Račak 27 godina kasnije – kontroverzni Vokerov izveštaj kao povod za NATO bombardovanje

U selu Račak na Kosovu i Metohiji, opština Štimlje, pre 27 godina, 15. januara 1999. dogodio se oružani sukob srpske policije i pripadnika albanskih terorističkih formacija, takozvane OVK.

Srpska strana insistira na tome da su tvrdnje Prištine o "masakru nad civilima" u Račku neistina i da je reč o sukobu sa albanskim teroristima.

Akcija je usledila zbog saznanja da se u selu nalazilo jako uporište takozvane OVK, i da se na tom potezu dogodio niz napada i ubistava pripadnika policije.

Posle sukoba srpske policije sa albanskim ekstremistima u selu Račak gde je poginulo 45 Albanaca, usledila je optužba, na kojoj je posebno insistirao Vilijam Voker, da se dogodio "masakr nedužnih civila".

"Video sam sve primese masakra... mnogo tela, mnogo muškaraca ubijenih vatrom iz različitih pravaca, ali većinom izbliza. To je jeziv, užasan prizor", rekao je Voker novinarima u Račku, navodeći da su mu meštani rekli da su ubistva počinili srpski policajci.

Voker se u to vreme na Kosovu i Metohiji nalazio u svojstvu rukovodioca tadašnje Verifikacione misije OEBS-a.

Iako ekspertiza finskih patologa na čelu sa Helenom Rantom, koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da je reč o masakru nad civilima, događaj je bio presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije.

Uporna objašnjenja Srbije da su u Račku u borbi ubijeni naoružani teroristi, koji su noću preobučeni u civilnu odeću, gotovo niko nije želeo da čuje. Zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.

Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je izjavio: "Treba da zapamtimo ono što se dogodilo u Račku... nevini ljudi, žene i deca su odvedeni iz svojih domova u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom".

Slično je tvrdio i Toni Bler, premijer Britanije, u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva, naglašavajući "neophodnost" agresije.

Danica Merinković: Vokerova ocena je bila laž

Istražni sudija Danica Marinković, koja je tada radila na slučaju Račak, više puta je izjavljivala da je ocena Vokera da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin bila – laž. 

Istakla je da je istina od samog početka bila poznata svima, pa i onima koji su doneli odluku o bombardovanju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ali da im nije bila u interesu.

"Istina koju sam ja tada utvrdila kao istražni sudija, stoji, a to je da u Račku nije bilo nikakvog masakra civila, već da je to bila legitimna akcija srpske policije nad teroristima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)", govorila je Marinkovićeva.

Navela je, takođe, da su je tri dana sprečavali da uđe u selo, ali da je na kraju uspela uz pomoć i podršku policije, koja je obezbeđivala lice mesta.

"Formirala sam tim i 15, 16. i 17. pokušala da uđem. Pretili su mi stranci, nisu hteli da mi dozvole, pucali su na nas. Samo što uđemo u selo, oni otvore veliku vatru da smo morali da se povučemo, ali 18. januara uspeli smo da uđemo", dodala je Marinkovićeva.

Kada joj je dopušteno da uđe u Račak, kako je istakla, nigde nikoga nije bilo.

"Ni čoveka, ni životinja. Obišli smo celo selo, pronašli smo kuću u kojoj je bio njihov štab, u toj kući smo pronašli oružje, municiju, uniforme sa oznakom 'UČK', velike količine hrane, mašinu za kucanje i spiskove na kojima su bili navedeni vojnici koji su dežurali, koji su bili na bolovanju. Sve su to dokazi koji i dan-danas postoje", rekla je Marinkovićeva.

Parafinske rukavice 

Prema rezultatima istrage državnog tima patologa, identifikovano je 37 lica.

Poreklo tri lica nije razjašnjeno, pretpostavlja se da nisu bili muslimani.

Među stradalima bila je i jedna ženska osoba, kćerka zapovedanika takozvane OVK, koja je takođe učestvovala u borbama.

Parafinske rukavice pokazale su da su gotovo svi koristili oružje.   

Izveštaj finske forezinčarke 

Istrazi se, potom, priključio tim patologa iz Finske koji je predvodila Helena Ranta. Usledila je zajednička istraga.

Ranta je osporila valjanost metode parafinske rukavice, kao zastareo.

Prilikom konferencije za štampu koju je držala u Prištini 17. marta, u prostoru OEBS-a, upotrebila je termin "zločin protiv čovečnosti". 

Tumačila je da su žrtve bili civili, nenaoružani, jer, kako je tvrdila, "u džepovima nisu imali municiju".

Ranta je kasnije izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je od nje očekivao da podrži njegovu interpretaciju.

Inicijalna kapisla za bombardovanje

U bombardovanju, koje je počelo 24. marta i trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Tačan broj poginulih nikada nije objavljen, a procene se kreću između dve i po i tri hiljade ljudi.

Bombardovanje je završeno 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i potpisavanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je vlast na Kosmetu preuzela međunarodna vojna uprava.

Privremene vlasti u Pokrajini jednostrano su proglasile nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Od optužnice u Hagu do optužnice u Prištini 

Slučaj Račak bio je deo haške optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je tužilac odustao od tog dela optužnice. 

Milošević je preminuo, a u procesima protiv Nikole Šainovića, Milana Milutinovića i generala Vojske SRJ – Hag je odustao od Račka.

Ipak, Priština tvrdi da je to bio "masakr nad civilima” zbog čega je početkom 2023. godine tamošnje tužilaštvo raspisalo međunarodne poternice za 18 Srba koje sumnjiči za ubistva u Račku.

Tužilaštvo u Prištini podiglo je 30. decembra 2025. godine optužnicu u odsustvu protiv 21 osobe za navodni ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Račku na Kosovu 1999. godine.