Takovska 10: Šta su nam pokazali lokalni izbori – kakav je politički puls nacije

U nedelju su održani lokalni izbori u deset gradova i opština. Reklo bi se da nikada lokalni izbori i to samo na 5,6 odsto populacije nisu izazvali toliko pažnje.

Govoreći o tome ko bi trebalo da bude zadovoljan rezultatima izbora, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić smatra da razloga za zadovoljstvo ima i vladajuća koalicija i opozicioni blok.

"Vladajuća koalicija ne toliko zbog ovog rezultata 10:0. Znate, to se prenaglašava, jer vi možete da pobedite sa 10:0 i ako osvojite 30 odsto glasova u opštini kada imate mnoštvo stranaka. Ali, u ovoj referendumskoj atmosferi, pobeda od 10:0 znači da ste vi u svakoj opštini morali da imate preko 50 odsto glasova. I to je vladajuća koalicija uspela. Sa druge strane, opozicioni blok, ja se ne sećam kada je opozicija ovde u šest od 10 opština imala preko 40 odsto glasova", navodi Vuletić.

Ukazuje da ove opštine nisu nikakav reprezentativni uzorak, ali daju određenu vrstu indicija.

"Ali, znate, kada imate preko 40 odsto glasova, to je nešto što je kapital koji možete ili da iskoristite, da ga investirate u nešto za budućnost ili da ga upropastite", navodi Vuletić.

"Opozicioni blok ukoliko želi ozbiljno da ugrozi i da na kraju krajeva u jednom trenutku i pobedi na izborima, mora pre svega da se profiliše, ovo je sada embrion, mora da pronađe nekakvog lidera koji bi bio pandan Aleksandru Vučiću, ali mora pre toga da se oslobodi ekstremista u svojim redovima. Kao što i vlast mora da se oslobodi mangupa u svojim redovima", naglasio je Vuletić.

Ukazuje da sada "opozicija diše za vrat", pa je "svaka greška vlasti nešto što može da dovede do toga da se par procenata izgubi".

Lokalni izbori ili ogledno polje

Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić poručuje da u situaciji u kojoj se nalazi Srbija kao duboko podeljeno društvo, pre svega politički, izbori bi trebalo da budu metod i sredstvo da se na neki način ako ne izađe iz krize, makar najavi izlazak iz krize.

"Da se izbornim rezultatima ili voljom naroda na neki način postavi nekakva platforma na kojoj treba graditi budući dijalog, razumevanje. Dakle, cilj izbora je zapravo uvek da se na neki način ili sanira određena kriza ili nađe pravi put ka izlasku iz određene krize", objašnjava Bešić.

Smatra i da ovo nisu bili lokalni izbori.

"Dakle, oni su to bili po svom formalnom karakteru, ali po svojoj suštini oni su bili jedno malo ogledno polje da se ova dva bloka nađu u biračkim kutijama i da se odmere. I bez obzira što zaista taj uzorak opština nije reprezentativan za čitavu Srbiju, to jeste jedna vrsta primera naročito ako upoređujete brojeve u odnosu na prethodne izbore na tim mestima", dodaje Bešić.

Poručuje i da "ovi izbori ne samo da nisu razrešili nikakvu političku krizu i kao ogledno polje, nego su je samo produbili".

"Nakon ovih izbora ja ne mislim da su se pozicije ove dve strane koje su suprotstavljene na bilo koji način promenile. Ne mislim da je bilo koja od ovih strana napravila nekakvu stratešku prednost i mislim da ćemo nastaviti da se krećemo u tom nekakvom smeru sve do republičkih izbora", naglađava Bešić.

Kada je reč o formalnom rezultatu, navodi da vladajuća stranka može biti zadovoljna.

"Ona je ostvarila pobedu u tih 10 opština, tu nema spora, to je vrlo jasno. Kada je reč o samim brojevima, ako pogledate same brojeve, nisam siguran da može biti zadovoljna. To pokazuje jednu vrstu stagnacije procentualno i u fizičkom broju glasova, to je negde manje-više isti broj ljudi na tih 220.000 glasača kao što je bio 2023. godine, ali sa povećanim biračkim telom to je u proseku nešto manji procenat", kaže Bešić.

