Jednostrana odluka i trajne posledice – položaj Srba na KiM sve teži

Punoletstvo odluke koja je podelila kosovsko društvo za rezultat ima lošiji položaj Srba nego 2008. Deo kosovskih Albanaca slavi, a deo je razočaran, pa 70 odsto mladih Albanaca želi da ode, pokazuje istraživanje prištinskog Instituta za razvojne politike. Srbi iz Gračanice napominju i da se osećaju nepoželjnim u kosovskom društvu. Tom utisku neće pomoći ni novi Zakon o strancima i vozilima.

"Primena ovih propisa će najviše pogoditi srpsku zajednicu i može dovesti u perspektivi do gaženja preostalih institucija, zdravstva i prosvete, a u budućnosti i do zatvaranja radnih mesta i dodatnog iseljavanja Srba i smanjenja broja Srba na Kosovu i Metohiju", rekao je istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić.

U Prištini je podignuta zastava ispred zgrade vlade, položeni su venci, održana parada bezbednosnih snaga. Sednici skupštine prisustvovao je predsednik Albanije, ali ne i poslanici Srpske liste. Videli su se amblemi OVK, a jedan je zalepljen i na skupštinsku govornicu.

"Izražavamo najdublje poštovanje svima koji su tome doprineli, osnivaču i arhitekti nezavisnosti Kosova Ibrahimu Rugovi, porodici Jašari, sa komandantom Ademom Jašarijem, za hiljade heroja OVK, svima koji su dali svoje živote i podneli žrtve kako bismo svi zajedno mogli da uživamo u našoj državi", rekla je predsednica u Prištini Vjosa Osmani.

Nakon jednostrano proglašene nezavisnosti, ocenjuju poznavaoci, međunarodna zajednica postigla je da Kosovo funkcioniše kao poseban politički sistem, ali na spoljnopolitičkom planu, bez članstva u ključnim međunarodnim organizacijama i sa trajno spornim subjektivitetom, nije daleko odmaklo.

Kancelarija za KiM: Kosovski Srbi najugroženiji narod na tlu Evrope

"Kosovo je postiglo da se Srbi integrišu tako da to bude prisilna integracija, ali da opet sa druge strane većina ima dokumenta izdata od strane Prištine, radi u institucijama po sistemu Prištine i mnogi su zapravo prihvatili tu vrstu integracije od registarskih tablica do toga da se moraju prijavljivati institucijama Prištine. Nažalost, to ne dovodi do neke društvene stabilnosti i razumevanja između Srba i Albanaca", kaže prof. Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju poručuje da je jednostrano proglašenje bilo poraz međunarodnog prava. U saopštenju navodi da su ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji do te mere ugrožena da se može poručiti da je reč o najugroženijem narodu na tlu savremene Evrope.

"Srbija, boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a protiv separatizma na Kosovu i Metohiji, štiti ne samo svoje vitalne državne i nacionalne interese, već same temelje međunarodno-pravnog poretka zasnovanog na Povelji i vrednostima Ujedinjenih nacija. Takvu poziciju Srbije prepoznaje veći deo čovečanstva, jer postoji shvatanje da flagrantno kršenje međunarodnog prava počinjeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova jeste, ne samo napad na međunarodno pravo, već i početak zaraze koja preti da ugrozi interese mnogih država koje na svojoj teritoriji imaju separatističke pokrete," navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Na današnji dan pre 18 godina Skupština u Prištini jednostrano je proglasila nezavisnost, glasovima 109 albanskih poslanika. Sednici nije prisustvovao nijedan od 10 srpskih poslanika, niti poslanik Goranac, kao ni šefovi UNMIK-a i Kfora. Od 193 članice Ujedinjenih nacija, više od 100 država nije priznalo tzv. Kosovo.