Starović: Cilj je da do kraja 2027. budemo spremni za pristupanje šengenskom prostoru

Odgovarajući na pitanje kada će se pitanje Klastera 3 ponovo naći na dnevnom redu evropskih institucija krajem avgusta, Starović je objasnio kakva je procedura potrebna unutar Brisela.

"Kada će se naći na dnevnom redu, to pre svega zavisi od irskog predsedavanja, odnosno njihove procene da li je moguće obezbediti konsenzus svih 27 država članica. U tom smislu, potrebno je da prođe nekoliko različitih formata: od te radne grupe za proširenje Evropskog saveta, Komiteta stalnih predstavnika na nivou ambasadora, potom i Saveta za opšte poslove, koje čine ministri za evropska pitanja", rekao je Starović.

Ministar je dodao da je lopta u dvorištu organa i institucija Evropske unije, te da nije na našoj zemlji da daje bilo kakve najave. Istakao je da izostanak konsenzusa utiče na kredibilitet same Unije, navodeći reči austrijskog ministra za evropske poslove Klaudiju Bauer:

"Opet, sama činjenica da je izostao konsenzus krajem jula meseca, kada se o tome odlučivalo, negde urušava kredibilitet same Evropske unije. Nisu to samo moje reči, to je, recimo, mišljenje austrijske ministarke za evropske poslove Klaudije Bauer, na čemu sam joj i lično veoma, veoma zahvalan", naveo je Starović

Starović je naglasio da proces pregovora sa Evropskom komisijom teče sadržajno, ali da rezultati izostaju jer, sve dok je od pristupa zasnovanog na zaslugama, jača politička percepcija ili volja pojedinih država članica.

Od vizne liberalizacije do rasta standarda

Objašnjavajući značaj evropskih integracija mimo samog formalnog otvaranja klastera, ministar je podsetio da put Srbije prema EU obuhvata Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, viznu liberalizaciju i pristup IPA fondovima kroz koje država svake godine dobija oko 200 miliona evra na poklon za konkretne projekte, dok se ta sredstva sa planom rasta EU udvostručuju.

"Dakle, u širem smislu posmatrano, mimo samog pregovaračko-pristupnog procesa, proces evropskih integracija itekako donosi veoma velike i značajne koristi našim građanima. I ja uvek potenciram i naglašavam činjenicu da ništa od onoga što smo postigli u proteklih desetak godina, u smislu i privrednog rasta i rasta standarda stanovništva, činjenica da su utrostručena lična primanja i tako dalje, ne bi bilo da za sve vreme nismo bili na evropskom putu, odnosno na putu ka članstvu Evropske unije, i toga moramo biti svesni i pošteno to oceniti", naveo je Starović.

Efekti SEPA sistema i pripreme za "Roming kao kod kuće"

Govoreći o postepenoj integraciji, ministar je istakao da puna operativna primena SEPA sistema od početka maja već tri meseca funkcioniše u Srbiji, što značajno smanjuje troškove bankarskih transfera.

„A neke procene su da naši građani i naša privreda imaju priliku da uštede i do 300 miliona evra godišnje zbog primene SEPA sistema, pa ja smatram da to ni u kom slučaju nije malo.“

Kada je reč o ukidanju rominga sa Evropskom unijom, Starović je istakao da je Srbija u „niskom startu“ i spremna za početak formalnih pregovora sa Evropskom komisijom.

"To je nešto što smo, moram da naglasim, i mi potencirali kao delegacija Republike Srbije pre punih godinu dana na liderskom samitu u Skoplju. I ja verujem da ćemo u nedeljama koje su pred nama i početi taj formalni proces pregovora, mi smo spremni da u roku od nekoliko meseci primenimo sve ono što je bitno sa naše strane, radi se o izmeni zakona o telekomunikacijama, nekoliko podzakonskih akata, a onda je opet lopta u dvorištu Evropske komisije da nam omogući pun pristup tom sistemu"

Plan rasta, projekti i strateški dijalog sa SAD

Ministar je podsetio da je Srbiji do sada isplaćeno oko 168 miliona evra kroz predfinansiranje i prvu ratu iz plana rasta za Zapadni Balkan, dok se za drugu, treću i četvrtu tranšu potražuje nešto preko 300 miliona evra. Od 11 predloženih projekata sa indikativne liste, izdvojili su se sanacija i rekonstrukcija hidroelektrane Podpeć kod Priboja i uvođenje obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada.

Starović je naglasio da se nedavno pokrenut strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, međusobno dopunjuje sa evropskim putem i otvara perspektive za ozbiljne američke investicije koje bi mogle da dostignu i do 20 milijardi dolara u energetici, infrastrukturi i visokim tehnologijama.

Regionalna saradnja i šengenski prostor do 2027.

Ministar je, analizirajući regionalnu saradnju, naglasio da inicijative poput Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana pospešuju evropske integracije i da se moraju očuvati uprkos budućem članstvu pojedinih zemalja u EU.

Govoreći o planovima ministarstva i promeni metodologije proširenja, Starović je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je", podsetio da je Vlada Srbije formirala operativni akcioni tim predvođen Ministarstvom unutrašnjih poslova sa ciljem da se ispune uslovi za pristup šengenskom prostoru.

"Mi imamo naš Akcioni plan koji želimo da u potpunosti realizujemo do kraja 2027. godine, kako bismo bili spremni da pristupimo šengenskom prostoru. I mislim da je to jedna sledeća krupna i velika tema, jer mi smo svesni činjenice da suštinskog proširenja Evropske unije, odnosno punopravnog članstva za države kandidate, teško da će biti do kraja ove decenije, zbog problema koji u samoj Evropskoj uniji postoje... Za nas je od ključnog značaja da ostvarimo na potpun način one četiri evropske slobode, a to možemo ostvariti kada govorimo o punoj slobodi kretanja ljudi kroz pristup šengenskom prostoru, i kada govorimo o punoj slobodi kretanja roba, kapitala i usluga kroz pristup jedinstvenom evropskom tržištu", naveo je Nemanja Starović.