Alen Berse za RTS: U Savetu Evrope se ne moramo složiti o svemu, ali je bitno saglasiti se o cilju kojem težimo

Kako se globalni potresi – ratovi, geopolitička nadmetanja i kriza poverenja u institucije – prelivaju na evropski prostor i testiraju temelje demokratije? Kako u takvim okolnostima očuvati standarde ljudskih prava i vladavine prava, za Dnevnik je govorio generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse.

Na čelu ste Saveta Evrope, institucije koja je nastala posle Drugog svetskog rata kao odgovor na razaranja i političke krize. Danas kada imamo eskalaciju na Bliskom istoku, kada imamo rat i dalje na tlu Evrope, da li su vrednosti posleratne Evrope na najvećem testu do sad?

- Svedoci smo promena što se tiče zakona, vladavine zakona, primenjuje se sila umesto dijaloga i mirnog rešenja. To je istinski test za kontinent i za sve nas. I dobro je što upravo u ovakvim trenucima imate jake institucije, a Savet Evrope je sa svojom dugom istorijom od preko 75 godina, i Srbija je član duže od 20 godina, i Savet Evrope je pravo mesto na kom je to moguće, baviti se ovim pitanjima i biti zajedno kao evropska porodica i zajednički se suočiti sa tom nestabilnošću i tom teškom situacijom.

Pomenuli ste da je Srbija na evropskom putu pridruživanja, odnosno članica Saveta Evrope već više od 20 godina. Kako ste mi objasnili, Vaša kancelarija gleda na zastavu Srbije, to smo imali prilike ovde da vidimo. Kako biste Vi ocenili taj napredak Srbije, a gde su možda i dalje najveće razlike u odnosu na ostale članice Saveta Evrope?

- Savet Evrope čini 46 država članica i uvek govorim da je 46 ponosnih i jednakih članica, ali svi su različiti, različite istorije, imaju različite socijalne i ekonomske uslove. Tako da je važno videti te razlike i kao snagu Evrope, ali u isto vreme i imati zajedničke vrednosti, posvećenost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, posvećenost demokratiji i vladavini prava i dobru zaštitu ljudskih prava. Upravo to je ono zbog čega postoji ova porodica uprkos velikoj raznolikosti.

Mislim da je uloga Saveta Evrope i Srbije kao članice, da se postaramo da kada imamo ovakve otvorene razgovore, da uvek težimo istim ciljevima. To znači videti jednu pozitivnu dinamiku, pozitivnu evoluciju. To je naša uloga kao Saveta Evrope, da radimo sa svim državama članicama, jasno i sa Srbijom. Inače, sa Srbijom imamo i kancelariju Saveta Evrope ovde u Beogradu i treba da radimo zajedno, da imamo otvorene razgovore, vidimo u čemu se slažemo, u čemu se ne slažemo.

I to je kao u jednoj porodici, rekao bih, moguće je baviti se svim pitanjima, ne moramo se složiti o svemu, ali je bitno složiti se o cilju kom težimo. I mislim da je to slučaj sa svim državama članicama, kao i sa Srbijom duže od 20 godina, sa nekim veoma pozitivnim elementima, nekim manje pozitivnim elementima, ali je važno voditi otvoren razgovor i dijalog i uvek pokušati da se naprave koraci u pravom smeru.

To je još posebno važno u ovakvim vremenima na kontinentu kada vidimo da smo svedoci rata i vidimo snage koje to razaraju u Evropi i van Evrope.

Tokom jučerašnjeg dana razgovarali ste i sa poslanicima vlasti i sa poslanicima opozicije. Kakav Vam je danas utisak?

- To je bio veoma zanimljiv dan. Važno mi je i logično je da se sastanem sa svim mogućim akterima, da imamo zaista otvoren razgovor sa svima. To je jedini način da se napreduje, to je jasno. I snažno sarađujemo sa Vladom i posvećeni smo toj saradnji, i tražimo od Vlade i da otvoreno sarađuje i sa nama i to dobro funkcioniše.

Istovremeno, u jednoj demokratiji živoj važno je razgovarati sa svim akterima i videti različite utiske. Moj utisak je bio da, i mislim da je to takođe veoma logično u ovom trenutku, da postoji određena napetost. To se dešava u svim zemljama u Evropi, ono što ste pomenuli ranije, tu je rat na Bliskom istoku, ubrzavanje krize kojoj smo svedoci. U takvoj situaciji je logično da imamo različite poglede na različite stvari.

Važno je da se bavimo time, važno je da imamo mogućnost da svi glasovi izraze svoje stavove. I posle toga, to ne znači da se svi moraju složiti sa svima. Znači, ponovo ta raznolikost mišljenja i pogleda o tome kako je najbolje rešavati krizu je nešto pozitivno za jednu živu demokratiju.

Moj utisak juče je bio veoma zanimljiv i u tim razgovorima sa svim akterima sa kojima sam se susreo, čak i ako nije uvek lako, čak i u ovoj teškoj situaciji, ne samo za region već za ceo kontinent i svet, važno je sarađivati, naći tačke mogućeg slaganja i takođe videti šta ide dobro, a šta treba popravitii šta možda ide loše i pozabaviti se svim tim zajedno. I to je upravo ono što radimo sa svim državama članicama i to je razlog zbog čega je tako važno raditi sa Savetom Evrope, da Savet Evrope sarađuje sa svim članicama. Imamo te sastanke redovno.

Deo poslanika pozvao Vas je, i Vi ste pozvali predstavnike misije Saveta Evrope da posmatra lokalne izbore koji predstoje u Srbiji krajem meseca. Kakva su Vaša očekivanja? Mi smo u prethodnom periodu imali više izmena izbornih zakona, najavljene su i neke nove. Šta je ključ?

