar saobraćaja David Vitez najavio da će voz krenuti na jesen, što znači pre Nove godine.

Istakla je da će putnički saobraćaj biti moguć do kraja godine, a vožnja vozom do Budimpešte trajaće tri sata i jedanaest minuta.