"U središtu pažnje" - debata o KiM: Pritisci na srpski narod i dalje traju, geopolitičke okolnosti se menjaju

Govoreći o svakodnevnoj ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji, Danijela Nikolić i Jovan Janjić ukazali su na najnovije događaje u Zubinom Potoku i na jezeru Gazivode, gde je bez sudske odluke porušeno 11 vikendica.

Danijela Nikolić podseća da problem ugroženosti srpskog naroda traje decenijama, a posebno pod vlašću Aljbina Kurtija.

"Evo, videli smo šta se dešava u Zubinom Potoku i na jezeru Gazivode - 11 vikendica je porušeno bez ikakve sudske odluke, što je dokaz koliko Aljbin Kurti drži pod kontrolom i policiju i sudstvo, a svoju politiku temelji na oduzimanju prava jednom narodu. Ovog puta je oduzeto pravo na imovinu, a da ne govorimo o drugim ljudskim pravima koja srpski narod na Kosovu i Metohiji nema, i to naočigled međunarodne zajednice koja sve to ignoriše", rekla je Nikolićeva.

Ona je dodala da je 20 odsto Srba napustilo prostor Kosova i Metohije u poslednje dve i po godine, nazvavši taj proces "puzajućim etničkim čišćenjem".

"Od 1999. godine 250.000 ljudi je napustilo prostor Kosmeta, a među njima sam i ja. Jesam se vratila u Kosovsku Mitrovicu, ali to je svega dva odsto Srba koji su od 1999. godine uspeli da se vrate", navela je Nikolićeva.

Sličnu ocenu situacije izneo je i Jovan Janjić, istakavši da prištinske privremene vlasti nastoje da dovrše proces etničkog čišćenja.

"On se pojačava jer kosovske privremene vlasti nastoje da dokrajče onaj posao koji su započeli, a to je etničko čišćenje Kosova i Metohije, odnosno da totalno odstrane Srbe sa ove njihove vekovne teritorije. To pokazuje i rušenje 11 kuća na obalama Gazivoda", istakao je Janjić.

Janjić je dodao da se protiv srpskog naroda i njegove baštine vodi genocidna politika.

"Ako vi jedan narod pokušavate da istrebite, pa nasilje, pa onda uništavate njegovu imovinu i njegovo nasleđe, šta je to nego genocidna politika? Brišu se svi tragovi postojanja jednog naroda koji je vekovima stvarao svoj identitet na tom prostoru. Naša država mora biti vrlo aktivna u upoznavanju međunarodne javnosti sa onim što se dešava dole", naglasio je Janjić.

Diplomatski napori, Briselski sporazum i međunarodni položaj

Komentarišući aktuelna diplomatska dešavanja, sagovornici su analizirali uspostavljanje strateškog dijaloga između Srbije i SAD, kao i suspenziju strateškog dijaloga Vašingtona sa Prištinom.

Nikolićeva u tome vidi znak da se međunarodne okolnosti menjaju.

"To zapravo govori da je svet počeo da se budi, da oni koji su prvi priznali to takozvano nezavisno Kosovo sagledavaju realnost i vide da jednostrane odluke Prištine nisu dobre za region i normalizaciju odnosa. Ovo je signal Prištini da podrška koju SAD daju takozvanom nezavisnom Kosovu nije apsolutna", istakla je poslanica SNS-a.

Kada je reč o Briselskom sporazumu i formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), Janjić je ocenio da je Beograd napravio previše ustupaka u prošlosti i da više nema prostora za popuštanje.

"Mi smo mnoge ustupke učinili i odrekli se državnih nadležnosti, odnosno onoga što čini naš državni suverenitet na delu naše teritorije. Više nema mesta da se čini bilo kakav kompromis. Ako oni nisu ispoštovali ono što je bilo osnovno u Briselskom sporazumu – Zajednicu srpskih opština – o čemu mi više uopšte da razgovaramo? Ja bih pokušao da vratim neke nadležnosti države Srbije dok oni ne učine ono što je predviđeno sporazumom", smatra Janjić.

