Danijel Apostolović: Verujem da do kraja juna možemo da budemo tehnički spremni za otvaranje Klastera 2
Do kraja juna Srbija može biti tehnički spremna za otvaranje Klastera 2, rekao je šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović na konferenciji u Beogradu koja se ticala ekonomskih aspekata evropskih integracija. Iz Delegacije Unije čulo se da će Brisel nastaviti da podržava Srbiju na njenom putu ka punopravnom članstvu.
Otvaranje Klastera 2 za Srbiju bi značilo korak bliže pravilima po kojima funkcioniše jedinstveno evropsko tržište. A upravo od toga, ocenjuju i u Briselu i u Beogradu, zavisi koliko brzo će domaća privreda moći da koristi prednosti koje evropske integracije već danas donose.
Kao jednu od glavnih prepreka za Srbiju Danijel Apostolović vidi u tome kako deblokirati proces i konačno otvoriti pre svega Klaster 3.
"Verujem da do kraja juna možemo da budemo tehnički spremni za otvaranje Klastera 2. Ključna stvar je da usvojimo zakon o kontroli državne pomoći, a u proceduri je i zakon o slobodnim zonama", rekao je Apostolović.
Privreda koristi od evropskog tržišta već oseća, ali cilj Brisela i zemalja kandidata je da te koristi postanu još vidljivije i pre samog članstva. Zato se sve više govori o postepenom uključivanju kandidata u pojedine evropske politike i mehanizme - od energetike i transporta do digitalnog tržišta i platnog prometa.
Međutim, iza velikih ekonomskih brojki kriju se i problemi sa kojima se kompanije svakodnevno suočavaju. Jedan od njih pogađa transportnu industriju.
Profesionalni vozači kako iz Srbije tako i iz regiona Zapadnog Balkana mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 190 unutar Šengen zone, a nakon ulaska Hrvatske, Rumunije i Bugarske u taj prostor, dodatno se otežava poslovanje prevoznika.
"Dugoročno mi rešenje vidimo kroz usvajanje vizne strategije EU, ali to je nešto što je na dugom štapu. Pokušavamo sad sa EK i državama članicama da to rešimo kratkoročno. Hrvatska je, recimo već usvojila izmene i dopune zakona o strancima. Verujem i da ćemo sa drugim državama članicama moći bilateralno da razgovaramo. Ja razumem veliki su gubici za privredu, to je i razlog što smo mi i još pre dve godine pokrenuli ovo pitanje", rekao je Apostolović.
Dok se za pojedine prepreke traže praktična rešenja, Srbija paralelno pokušava da ubrza reforme koje su važne za dalje približavanje evropskom tržištu. Neminovno, najveći deo stranih investicija dolazi upravo iz zemalja članica, a evropsko tržište godinama je glavno odredište domaćeg izvoza. Zbog toga se evrointegracije sve češće posmatraju ne samo kao politički, već pre svega kao ekonomski proces.
"Srbija je zemlja koja ima ogroman ekonomski potencijal i već je duboko integrisana u Evropsku uniju. Evropske kompanije u Srbiji zapošljavaju desetine hiljada ljudi, značajno doprinose izvozu, inovacijama i poreskim prihodima i pomažu u uvođenju evropskih standarda u svakodnevnu poslovnu praksu. Srbija je takođe, na impresivan način, održala makroekonomsku stabilnost u veoma izazovnim globalnim okolnostima i nastavlja da privlači investicije", rekao je Andreas fon Bekerat, šef Delegacije EU u Srbiji.
Podršku da Srbija što pre dobije pristup jedinstvenom tržištu, pružila je i Američka privredna komora u Srbiji. Samim tim, očekuju i napredak u pristupanju Uniji.
