Dijalog u ćorsokaku uoči primene Zakona o strancima – Sorensen bez reči napustio Beograd i Prištinu

Poslednja informacija iz Evropske komisije jeste da namerava ukidanje rominga za građane zemalja sa Zapadnog Balkana.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić kaže da se nada da će do primene doći u roku od nekoliko meseci.

"O tome se zaista već neko vreme govori i postoje planovi za ukidanje rominga. To je deo šireg konteksta Plana za rast i postepene integracije Srbije i drugih zemalja u zajedničko evropsko tržište. Inicijativa je na stolu već nekoliko godina", rekao je Gajić.

Naveo je da su Ukrajina i Moldavija u međuvremenu pretekle Srbiju i od januara ove godine nemaju obavezu rominga odnosno dodatne troškove.

"Komisija je sada zatražila mandat od zemalja članica da vodi pregovore. Trebalo bi da to bude odobreno relativno brzo. Ursula fon der Lajen je, tokom svoje posete Balkanu u oktobru prošle godine, rekla da bi u 2026. godini mogao da bude ukinut roming za neke zemlje, doduše tada je pomenula samo Crnu Goru i Albaniju. Ali, to jeste nešto što bi moglo relativno brzo da se sprovede, u zavisnosti od toga kako budu tekli pregovori Evropske komisije sa svakom od zemalja ponaosob", objasnio je Gajić.

Kako kaže, Brisel prvenstveno očekuje reakciju i odgovore Petera Sorensena nakon njegovog povratka iz Beograda i Prištine.

"Imao je prilike da razgovara i u Prištini i u Beogradu i očekuje se na neki način da on izađe sa mapom puta, da tako kažemo, kako izvesti dijalog iz ćorsokaka u kojem je on više od godinu dana, možda i dve godine. Pitanje je da li on nakon razgovora ima neke nove elemente za tako nešto", objašnjava Gajić.

Ističe da ako se pogledaju poruke koje su se čule u Beogradu i Prištini, nema previše novih elemenata.

"Beograd je ukazao iz svoje perspektive šta vidi kao glavne probleme, jednostrane eskalatorne poteze Prištine, dolazeći problem sa Zakonom o strancima koji bi mogao da diskriminiše deo srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. A s druge strane, u Prištini novi element je da postoji novi glavni pregovarač, da će to biti sada ministar spoljnih poslova, ali poruka koja se čula takođe od Aljbina Kurtija da je Priština spremna za dijalog pod uslovima međusobnog priznanja", rekao je Gajić.

Opipavanje pulsa za dijalog

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je poseta Petera Sorensena bila u svrhu opipavanja pulsa za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

"Nedavno je Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije, najavila da će pozvati dve strane na sastanak. Moguće je da je zapravo njegova poseta u svrhu toga da se opipa puls, da se vidi kako se posmatra situacija i u Beogradu i u Prištini. Naravno, ona ide u susret 15. martu, kada počinje potpuna primena ova dva zakona. Verovatno je njegova uloga kao medijatora  da oceni u kojoj meri postoje tenzije i da proba eventualno da smiri situaciju", navodi Gogić.

On ističe da se proces dijaloga sve češće pogrešno tumači kao arbitraža.

"Dakle, Beograd i Priština nekako sve više posmatraju taj proces dijaloga kao arbitražu, pa sad i jedna i druga strana iznesu argumente, žale se međusobno, a onda on treba da preseče i presudi, odluči šta će biti, a to nije slučaj", kaže Gogić.

Zakon o strancima – unutrašnje pitanje ili tema dijaloga

Prema Gogićevim rečima, za Srbiju je najznačajnija tema primene Zakona o strancima u Prištini, naglašavajući da Sorensen nije pokazao interesovanje da se uključuje u razgovor o njegovoj primeni.

"Distanciranje znači da oni neke stvari posmatraju kao unutrašnje pitanje Kosova. Dakle, za njih je Zakon o strancima unutrašnja stvar Kosova i oni neće da posreduju u pregovorima između Beograda i Prištine o tome da li i na koji način treba taj zakon da se sprovede", objasnio je Gogić.

Podseća da je Zakon o strancima donet 2013. godine kada je parafiran Briselski sporazum, koji je ratifikovan u kosovskoj skupštini kao međunarodni ugovor.