On je naglasio da Srbija uvek mora polaziti od sopstvenog Ustava i Rezolucije 1244 SB UN.

"U preambuli našeg Ustava stoji da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, a Rezolucija 1244 na četiri mesta navodi da konačno rešenje treba da bude suštinska autonomija u okviru Srbije. To je temelj i osnova i od toga uvek treba polaziti", dodao je Janjić.

Odgovarajući na te navode, Danijela Nikolić je naglasila da srpski pregovarači ni u jednom trenutku ne nastupaju sa pozicija priznavanja kosovske nezavisnosti.

"Naši pregovarači se ni jednog trenutka ne ponašaju kao da je Kosovo i Metohija nezavisna država. Ovde je reč o dijalogu između Beograda i Prištine, a to što bi Kurti želeo da to bude dijalog dve države, to je njegova strana medalje. Mi ništa nismo nikome ustupili, nego smo poštovali dogovoreno, dok Priština nije", istakla je Nikolićeva, dodajući da je osnovni problem u tome što međunarodna zajednica ne pritiska Prištinu da ispuni svoje obaveze.

Blokada institucija u Prištini i geopolitičke promene

Govoreći o političkoj krizi u Prištini i nemogućnosti formiranja tamošnjih institucija, Nikolićeva objašnjava da Kurti koristi taj "neinstitucionalni komfor" za sprovođenje jednostranih akcija.

"Prištini 7. avgusta ističe rok za konstituisanje parlamenta, a 7. oktobar je krajnji rok za izbor predsednika i vlade. Mislim da se do 7. oktobra ništa neće desiti i da će se ići na nove izbore, jer DPK čeka odluku iz Haga za Hašima Tačija, dok DSK ima unutrašnje izbore. Kurtiju ovaj neinstitucionalni komfor savršeno odgovara jer nema šta drugo da ponudi – od januara 2024. godine i vizne liberalizacije 400.000 Albanaca je napustilo Kosovo i Metohiju, prosečna plata je 300 evra, a nezaposlenost oko 25 odsto", kazala je Nikolićeva.

Janjić je naveo da je takvo delovanje Prištine na duže staze kontraproduktivno po njih same.

"Tim nasiljem Kurti sebe izoluje i izoluje one u čije ime nastupa. Zato kažem – hoće li oni formirati institucije, baš me briga za njih, to što on radi je kontraproduktivno. Geopolitička slika u svetu se menja i to ide nama u prilog. Naše je da stvaramo ambijent, da čuvamo narod i svetinje dole i da Kosovo i Metohiju i dalje suštinski tretiramo kao sastavni deo Srbije", objasnio je Janjić.

Danijela Nikolić, pozvala je na unutrašnje jedinstvo kada je reč o Pokrajini.

"Pitanje Kosova i Metohije je pitanje prvog reda i to je nacionalno pitanje. Nama je potreban konsenzus i jedinstvo. Ne možemo imati opoziciju srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, našoj teritoriji i našem Ustavu u jednoj zvaničnoj i jasnoj nacionalnoj politici", poručila je Nikolićeva.

Naoružavanje Prištine, regionalni savezi i uloga međunarodnih aktera

Govoreći o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga i njihovom naoružavanju, sagovornici su upozorili na kršenje Rezolucije 1244 i opasnosti po bezbednost regiona.

Danijela Nikolić upozorava na proces prerastanja bezbednosnih snaga u vojsku, kao i na naoružavanje koje sprovodi Turska.

"Po Rezoluciji 1244 jedine legalne bezbednosne snage na KiM jesu KFOR, a sve ostalo su ilegalne strukture. Turska ih naoružava 'barjaktarima' i dronovima, a vlada u Prištini je donela odluku o kupovini naoružanja u vrednosti od četiri miliona evra. Nonsens je da general Ulutaš, koji dolazi iz Turske, vodi KFOR po Rezoluciji 1244, dok njegova zemlja istovremeno naoružava tu takozvanu vojsku. Takođe, vojni savez Tirana-Zagreb-Priština direktno je uperen protiv Republike Srbije. Naša vojska je danas ekonomski i vojnički jaka, ne želimo ratove, ali imamo budnost i pratimo šta se dešava", naglasila je Nikolićeva.