Poručuje i da "vladajuća partija nije demonstrirala ono što je želela da demonstrira – dominaciju i apsolutnu nadmoć".

"Ali je demonstrirala kapacitet da snažnim aparatom organizacijskim kada je reč o izbornoj igri, izbornoj utakmici pokaže da je uspela da konsoliduje svoju organizacionu strukturu, da izvede svoje glasače i da napravi taj rezultat", dodaje Bešić.

Nova politička snaga

Novinar Filip Rodić kaže da su ovi izbori pokazali novu političku snagu.

"Da li je to nova politička realnost i kako će to da izgleda na nekim drugim, narednim, pre svega mislim na parlamentarne izbore, to je pitanje. Na parlamentarnim izborima će biti veći broj igrača. Ovde se parlamentarna opozicija povukla i uglavnom nije učestvovala, nije bila prisutna ili nije ostvarila neki ozbiljniji rezultat. Na parlamentarnim izborima mislim da će situacija biti malo drugačija", dodaje Rodić.

Navodi da imamo dva jasno definisana bloka, kao i da oba bloka treba da budu zadovoljni ovim rezultatima.

"Mislim da i društvo treba da bude zadovoljno ovakvim rezultatom, jer ako se iz ovoga izrodi jedna ozbiljna opozicija koja će moći da deluje na nivou države i u budućnosti, ako se ovo na neki način ne ispumpa u budućnosti, mislim da je to dobro za društvo. Mislim da je dobro da postoji jaka opozicija", navodi Rodić.

O incidentima

Novinar Filip Rodić poručuje da ipak svi treba da budemo nezadovoljni zbog incidenata koji su zabeleženi.

"Mislim da je to, od dobrobiti koju smo imali ovakvim rezultatima i ovom pričom, sve praktično otišlo niz vodu zbog te atmosfere gde su i jedna i druga strana pokazale da još ne možemo da imamo normalne izbore u jednoj atmosferi koja će biti isključivo politička i u kojoj neće biti nasilja", naglašava Rodić.

Profesor Vuletić pak smatra da ti incidenti ne bi trebalo da budu fokus priče.

"Svi smo nekako žrtve onoga što mediji prenose. Mediji su zainteresovani, fokusirani su, vi ste mogli da vidite i na televiziji te tuče i to sve što je bilo i zaista čovek bi rekao da je u Srbiji počeo rat kada bi samo gledao to što je objavljeno na ekranima", kaže Vuletić.

Navodi i da je mali broj ljudi učestvovao u tim incidentima.

Ipak, profesor Bešić ističe da su incidenti očigledno bili dovoljno veliki da mi sada o njima razgovaramo.

"Dakle, nisu bili toliko mali da su beznačajni, to nema nikakve sumnje. Da li su uticali na izborne rezultate, mi to ne možemo znati. Možemo spekulisati, ali mislim da to nije uopšte shodno niti pametno da radimo. Ono što je suština stvari – nije sporno da pristalice različitih partija, to se dešava i u drugim zemljama recimo Grčka je dobar primer, pristalice na dan izbora se znaju potući između sebe. Kada se to dešava na jedan spontan način ili slučajno. Način na koji se to ovde dešavalo je zabrinjavajući sa stanovišta legitimiteta rezultata izbora i percepcije celog izbornog procesa", ističe Bešić.

"Mene ne zanima na kojoj su strani, ali ako neko vitla pištoljem iz automobila, to je prosto neprihvatljivo. Uopšte me ne zanima sa koje je strane. Ako imate grupu, vidite organizovanu grupu ljudi sa maskama i kapuljačama i bejzbol palicama na izborni dan kako šetaju ulicama, uopšte me ne zanima na čijoj su strani – to nije u redu. To jednostavno nije u redu. To je neprihvatljivo za taj izborni dan", dodaje Bešić.

Napominje da to šalje jednu veoma lošu poruku.

"Apsolutno ne treba da nas zanima ko je na čijoj strani. Ono što je meni isto tako bilo indikativno i to pokazuje nešto drugo što je naš duboki problem, a to je kriza poverenja u sve institucije, uključujući i policiju", smatra Bešić.

Šta nam je pokazala visoka izlaznost

Izbore je svakako obeležila visoka izlaznost. Sada se postavlja pitanje da li je moguće imati veću izlaznost.