"Time je zapravo skupština potvrdila da Briselski sporazum, kao i Zajednica koja je deo tog sporazuma, predstavlja deo pravnog poretka Kosova. Tako da ono što je ovde sporno, to je što se primenjuje sad Zakon o strancima, ali se ne primenjuje Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma. Tako da je sporno to što je Priština ponovo selektivna u pogledu toga šta primenjuje kao pravni akt", naveo je Gogić.

Gogić ukazuje i na praktične posledice po srpsku zajednicu.

"Određena lica, koja su pre svega iz centralne Srbije, na Kosovu žive i rade godinama i decenijama i nikada nisu na Kosovo ušla ilegalno, već ih je kosovska policija pustila da uđu i borave tamo. Sad se njihov status preko noći menja i postaju stranci", rekao je Gogić.

Posledice po obrazovanje, zdravstvo i SPC

Gogić upozorava da bi primena zakona mogla da utiče na funkcionisanje obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

"Ono što će se desiti, to je da će biti smanjen kvalitet, odnosno obim usluga koje te ustanove pružaju, verovatno će biti manje kadra iz Srbije, zdravstvenih i prosvetnih radnika i samim tim biće poremećeno pružanje usluga. To se pre svega odnosi na Univerzitet u Mitrovici. Na njemu radi veliki broj profesora iz centralne Srbije, svi oni su pogođeni ovim zakonom jer postaju stranci", objašnjava Gogić.

Kako je naveo, po tom pitanju se oglasila i Eparhija raško-prizrenska koju takođe ovaj zakon pogađa.

"Mnogi od njih su zapravo ili iz centralne Srbije ili Republike Srpske, Crne Gore. Tu su godinama, pa i decenijama. Potpuno legalno su tu, i sad su odjednom postali stranci", rekao je Gogić.

Posebno osetljiva kategorija su, kako ističe, lica koja su na Kosovo došla zbog braka.

"Oni sad preko noći postaju stranci. I to je problem ovde što Priština bez prilagođavanja tim konkretnim situacijama, bez uvažavanja realnih pravnih činjenica na terenu, a to je da lica imaju dugotrajni boravak, legalan na Kosovu, ona njih zapravo proglašava strancima i dovodi ih u onu situaciju 'kvaka 22' ", navodi Gogić.

Budžet i Zajednica srpskih opština

Govoreći o budžetu nove vlade u Prištini, Gogić navodi da opštine imaju sve manje budžete.

"Pretpostavljam da se to odnosi na budžete ministarstava i projekte koje oni sprovode, zbog toga što svaka opština ima svoj budžet. Oni su sve manji zato što recimo popis nije sproveden adekvatno u srpskim sredinama, a rezultati popisa i broj stanovnika određuju nivo budžeta", objasnio je Gogić.

Ocenio je to kao pokušaj finansijskog udara na srpske sredine.

"Kada su gradonačelnici na severu Kosova bili Albanci, oni su svesno vraćali novac u centralni budžet, nisu trošili novac da bi onda sledeće godine budžet bio manji. Tako da to jeste, da kažemo, finansijski udar na srpske sredine. I pored toga, ta ministarstva opredeljuju manja sredstva", rekao je Gogić.

Smatra da je potez Kurtijeve vlade da smanji budžete zapravo gest obesmišljavanja i derogiranja dijaloga.

"To je obesmišljavanje i derogiranje dijaloga i postignutih dogovora, jer je Zajednica jedan od ključnih aspekata tog dogovora koji nikad nije sproveden. Vezano za izdvajanje iz budžeta, nikada nisam ni očekivao da će recimo vlada u Prištini da ulaže u razvoj srpskih sredina na Kosovu. To nikada nisu radili. Štaviše, oni se bave drugim stvarima – eksproprijacijom, izgradnjom nekih objekata, puteva koji zapravo narušavaju život u tim sredinama", naveo je Gogić.

Kako kaže, ključno za Srbe na Kosovu i Metohiji jeste veza sa Beogradom.

"Srbi nemaju velika očekivanja od vlade u Prištini, ko god da je vodi, a posebno za vreme Kurtijevog mandata. Za Srbe na KiM je ključna njihova veza sa Beogradom. Oni tu očekuju podršku. Sve ovo što Kurti radi, on zapravo preseca tu vezu između Srba na Kosovu i Metohiji i vlade u Beogradu. Onemogućava da lica iz centralne Srbije dolaze i borave, odnosno ostaju na Kosovu", zaključio je Ognjen Gogić.