Petoro Srba uhapšeno na KiM – Priština ih tereti za navodnu umešanost u slučaj Račak
Tužilac Specijalnog tužilaštva u Prištini Iljir Morina potvrdio je da je policija, u saradnji sa tužilaštvom, uhapsila pet osoba za koje tvrdi da su, u svojstvu pripadnika srpske policije, navodno učestvovale u akciji u Račku 15. januara 1999. godine. Dovedeni su pred sudiju za prethodni postupak u Osnovnom sudu u Prištini, gde će im biti određena dalja mera. Hapšenje su osudile Kancelarija za KiM i Srpska lista.
Iljir Morina, na konferenciji za medije u Prištini, naveo je da je Specijalno tužilaštvo u decembru prošle godine podiglo optužnicu u slučaju Račak, ali da istraga još nije završena.
Morina tvrdi da su u istragama koje su sproveli poslednjih meseci identifikovali nekoliko osoba koje su bile deo specijalnih jedinica srpske policije u vreme kada su učestvovale u akciji u Račku.
Direktor Direkcije za istragu ratnih zločina Baškim Spahija saopštio je na konferenciji za medije da je akcija izvedena jutros u šest časova.
"Uhapšeni su N. B., S. J., B. P. i S. N. iz Štrpca, bivši pripadnici MUP-a Srbije. Troje njih uhapšeno je na području Štrpca, a B. P. na Merdaru. Peti osumnjičeni, S. S., stanovnik Gnjilana i zaposlen u poštanskim službama Srbije, bio je deo policijskih formacija u vreme izvršenja krivičnog dela", rekao je Spahija.
Spahija je naveo da su tražili još jednu osobu u Štrpcu, ali da je nisu našli na adresi stanovanja i da nije uhapšena.
Policija je, tvrdi Spahija, "zaplenila oružje, razne delove uniformi, lisice, 43 metka, masku za zaštitu od hemijskih sredstava, dokumentaciju koja potvrđuje njegove angažmane u MUP-a Srbije, četiri mobilna telefona, više od 30.000 evra, više od 400.000 dinara i druge predmete".
"Priština nastavlja politiku terora i odmazde"
Kancelarija za Kosovo i Metohiju, povodom hapšenja Srba na KiM, navela je da tzv. kosovska policija Aljbina Kurtija hapšenjem više Srba sa prostora KiM po optužbama za navodne ratne zločine nastavlja politiku terora i odmazde nad srpskim narodom.
"Njegove policijske falange upale su rano jutros, oko pet časova, u kuće poštenih srpskih domaćina, i pred njihovim porodicama, uz primenu sile, privele više Srba", ističe se u saopštenju Kancelarije.
Kancelarija navodi da je u selu Poneš, u opštini Gnjilane, priveden Stanko S., radnik "Pošte Srbije", koji je tu dužnost obavljao i tokom sukoba, dok je policijska akcija sprovedena i u selima Berevce, Gotovuša, Sevce, Pečinoće i Viča u opštini Štrpce, gde su takođe privedeni Srbi.
Naglašava se da je reč o ljudima koji godinama žive na prostoru KiM i nisu napuštali svoj kućni prag, jer nisu imali od čega da se kriju niti da beže.
"Na delu je sistematsko političko i institucionalno nasilje Prištine sa Kurtijem na čelu kojem je jedini cilj proterati i pohapsiti Srbe, a kao paravan za svoju šovinističku i antisrpsku politiku koristi optužbe za navodni ratni zločin", ukazuje se u saopštenju Kancelarije.
"Institucionalno nasilje i nastavak progona našeg naroda"
Povodom hapšenja Srba na KiM, Srpska lista je ocenila predstavljaju novi talas zastrašivanja i progona Srba u Štrpcu i Gnjilanu, koja imaju za cilj stvaranje atmosfere straha, nesigurnosti i dodatnog pritiska na srpski narod koji je ostao da živi na svojim vekovnim ognjištima.
"Godinama se bez validnih dokaza privode i optužuju ljudi koji su čitav posleratni period proveli na KiM, ovde gradili svoje domove, podizali porodice i živeli pred očima svih. Postavlja se logično pitanje – da li zaista neko veruje da bi osoba koja je počinila bilo kakav zločin ostala da živi na istom mestu, gradi porodicu i više od dve decenije bude dostupna svim institucijama", pita se u saopštenju.
Srpska lista dalje ističe da "hapšenje i krivično gonjenje nevinih ljudi nije pravda, te da takvi postupci neće doneti mir niti će zadovoljiti porodice stradalih već se, naprotiv, zloupotrebom pravosuđa i selektivnim pristupom pravdi samo produbljuju nepoverenje i međunacionalne tenzije".
"Svedočimo čistom institucionalnom nasilju i politički motivisanom pritisku na srpski narod. Priština je godinama unazad kroz ovakve postupke pokušala da izgradi opasan narativ po kojem svaki Srbin koji je 1999. godine bio punoletan može biti bez ikakvog osnova optužen za najteža krivična dela. Takav pristup nije zasnovan na pravu i dokazima, već na kolektivnoj stigmatizaciji čitavog jednog naroda", kaže se u saopštenju.
Коментари