Jovan Janjić je podržao jačanje odbrambenih kapaciteta Srbije, ukazavši i na širi geopolitički uticaj Turske.

"Udružuju se i Srbiju targetiraju kao zajedničkog neprijatelja. Svakako je potrebno da se naoružavamo i odobravam to što naša država radi na očuvanju suvereniteta. Turska danas pokušava da svoje granice uticaja proširi daleko izvan nekadašnjeg Osmanskog carstva – to je panturkizam koji prevazilazi granice osmanizma i gradi poziciju uz podršku anglosaksonskog sveta. Srbija mora pratiti zbivanja na dnevnom nivou i reagovati", navodi Janjić.

Janjić se osvrnuo i na primenu pravnog nasilja nad Srbima na KiM, dajući primer hapšenja mladića na Gazimestanu zbog srpskih majica, dok se istovremeno u Bujanovcu i Preševu slobodno ističu albanske zastave, zatraživši veću predostrožnost i reakciju na dnevnom nivou.

Zaštita nacionalnih interesa i geopolitičke okolnosti: Kosovo i Metohija kao ključno državno pitanje

Predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić istakla je da je pitanje Kosova i Metohije pitanje od najvišeg državnog i nacionalnog značaja, naglasivši da je važno promeniti svest i narativ koji se plasira u javnosti.

"Uvek sam govorila i smatram da je jako važno, i ponoviću: jednu stvar nismo naučili od Albanaca. Znate, kada je u pitanju nacionalni interes, kada je u pitanju nacionalni kod, identitetski kod, pitanje prvog reda jeste pitanje Kosova i Metohije. Smatram da mi možemo da imamo različita mišljenja, ali o tome kako bismo rešavali pitanje. A ne da imamo oprečne stavove o tome i da se bavimo jedni drugima šta je bilo, kako je bilo, na uštrb, jedino na uštrb našem narodu", poručila je Nikolićeva.

Ona je dodala da Kosovo i Metohija ne smeju biti predmet političkih trgovina niti defetizma.

"Mene jako boli kad čujem, i po društvenim mrežama, pa dajte, pa priznajte to Kosovo, pa šta je to Kosovo, pa tamo nema više nikog, pa mi smo ga dali. Ne, ne, nismo ga dali, niti ćemo ga ikada dati. Sve dok ne promenimo svest kod određenih ljudi i narativ, i ne govorimo kao neki iz nekih centara moći gde jeste pitanje Kosova i Metohije za njih završena priča. Moramo da naučimo da čuvamo ono što je naše, bez obzira na stavove, i da se ne bavimo time, znate, 'oni su nešto uradili'", navela je predsednica Odbora.

Nikolićeva je uputila i kritiku predstavnicima pojedinih opozicionih stranaka zbog nepojavljivanja na sednicama skupštinskog tela kojim predsedava.

"Znate koliko je iz opozicionih stranaka došlo ikada na moj odbor? Ovi najveći glasnogovornici, politički, koji kažu: 'Aleksandar Vučić je dao Kosovo', 'mi smo dali Kosovo', 'Briselski sporazum je izdaja', 'gde smo mi dali Kosovo'. Niko se ne pojavljuje na sednice odbora za Kosovo i Metohiju. Znate, kada vi govorite o jednoj takvoj temi, a interesovanje vam je samo ovako, kada ste u studiju, upaljene kamere, onda to nije iskren pristup jednom tako važnom pitanju", naglasila je Nikolićeva.

Zajednički cilj je očuvanje suvereniteta

Potpredsednik Narodne skupštine Jovan Janjić ukazao je na potrebu da se opozicione političke opcije ne posmatraju jednoobrazno, ističući da je primarni cilj očuvanje državnih interesa.

