Apostolović: Francusko-nemački non-pejper mogao bi da ubrza evropski put Srbije

Intenzivna diplomatska aktivnost tokom prethodnih nedelja, uključujući posetu predsednika Evropskog saveta Antonija Koste Beogradu i samit Evropska unija–Zapadni Balkan u Tivtu, donela je novi optimizam kada je reč o evropskim integracijama Srbije, ocenio je u razgovoru za RTS ambasador Danijel Apostolović.

Prema njegovim rečima, Srbija je na samitu u Crnoj Gori imala zapaženo prisustvo, a predsednik Aleksandar Vučić niz važnih bilateralnih susreta sa vodećim evropskim zvaničnicima.

"Dovoljno je da kažem da je jedini lider sa Zapadnog Balkana koji je imao zajednički sastanak sa četiri važna lidera: predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Kostom, nemačkim kancelarom i predsednikom Makronom", istakao je Apostolović.

On je ocenio da takvi susreti demantuju tvrdnje da je Srbija izolovana u odnosima sa Evropskom unijom i najavio nastavak razgovora sa evropskim zvaničnicima već tokom posete generalnog direktora Direktorata Evropske komisije za proširenje Gert Jana Kopmana Beogradu.

Francusko-nemački predlog kao podsticaj proširenju

Govoreći o novom francusko-nemačkom non-pejperu o proširenju Evropske unije, Apostolović je ocenio da bi taj dokument mogao da donese značajne promene u pristupnom procesu.

"Mislim da je dobro što iza ovog non-pejpera stoje dve najvažnije i najuticajnije države članice Evropske unije, Francuska i Nemačka", rekao je Apostolović.

Prema njegovim rečima, jedna od najvažnijih novina odnosi se na pojednostavljivanje procedura za otvaranje klastera, što bi omogućilo brže napredovanje kandidata koji ispune postavljene uslove.

On je ukazao i na značaj predloga o postepenoj integraciji kandidata u pojedine politike Evropske unije, uključujući jedinstveno tržište, šengenski prostor i oblast energetike, kao i veće uključivanje zemalja kandidata u rad evropskih institucija.

Iako je, kako kaže, još rano za procene kada bi predlozi mogli da budu sprovedeni, veruje da će dokument u nekom obliku biti pretočen u konkretne politike Evropske unije.

Klaster 3 i politički uslovi ostaju u fokusu

Najavljujući razgovore sa Kopmanom, Apostolović je naveo da će glavna tema biti ispunjavanje političkih uslova za otvaranje klastera 3.

Među prioritetima je usaglašavanje pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, završetak usklađivanja izbornog zakonodavstva sa preporukama ODIHR-a, izbor novog Saveta REM-a i dodatno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

"Više sam optimista nakon ovog samita i nakon sastanaka koje je predsednik imao u Tivtu", naglasio je Apostolović.

Dodao je da veruje da bi u narednom periodu tema otvaranja klastera 3 ponovo mogla da se nađe na dnevnom redu.

Osvrćući se na često prisutne dileme u javnosti o iskrenosti evropske perspektive Srbije, Apostolović je poručio da podrška značajnog broja evropskih lidera postoji.

"Brojni važni lideri itekako iskreno i svesrdno podržavaju evropsku integraciju Srbije i članstvo Srbije u Evropskoj uniji", rekao je Apostolović.

Govoreći o radu Operativnog tima za pristupanje EU, ocenio je da su brojni usvojeni i pripremljeni zakoni rezultat njegovog rada i istakao da postoji snažna politička podrška nastavku reformi.

"Političke volje itekako ima. Da je nema, ne bi postojao ovaj tim. Da je nema, ne bismo u ovom obimu pokrenuli toliko reformi u svakoj od oblasti", poručio je Apostolović.

Kao jedan od utisaka sa samita u Tivtu izdvojio je i reakcije građana Crne Gore tokom posete srpske delegacije, ocenjujući da su bile srdačne i prijateljske, uprkos političkim tenzijama koje su prethodile skupu.