Mrdićevi zakoni, hitno usvajanje i hitna izmena – šta znači mišljenje Venecijanske komisije

Tri meseca pošto su usvojeni po hitnom postupku, pravosudni zakoni će se menjati. U paketu koji bi trebalo da modernizuje pravosuđe, Venecijanska komisije vidi i pomake – ali i devet konkretnih tačaka koje traže korekcije. Formirana je i Radna grupa za pripremu izmena seta pravosudnih zakona, kako bi se oni uskladili sa preporukama grupe eksperata Venecijanske komisije.

Tužilac Ilić: Dileme u odnosu na par stvari koje nisu dovoljno jasne kod Venecijanske komisije

Javni tužilac Goran Ilić, koji je član Radne grupe za pripremu izmena zakona iz oblasti pravosuđa u cilju usklađivanja sa preporukama eksperata Venecijanske komisije, kaže da je ta grupa ograničena svrhom zbog koje je osnovana. 

"U preambuli tog rešenja ministra kojim se osniva radna grupa stoji da treba postupiti po preporukama Venecijanske komisije, tako da je to opseg i mandat radne grupe i nema tu posebne dileme šta treba uraditi. Znači, postupiti po preporukama Venecijanske komisije. Mogu da budu dileme", rekao je Ilić.|

Prema njegovom mišljenju, dileme mogu biti u odnosu na par stvari koje nisu dovoljno jasne kod Venecijanske komisije. Podseća da je Srbija uputila poziv Venecijanskoj komisiji. "Ali stvarno bi bilo problematično i sa stanovišta države neozbiljno da sada kažemo - nećemo da prihvatimo to mišljenje zato što nam ne odgovara", podvukao je Ilić.

Ilić kaže da je vrlo važno da se javnost podseti kako glasi član 1 Ustava Republike Srbije – kaže se da je država zasnovana na evropskim principima i vrednostima.

"Znači, sam temelj ove države, sama ustavna osnova, su evropski principi i vrednosti. I sada usklađujete nekakve zakone sa evropskim principima i vrednostima, pritom ste vi vlasni da odbijete svako mišljenje“, dodaje Ilić.

Komentarišući stav Venecijanske komisije da se upražnjena mesta popunjavaju izborom, a ne upućivanjem, Ilić je na stanovištu da je najbolje rešenje popunjavati upražnjena mesta izborom.

"Upućivanja su loša praksa koja je omogućavala da se tužioci koji su upućeni, oni su na privremenom radu, na neki način, da se izrazim kolokvijalno -  drže se na uzici", navodi tužilac Ilić.

Ilić ukazuje da je Venecijanska komisija telo Saveta Evrope koji daje savete u pogledu vladavine  prava, osnovnih ljudskih prava i sloboda, i uopšte ustavnih pitanja. "Mi smo članica SE, to je najrelevantije telo. Ako u Ustavu imamo evropske vrednosti onda kome se obratiti da nam da mišelje“, upitao je Ilić, dodajući da je reč o najrelevantijem telu u tom smislu u Evropi.

Ljubičanović: To što su rekli da žele da vide ovde, nisu oni pisali

Advokat Dragoslav Ljubičanović ukazuje na izvesne kontradiktornosti koje se tiču preporuka Venecijanske komisije.

"Ili su ovo preporuke ili po tome treba postupiti. Te reči isključuju svojim značenjem jedna drugu”, dodao je Ljubičanović.

Naveo je da je video vest da je komesarka EU za proširenje Marta Kos rekla da će biti uskraćeno finansiranje dalje pomoći Srbiji zbog ovih zakona.

"Znate, onda više ne pričamo o domenu preporuka. Hajde da ne pričamo da je nama neko nešto preporučio, dao mišljenje za naše dobro, mi smo ga tražili, pa se oglušujemo. Šta znači - morate da usvojite preporuku koju vam dajemo? To je za mene pitanje. I još drugo pitanje, niko neće znati da vam kaže u čemu se ogleda pravna sigurnost ili nesigurnost ili autonomija tužilaca i nezavisnost sudstva na osnovu donetih zakona ili na osnovu verzija koje je neko tražio da nam preporuči Venecijanska komisija”, dodao je Ljubičanović.

Na pitanje da li bi bilo bolje da su se svi pre donošenja zakona okupili i razgovarali o njima, kao što su sada u Radnoj grupi, Ljubičanović kaže da nije nama Venecijanska komisija rekla da nije dobro zato što nisu svi učestvovali.

"Da su to rekli, rekli bi: ‘Vratite, pa pričajte.‘ Oni su rekli šta žele da vide u tim zakonima. Ali znate šta je jako bitno? To što su oni rekli da žele da vide ovde, nisu oni pisali. Pisano je u onim prigovorima i žalbicama, da ne kažem drugi naziv, iz Beograda koje su slate ka tamo. E, to je problem”, smatra Ljubičanović.

Josifović: Da li su to preporuke ili radni zadatak i naredba

Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Ivana Josifović dovodi u pitanje samu ulogu radne grupe koja treba da uskladi zakone sa preporukama Venecijanske komisije.

"Postavlja se pitanje - da li su to preporuke ili radni zadatak i naredba. Ako je preporuka, onda šta će radna grupa i o čemu mi dalje treba da se usklađujemo", ukazuje Josifovićeva.

Smatra da bi uloga radne grupe trebalo da bude analiza predloženih rešenja i procena njihovog uticaja na domaći pravosudni sistem.

"Možemo da organizujemo radnu grupu sa ciljem analize preporuka, pa da mi, kao suverena država, procenimo na koji način će te preporuke uticati - da li su dobre ili loše po naše pravosuđe", navodi Josifović.

Ističe i da se otvara suštinsko pitanje motiva preporuka. "Moramo poći od toga da li je preporuka Venecijanske komisije nalog i da li je ona sa ciljem unapređenja pravosuđa u Srbiji, ili je model za preuzimanje kontrole nad pravosuđem. Ja sam bliža ovom drugom", kaže Josifović.

Ističe da se, prema tim preporukama, sada predlaže vraćanje na ranija zakonska rešenja.

Kada je reč o inkluzivnosti procesa, na koju se takođe ukazuje u preporukama, ističe da ni ranije nisu svi bili uključeni u izradu zakona.

"Naše Udruženje sudija i tužilaca nije učestvovalo, jer nam je rečeno da, pošto nismo podržali ustavne amandmane, ne možemo da učestvujemo u radu radne grupe", navodi Josifović.

Celu emisiju pogledajte u video-snimku na početku teksta