"Ovo neće zameriti koleginica , što se uopštavaju stvari, i kad kaže da se stavlja u isti koš sva opozicija. To nije, vidite po meni da nije. Moja politička grupacija je patriotska i suverenistička, i nama je interes našeg naroda i naše zemlje na prvom planu. I mi žrtvujemo, uslovno rečeno, sve drugo zarad toga. Ja gledam ono što je interes moje zemlje, moga naroda, u ovom pitanju Kosova i Metohije, za koje sam izuzetno vezan, ne nikakvim ličnim vezama, nego kao čovek koji je svoj identitet gradio na onome što je stvarano na Kosovu i Metohiji", rekao je Janjić.

Janjić je podvukao da u pitanjima od nacionalnog značaja nema mesta stranačkim nadmetanjima.

"Politički ovde nema mesta, zaista, da se razgovara oko toga. Videli ste, ja imam kritički odnos i prema svima koji su učestvovali, i što smatram da su u nekim odlukama da nije trebalo doneti, kako je donešeno, nevezano ko je to doneo, i neću da ih imenujem. Mi smo svi različiti, svi imamo različite poglede na svet, ali neka nam cilj bude svima zajednički, da težimo tome da sačuvamo teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji, a to znači da Kosovo bude i ostane u sastavu Srbije", kazao je Janjić.

Osvrćući se na stavove pojedinih predstavnika bivše vlasti, Nikolićeva je naglasila političku odgovornost za prethodne periode.

"Ja itekako želim, kao Srpkinja sa Kosova i Metohije, da znam i označim one koji su političkim nedelovanjem za srpski narod na Kosovu i Metohiji sada najveći protivnici ove vlasti, nama pričaju o tome kako mi nismo sačuvali Kosovo i Metohiju, a znamo šta se dešavalo pre 2012. godine. I sada, kada mi general, bivši srpske armije Zdravko Ponoš, priča da smo mi izdajnici a oni ništa nisu uradili ni 17. marta 2004. godine, niti su bilo šta uradili da zaštite srpski narod. Kao što ni bivši predsednik Boris Tadić, kao što ni Borko Stefanović, ni bilo ko od njih. E sada, mesto da ćute i kažu: 'Ajde da vidimo šta sad možemo da uradimo za naš narod'“, izjavila je Nikolićeva.

Položaj srpskog naroda i pravno nasilje

Govoreći o svakodnevnim pritiscima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo, Janjić se pozvao na nedavno saopštenje Eparhije raško-prizrenske.

"Sada je Eparhija raško-prizrenska izdala saopštenje, ovo vrlo sadržajno... Ukazali su u tom saopštenju da kako se pravo koristi za progon Srba sa Kosova i Metohije, svojevrsno pravno nasilje. I ne samo to, ali poseban jedan segment, videli ste ovo što se dešavalo za Vidovdan, na Gazimestanu, hapse našu decu, te mladiće zato što nose srpske majice", ukazao je Janjić, napominjući da je neophodno prati situaciju na dnevnom nivou i reagovati uz diplomatsku predostrožnost i reciprocitet.

Posle ukazivanja na delovanje Eparhije raško-prizrenske, Nikolićeva je istakla ulogu Crkve i iznela zaključni stav o državnoj politici.

"Eparhija raško-prizrenska je dala zaista jedno saopštenje, sveobuhvatno... Srpska pravoslavna crkva, naši manastiri i crkve su uvek bili mesto sabiranja našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ono što je nama činiti, ono što ćemo mi uvek da radimo i da insistiramo na tome jeste da čuvamo svoj narod na najbolji mogući način, a to je upravo dijalogom i jakom diplomatijom", rekla je Nikolićeva.

Ona je dodala da se u sred Evrope sprovodi getoizacija jednog naroda.

"U jednom delu Evrope, takve slobodarske, imate geto jednog naroda, odnosno koji ste vi napravili vašim protektoratima. Ali, činjenica je da ćemo u vremenu koje dolazi budno gledati sve što se dešava. Na dnevnom nivou se radi na tome, ali nije ni sve sad da odmah idemo u javnost i odmah odgovorimo šta ćemo i kako ćemo“, ukazala je Nikolićeva u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje".