Čolović: Prvi korak Komisije utvrđivanje stanja u biračkom spisku, na osnovu toga ćemo odrediti ciljeve

Revizija biračkog spiska, jedno od ključnih izbornih pitanja u Srbiji godinama unazad, dobila je institucionalni okvir formiranjem Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska. Komisija je održala prve sednice, a njen zadatak je da utvrdi stvarno stanje u biračkom spisku, identifikuje eventualne nepravilnosti i predloži mere za unapređenje sistema u koji deo javnosti godinama izražava sumnju.

Zamenik člana Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska Ivo Čolović rekao je za RTS da iza prve dve sednice tog tela stoji i više mukotrpnih sastanaka na kojima su pokušali da odrade, kako je rekao, jednu vrstu pionirskog posla.

"Mukotrpnih zato što, znate, kad radite nešto prvi put, to je zaista pionirski posao, on nikad nije lak. Možda je ta reč mukotrpni bila možda malo preteška, ali zaista mi se trudimo da uspostavimo neke osnove na kojima će ta komisija, a i ono što se dešava posle nje, funkcionisati u narednih pet godina", rekao je Čolović.

Istakao je da je održano šest ili sedam sastanaka, što se odrazilo kroz prve dve sednice, a za sutra je zakazana i treća na kojoj će, kako je objasnio, uspostavljati određene mehanizme koji će omogućiti da se bave kontrolom i verifikacijom biračkog spiska u narednom periodu.

Čolović je naveo da je prvi korak komisije verifikacija biračkog spiska i da odrede kakvo je zaista stanje u samom biračkom spisku.

"Kada to odredimo, mi ćemo na osnovu toga možda moći malo preciznije da kažemo kakvi su naši ciljevi, jer, znate, ne možete da odredite indikatore bez znanja početnog stanja. Kada budemo znali kako to izgleda, možda ćemo na osnovu toga moći da kažemo 'mi želimo da procentualno poboljšamo birački spisak za nekih 10 ili 15 posto' i mislimo da je to realna situacija", rekao je Ivo Čolović.

Na početku rada o preminulima u biračkom spisku i takozvanim fiktivnim prebivalištima

Istakao je da na samom početku mogu da počnu od stvari koje se najčešće pojavljuju javnosti, kao što su postojanje preminulih ljudi u biračkom spisku i postojanje takozvanih fiktivnih prebivališta.

"Možemo da utvrdimo kakvo je realno stanje u biračkom spisku po pitanju ljudi koji su upisani u birački spisak, a ne žive u Srbiji, recimo. Da pokušamo da rešimo neke takve probleme koji utiču na poverenje građana u birački spisak", istakao je Čolović i najavio da je prvi presek planiran za devet meseci.

Naveo je i da sednicama, osim 10 članova i 10 zamenika, prisustvuju i predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i poverenika za informacije od javnog značaja.

"Svi su oni tu, poslali su svoje predstavnike kako bi nam pomogli u radu i za sada, kažem vam, još uvek smo u tim pionirskim koracima. Ne znamo kako će ta saradnja funkcionisati dalje, ali to do sada deluje dosta efikasnije nego što smo imali prilike da gledamo u nekom prethodnom periodu", istakao je Čolović.

"Vrlo je realno da će presek biti možda pred same izbore"

Objasnio je da se presek nakon devet meseci slučajno poklopio sa izborima koji će eventualno biti raspisani u tom periodu, pošto to nisu mogli da znaju, kao i da se na formiranju komisije radilo 18 meseci.

"Vrlo je realno da će taj presek biti možda pred same izbore, što na neki način i nije loša stvar. Međutim, pored toga što ćemo imati taj neki izveštaj glavni, imaćemo i neke paralelne izveštaje zavisno od naših aktivnosti u narednom periodu", istakao je Čolović.

Na pitanje postoje li konkretni mehanizmi da njihov posao bude merljiv i vrati apsolutno poverenje u birački spisak, Čolović je odgovorio da imaju više od 30 nadležnosti i da će, ukoliko ih budu praktikovali, sigurno doći do nekog rezultata, ali da ostaje pitanje kako će sarađivati kada dođe do konkretnih problema sa državnim institucijama.