- Ključ je uvek kada imamo izbore, a izbori su uvek veoma važan trenutak u demokratskom životu jedne zemlje, uvek smo u Savetu Evrope spremni da budemo prisutni, da posmatramo, radimo to u svim mogućim i različitim kontekstima. I za sledeće lokalne izbore, mislim da će se održati u deset opština u Srbiji, ponudili smo da Kongres lokalnih vlasti Saveta Evrope da učestvuje na izborima, da se situacija sagleda objektivno, da imamo procenu situacije.

I uvek je od pomoći tim zemljama da se vidi kako to funkcioniše i da se postaramo da integritet procesa bude obezbeđen, da rezultat bude regularan. I da možemo da ponudimo dobru saradnju i nadam se da će biti moguće da učestvujemo i da budemo pozvani na posmatranje.

Deo poslanika bio je zabrinut i zbog situacije i ugroženosti prava Srba na Kosovu i Metohiji uoči stupanja na snagu Zakona o strancima 16. marta. Posebno brine to što često izostaje reakcija međunarodne zajednice. Kako na to odgovarate?

- Imamo, kao što sam rekao, 46 članica Saveta Evrope i imamo otvorenu diskusiju u ovom trenutku o mogućem pristupu Kosova. I znam kakav je stav Srbije o tome. Samo želim da u tom kontekstu kažem da će to biti odluka koju će doneti Komitet ministara država članica, 46 država članica treba da odluče šta žele da urade sa tom prijavom.

U isto vreme, uvek pratimo šta se dešava na celom kontinentu u pogledu ljudskih prava i odnosa. I to je takođe naša uloga, jer Savet Evrope takođe ima kancelariju u Prištini i takođe radimo sa Prištinom preko naše tamošnje kancelarije. I ako možemo da budemo od pomoći, uvek smo spremni da odigramo ulogu koju smo i do sada imali, i u proceni situacije i posmatranju situacije.

Ako znamo da Savet Evrope jeste, kako se to kaže, kičma moralne Evrope, odnosno da 70 odsto pravnih akata u Evropskoj uniji zapravo potiče iz konvencija Saveta Evrope, jesu li Vam onda jasna i očekivanja srpskog naroda kada su im prava na Kosovu i Metohiji ugrožena, da očekuju i reakciju Saveta Evrope?

- Potpuno, potpuno to razumem. Kao što sam Vam već rekao, Srbija je već 23 godine članica Saveta Evrope, uskoro će biti pune 23 godine, 3. aprila. Srbija je takođe posvećena ne samo Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, već je ratifikovala 80 konvencija Saveta Evrope. Šta to znači? To znači da je Srbija posvećena praćenju evropskih vrednosti, evropskih standarda.

I mislim da je jasno da moramo imati što je moguće bolju zaštitu ljudskih prava i ljudi na celom kontinentu. I razumem šta pominjete, ali najbolje bi verovatno bilo imati dobru zaštitu za ljude u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

To je otvorena diskusija, šta možemo učiniti, jer to je cilj Saveta Evrope, kako je moguće ostvariti da se to desi. I uz raznolikost koju imamo, uz to slaganje o ciljevima i vrednostima i zaštitu ljudskih prava, čujem i vidim da je to zabrinutost koju moramo rešiti.

To jeste jedan od problema na putu Srbije ka Evropskoj uniji, napredak u dijalogu sa Prištinom, ali i niz drugih reformi koje je neophodno da se sprovedu ili završe kako bi postala članica. Koja je Vaša poruka građanima Srbije koji jesu umorni od čekanja u evropskoj čekaonici?

- Moja poruka je da je Srbija zaista snažna evropska zemlja. Pogledajte samo geografiju, geografija je sasvim jasna, teško ju je promeniti. Geografija je očigledna. Srbija je snažna članica evropske porodice kroz članstvo u Savetu Evrope i u potpunosti učestvuje u evropskom životu. Još jednom ističem da je takođe uvek to pitanje velike raznolikosti u pogledu istorije, ekonomije i to je normalno, jezici, raznolikost, prava manjina i svi elementi koje ste već pomenuli. To je važno.

I u ovoj situaciji uloga Saveta Evrope je da bude na strani država članica i da im pomogne da razviju to slaganje sa evropskim standardima i vrednostima, da im otvori put pristupu Evropskoj uniji.

Pristup Evropskoj uniji očigledno nije uloga Saveta Evrope, to je uloga Evropske unije na jednoj strani i zemlja koja želi da bude članica s druge strane. A naša uloga je da omogućimo slaganje o tim suštinskim principima. I mi to radimo i upravo zato imamo kancelariju u Beogradu. A to znači sve moguće elemente koji se odnose na izbore, na borbu protiv korupcije, na borbu protiv diskriminacije, sve one elemente koji su zaista važni kako biste pristupili Evropskoj uniji.

I poslednjih dana i juče sam čuo da je cilj da se pristupi, da ga imaju svi, sve zainteresovane strane i to je bilo prisutno u svim diskusijama. Ali jedna je stvar govoriti o tome, a druga stvar je ispuniti sve korake kako bi se to ostvarilo, kako bi to postalo stvarnost. Zato sam imao veoma razgovor juče sa osobljem koje radi za Savet Evrope ovde u Beogradu, jer oni su u direktnom kontaktu sa vlastima kako bi se ostvario taj napredak, ali to je suverena odluka jedne zemlje da odluči u kom smeru želi da ide.