Spoljnopolitički odbor EP usvojio usaglašeni Izveštaj o Srbiji

Reforme povezane sa pristupanjem Evropskoj uniji značajno su usporene, a u pojedinim ključnim oblastima zabeleženo je nazadovanje, navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji koji je u sredu usvojio Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta.

Usvojeni izveštaj posebno ukazuje na probleme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i slobode medija, i ujedno poziva Srbiju da „jasnije definiše svoj evropski kurs” i geopolitičku orijentaciju. Parlament je pozvao Evropsku komisiju da obustavi dalja plaćanja Srbiji iz Plana rasta dok se ne reši problem "Mrdićevih" pravosudnih zakona.

Tekst koji je u martu predstavio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula u međuvremenu je dopunjen brojnim amandmanima oko kojih je postignuta saglasnost većine političkih grupa. Nakon usvajanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj će u formi rezolucije biti izglasan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu.

Poziv na jasniji evropski kurs

Evropski parlament konstatuje da je Srbija ostvarila „određeni napredak u sprovođenju preporuka Evropske komisije”, ali ocenjuje da ključne obaveze koje je Beograd preuzeo krajem 2024. godine u okviru tzv. "non pejpera" radi otvaranja Klastera 3 uglavnom nisu ispunjene.

Izveštaj kritikuje usvajanje "Mrdićevih" pravosudnih zakona u Skupštini Srbije kao „ozbiljan korak unazad” i poziva vlasti da hitno usklade sporne odredbe sa preporukama Venecijanske komisije, uz zahtev Evropskoj komisiji da obustavi dalja plaćanja Srbiji iz Plana rasta dok se problem ne reši.

"Srbija članstvo u Evropskoj uniji i dalje predstavlja kao svoj strateški cilj, ali politička praksa često nije u skladu sa tim opredeljenjem", navodi Evropski parlament.

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU

U izveštaju se navodi da Srbija mora da uloži "dodatne napore" kako bi uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom i nedvosmisleno pokaže svoju geopolitičku opredeljenost za EU. Kao primer poteza koji su u suprotnosti sa ključnim spoljnopolitičkim stavovima EU prema Rusiji navodi se učešće predsednika Srbije na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja.

Evropski parlament ocenjuje da je održavanje istinski slobodnih i poštenih izbora najbolji način za izlazak iz političke krize u Srbiji i zahteva punu primenu preporuka ODIHR-a. Poslanici posebno traže prekid "pritisaka na birače, sprečavanje zloupotrebe državnih resursa, ravnopravne uslove za sve političke aktere, uravnoteženije medijsko izveštavanje i efikasno procesuiranje izbornih nepravilnosti".

U izveštaju se takođe osuđuje atmosfera u kojoj su održani lokalni izbori u deset opština krajem marta 2026. godine, uz podsećanje na navode posmatračkih misija o nasilju, pretnjama i brojnim izbornim nepravilnostima.

Evropski parlament takođe ocenjuje da su poslednjih godina u Srbiji postepeno narušavana politička prava i građanske slobode, uz pritiske na nezavisne medije, akademsku zajednicu, nacionalne manjine, opoziciju i organizacije civilnog društva.

U izveštaju se navodi i da je istovremeno dolazilo do "sistematskog slabljenja institucija i sve izraženijeg preplitanja političke, državne i medijske moći".

Evropski parlament izražava zabrinutost zbog sve većih političkih pritisaka na pravosuđe, uključujući javne napade na sudije i tužioce i poteze koji, prema oceni poslanika, podrivaju njihovu nezavisnost.

Poslanici osuđuju i "represivne mere prema učesnicima protesta, studentima, aktivistima i novinarima, uključujući navode o prekomernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru", i traže nezavisne istrage svih slučajeva. Evropski parlament izražava i duboku zabrinutost zbog "verodostojnih tvrdnji o upotrebi zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata" i ukazuje da je izostala brza i transparentna istraga tog incidenta.

U izveštaju se konstatuje i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i dalje nije u stanju da efikasno obavlja svoju funkciju, jer, prema oceni poslanika, nema operativan i politički nezavisan Savet.

"Zabrinutost zbog nastavka naoružavanja Srbije"

Evropski parlament izražava "zabrinutost zbog nastavka naoružavanja Srbije", sve intenzivnije bezbednosne saradnje sa Kinom i rastućeg prisustva kineskih tehnologija za nadzor, uz upozorenje na sve oštriju retoriku prema susednim državama, posebno Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu i Albaniji.

Poslanici su pozvali Beograd i Prištinu da u potpunosti sprovedu sporazume iz Brisela i Ohrida, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i prestanak protivljenja Srbije članstvu Prištine u regionalnim i međunarodnim organizacijama, uz uzdržavanje od jednostranih poteza koji bi mogli da ugroze dijalog.

Evropski parlament pozdravlja predlog Evropske komisije o početku pregovora o uključivanju Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u evropski režim rominga "Roam Like at Home", ocenjujući da bi to građanima donelo konkretne koristi. Poslanici takođe pozdravljaju priključenje Srbije sistemu SEPA za prekogranična plaćanja u evrima.

Istovremeno, parlamentarci izražavaju zabrinutost zbog problema sa kojima se suočavaju profesionalni vozači iz zemalja Zapadnog Balkana usled uvođenja evropskog sistema ulaska i izlaska (EES), upozoravajući na moguće posledice po privredu i lance snabdevanja, i poziva Evropsku komisiju i države članice da pronađu praktična rešenja koja bi očuvala funkcionisanje transportnog sektora i integritet šengenskog prostora.

Nakon usvajanja u spoljnopolitičkom odboru ovaj dokument, koji nije pravno obavezujući, postaje predlog rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, o kojem bi poslanici trebalo da raspravljaju 6. jula, dok je glasanje u plenumu planirano za naredni dan.