"Činjenica je da je na ovim lokalnim izborima bila izlaznost veoma, veoma visoka. Ja mislim da je to samo još jedan pokazatelj interesovanja svih aktera za značaj tih izbora. Nemam nikakve sumnje, gotovo nikakve sumnje nemam da će biti jako visoka, možda čak i veća izlaznost na republičkim izborima, jer oni će biti neka vrsta dana D", dodaje Bešić.

Govoreći o tome može li doći do prevlačenja birača sa jedne na drugu stranu, Rodić smatra da do toga neće doći.

"Ako nije do sada u ovih 16 meseci ovakve političke krize, pritiska, koji je vršen i koji je bio dosta intenzivan, nije bilo toliko preleta, mislim da ne. Mislim da je vlast pokazala ovim izborima da je konsolidovana, a i u nekoliko opština su zaista solidno povećali broj svojih birača", dodaje Rodić.

Kako će se slati poruke biračima pred naredne izbore

Govoreći o tome kojim kanalima će se vršiti kampanja pred parlamentarne izbore koji nas očekuju, Rodić kaže da će to najmanje biti od vrata do vrata.

"Mlado stanovništvo gleda internet, podkaste i tako dalje, stariji su skloniji televiziji", dodaje Rodić.

Bešić pak smatra da će dominantan kanal komunikacije vladajuće partije biti direktan kontakt sa velikim brojem glasača koje imaju na svojim spiskovima i koje su izgradili tokom prethodnih godina.

"Oni imaju direktne kontakte velikog broja svojih glasača i ostvariće ga nekad od vrata do vrata, nekad telefonom ili već na koji način, ali prosto direktan", dodaje Bešić.

Kada je reč o opozicionim strukturama, oni će imati dva ključna kanala na raspolaganju.

"To će biti društvene mreže i naravno ulične demonstracije i takvo pokazivanje nekakvog stava, ali to se posle preliva i na društvene mreže", smatra Bešić.

Vuletić smatra da to sve zavisi od društvenih slojeva, društvenih grupa, jer se različitim grupama pristupa na različite načine, odnosno kroz različite kanale.

Kada možemo da očekujemo parlamentarne izbore

O tome kakve su prognoze kada bi mogli da budu parlamentarni izbori, gosti "Takovske 10" imaju različite stavove.

"Da je kojim slučajem opozicioni blok pobedio recimo u pet, šest opština to bi bio sada snažan pritisak da se što pre raspišu izbori. Pošto to nije slučaj, sada imate vlast koja ima marginu od toga da zakaže za dva meseca do toga da čeka redovne izbore. Mislim da će na to ne uticati toliko njihova situacija, videli smo da oni nisu izgubili ništa od onih koji su glasali, već globalna situacija", smatra Vuletić i dodaje da misli da će biti sledeće godine.

Profesor Bešić pak smatra da će biti održani u junu ili oktobru ove godine.

"To je moja procena. Ako me pitate šta su mi konkretni parametri, prosto intuicija. Ja sam mišljenja da vladajuća stranka ovo posmatra korak po korak ka nekoj vrsti konsolidacije vlastitih snaga i da procenjuje da će do kraja godine da konsoliduje snage dovoljno da može izaći na izbore. To može da se desi u junu mesecu ako procene da je opozicija neorganizovana kao što jeste, pa onda da ima taj efekat, ili može da se desi u oktobru ukoliko sačekaju verovatno neke njihove parametre koji treba da mere stepen konsolidacije vlastitog biračkog tela", objašnjava Bešić.

Rodić ističe da će izbori sigurno biti onda kada vlasti bude najviše odgovaralo da budu.

"Ja bih lično voleo da izbori kod nas postanu što je redovniji moguće. Kad kažem redovniji, mislim da se održavaju kada im je vreme, a ne da imamo svaki čas neke vanredne izbore. Sa jedne strane mislim da vlast mora da razmisli o tome da u slučaju globalne ekonomske krize vreme ne radi za nju, a mislim da vreme radi za nju što se tiče entuzijazma opozicije", poručuje Rodić.

Celu emisiju "Takovska 10" možete pogledati u videu na početku teksta.