Narodni poslanici usvojili zakone o pravosuđu, transplantaciji organa, podršci mladima

Усвајањем свих тачака које су биле на дневном реду, међу којима је сет правосудних закона, Скупштина Србије завршила је данас ванредну седницу, која је почела 17. јуна.

Поред измена сета правосудних закона, посланици су усвојили и законе из области здравства који се односе на трансплантацију, као и измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене некретнине, којима се укупан износ гаранције за кредите повећава са 600 на 900 милиона евра.

Усвојено је и више споразума и уговора о кредитима који се односе на инфраструктурне пројекте и на инвестиције "Србијагаса".

Парламент је изабрао Александру Поповић за члана Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, на предлог Одбора за финансије.

Донете су и одлуке о престанку функције члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и председника те комисије.

Скупштина је за чланове већа Агенције за спречавање корупције изабрала Предрага Кнежевића, Стеву Бајића, Тамару Мишић и Жељка Лазића.

Скупштина Србије је за чланове Већа Агенције за спречавање корупције изабрала Жељка Лазића, Предрага Кнежевића, Стева Бајића и Тамару Мишић.

Министар правде Ненад Вујић поднео је 28. априла листу од 11 кандидата за избор четири члана Већа Агенције. На листи су били – Даница Маринковић, Жељко Лазић, Биљана Павловић, Стево Бајић, Тамара Мишић, Леонида Поповић, Цвијетин Ђорђић, Јефимија Влачић, Јована Хомен, Марко Његомир.

Скупштина је констатовала престанак функције члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Мерсихи Марковић и усвојила одлуку о избору Александра Поповића за члана комисије. На функцију је изабран на пет година.

Скупштина је усвојила одлуку о престанку функције председници Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Хани Хукић, пошто је истекао период на који је бирана.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је, током гласања о тачкама дневног реда ванредног заседања, паузу због проблема са системом.

Гласање је прекинуто док су посланици гласали о члановима Већа Агенције за спречавање корупције.

На дневном реду су 32 тачке, а избор чланова Већа агенције за спречавање корупције је 29. тачка, тако да посланицима после паузе остаје да се изјасне о још три тачке дневног реда.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута "Е-761", деоница Појате-Прељина, које је поднела Влада Србије.

Усвојен је и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банке Поштанска штедионица акционарско друштво Београд за измиривање обавеза Јавног предузећа "Србијагас" Нови Сад, по основу уговора о дугорочном кредиту ради гасификације Златиборског округа, као и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банка Интеса АД Београд, Уникредит банка Србија а.д. Београд и ОТП банка Србија а.д. Нови Сад за измиривање обавеза Јавног предузећа "Србијагас" Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту ради изградње разводног гасовода Лесковац-Врање и три примопредајне станице, које је поднела Влада Србије.

Изгласан је и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист ОТП банка Србија а.д. Нови Сад за измиривање обавеза Јавног предузећа "Србијагас" Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту за извођење радова инжењерске заштите на деоници гасне интерконекције Србија-Бугарска, Закона о давању гаранције Републике Србије у корист Уникредит банка Србија а.д. Београд за измиривање обавеза Јавног предузећа "Србијагас" Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту ради изградње разводног гасовода Београд-Ваљево-Лозница.

Усвојено је и више споразума о потврђивању споразума и уговора о зајмовима.

Скупштина Србије усвојила је измене сета правосудних закона, које су поново предложене након што су закони усвојени у јануару, а потом усаглашени са Венецијанском комисијом.

Реч је о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала.

Првобитне измене закона које су усвојене у јануару поднео је посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић, уз критике дела опозиције и јавности. Након усвајања, закони су послати Венецијанској комисији, а после мишљења Комисије, измењени су.

Скупштина није прихватила амандмане које су поднели посланици дела опозиције.

Посланици Скупсстине Србије усвојили су измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала (ВТК).

За измене овог закона гласала су 142 посланика.

Изменама закона је предвиђено да руководиоца Посебног одељења за високотехнолошки криминал из реда јавних тужилаца вишег јавног тужилаштва или апелационог тужилаштва поставља ВСТ.

Поред тога, руководилац и тужиоци у том одељењу морају да поседују посебна знања из области информатичких технологија.

Посланици Скупштине Србије усвојили су и измене Закона о Виском савету тужилаштва (ВСТ), које су, како се наводи, у складу са препорукама Венецијанске комисије.

За измене Закона о ВСТ гласало је 140 посланика.

Измене се односе на орган надлежан за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволицији.

О томе ће, како је предвиђено изменама, одлучивати комисија ВСТ уместо непосредно виши главни јавни тужилац.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о судијама којима је прецизирано да се председник суда бира на пет година без могућности поновног избора.

За измене Закона о судијама гласало је 140 посланика. Законом о измени Закона о судијама, који је усвојен 28. јануара 2026. године прописана је могућност да председник суда буде поново изабран на функцију председника истог суда, али се та могућност новим изменама укида.

Када је реч о Закону о судијама, Венецијанска комисија је препоручила да председници судова треба да имају само један мандат, без могућности поновног избора.