Tribina o položaju srpskih profesora i studenata na KiM ispred Rektorata u Beogradu

Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić rekao je da je od 14. marta, kada je objavljeno da je izlasnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen otišao u Prištinu, a ne u Beograd i kada je najavljeno da će imati godinu dana olakšica, dobio informaciju od "upućenih" da će ih "ugasiti".

"Ovo što se desilo nas je izenadilo, nismo očekivali da će država Srbija prihvatiti ovu stvar i reći 'uzmite tu dokumentaciju'. Ovo je sada jedna lokalna anestezija koje ima trajanje godinu dana, a nakon godinu dana, nama će izvaditi organ. Ne smemo to da dozvolimo", poručio je Gašić.

"Srpske obrazovne institucije nisu prepoznate u skladu sa propisima takozvanog Kosova"

Saradnik u nastavi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vasilije Marković istakao je da će prištinski zakon o strancima značajno otežati rad jedine dve preostale institucije srpskog naroda na KiM - obrazovanog i zdravstvenog sektora, jer će podrazumevati da u postupku prijave boravišne dozvole, profesori i studenti priložie dokaz o osnovu boravka.

"Taj dokaz o osnovu boravka, u slučaju profesora i studenata, može podrazumevati radnu dozvolu. Međutim ta radna dozvola neće biti validan dokaz u pravnom postupku prijave boravišta, zato što srpske obrazovne institucije nisu prepoznate i nisu akreditovane u sakldu sa propisima takozvanog Kosova. To je jedna strana problema", naveo je Marković.

On smtara da je drugi problem to što postoji osnov za odbijanje zahteva za prijavu boravka jer se može desiti da se za ljude koji ulaze na KiM može oceniti i da predstavljaju problem po javnu bezbednost i javni poredak.

Prema njegovim rečima, iz ugla prištinskih vlasti srpski univerziteti su "strano telo koje ugrožava celovitost pravnog poretka Kosova".

"Proces uz podršku spoljnopolitičkih faktora"

Docent Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu Nemanja Karović rekao je da srpski predškolski i osnovnoškolski sistem očekuje ista sudbina kao i sve druge srpske institucije na tom prostoru.

"Osnovna težnja prištinskih vlasti još od proglašenja takozvane nezavisnosti bila je da na sve moguće načine - a to znači i nasilne i represivene i administrativne - ukloni svaki element srpske državnosti na tom prostoru", rekao je Karović.

Prema njegovim rečima, to je proces koji traje dugo i postepeno, uz snažnu podršku spoljnopolitičkih faktora i proces na koji srpska vlast godinama nema adekvatan odgovor.

"Mračani su planovi prištinskih vlasti kojima bi bilo sasvim svejedno i da svi Srbi odu sa KiM. Mračan je i evropski pogled na to pitanje, a mračan je i način na koje naše vlasti pristupaju rešavanju i razmatraju ovako važnih i temeljnih državnih i nacionalnih problema, jer oni tome ne pristupaju na jedan ozbiljan politički i diplomatski način, već pre svega, medijski", rekao je Karović.