Između politike i administracije – šta može nova Komisija za birački spisak
Revizija biračkog spiska, jedno od ključnih izbornih pitanja u Srbiji, konačno je institucionalizovana formiranjem posebne komisije, na osnovu usvojenih izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Njena uloga je da utvrdi stvarno stanje u jedinstvenom biračkom spisku, identifikuje eventualne nepravilnosti i predloži mere za unapređenje sistema, koji je godinama pod sumnjom dela javnosti i opozicije.
Novoformirana Komisija koja se bavi biračkim spiskom, na dnevni red stavila je pre svega administrativna i pravna pitanja.
Za prvu narednu sednicu plan je da se krene sa metodologijom i planom rada i to su, kažu u Komisiji, za sada prioriteti. Uveliko se spekuliše da će naredni parlamentarni izbori biti krajem godine.
Ako je suditi po toj računici, kažu, očekivanja od Komisije treba spustiti na realni nivo jer za 10 meseci neće moći da uradi sistemsku reviziju.
Ivo Čolović iz CESID-a je kao cilj istakao izgradnju poverenja u birački spisak.
"Postoji mogućnost da se fokusiramo na određene probleme koji su najočigledniji i koji su često okupirali našu javnost, a to je da se pojavljuje određen broj umrlih lica u biračkom spisku. Treba da se na neki način upari sa matičnim knjigama umrlih i da se proveri da se takve stvari ne dešavaju. Kompletan proces je zamišljen tako da povratimo poverenje na neki način u birački spisak, koliko god je to moguće. Sami znate da izgradnja poverenja nije lak proces", ukazuje Čolović.
Između izbornih rokova i političkih neslaganja
Do formiranja Komisije se došlo posle, prema priznanjima mnogih, teških pregovora i usaglašavanja. U međuvremenu donet je i Zakon o jedinstvenom biračkom spisku.
On definiše elektronsku bazu svih birača u Srbiji. Deset članova komisije bira se na pet godina, a čine je predstavnici civilnog sektora, CESID-a i CRTE, vlasti i opozicije.
Biljana Pantić Pilja iz Srpske napredne stranke kaže da se boji da ne dođe do opstrukcije u radu Komisije.
"Mi smo uvek imali, kad opozicija prihvati negde nešto i kada im se ne svidi kojim tempom to ide, krene da opstruiše taj rad. Odjednom se naljuti i kaže ′Mi više nećemo da učestvujemo u ovome′, kao što je bilo za proces REM-a. Kada nemaju program i ideje, onda oni kažu ′Mi više nećemo da se igramo′. Imamo Komisiju koja je izabrana na pet, plus tri, plus dva i nevladin sektor u toj Komisiji. Videćemo zaista da odrade dobar deo posla do izbora. Rekli su da će da se potrude za naredne lokalne izbore da uspeju. Videćemo kojim tempom to ide i šta se dešava", rekla je Pantić Pilja, gostujući u emisiji Oko.
Bez kompromisa nema napretka
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta je istakao da će izveštavati građane o dešavanjima i da li Komisija radi ili ne radi.
"Na vlastima je da obezbede jedan transparentan, dobar rad te Komisije", istakao je Lazović.
Rezultati će, kaže Ivo Čolović, izostati bez kompromisa tri grupe unutar komisije.
"Za donošenje odluka je neophodno da se svi usaglasimo, kako bi jedna odluka bila važeća i kako bi bila doneta u samoj Komisiji. Konsenzus je neophodan. Trenutni odnosi vlasti i opozicije, u trenutnom političkom okruženju i svemu što se dešava u prethodnih godinu dana, nisu na visokom nivou. Treba očekivati određeni pomak napred. Da li je ova Komisija pravi način da pomiri trenutne odnose između vlasti i opozicije, videćemo, ali svakako da bez toga mi nećemo moći da napredujemo na ovom putu. Ukoliko dođe do kočnice sa bilo koje strane, kompletan rad Komisije će biti uzaludan", naglasio je Čolović.
Zakon obavezuje državne organe da obezbede da Komisija radi u punom kapacitetu. Usmerena je prema Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a očekuju da se pre svega uključi i MUP i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
