Takovska 10: Tramp, Putin i Si, novi hladni rat premešta se na istok

Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević kaže da veruje da će doći do sastanka američkog i ruskog predsednika, Donalda Trampa i Vladimira Putina, u Budimpešti – iako je u međuvremenu odložen, otkazan, pa ponovo najavljen – ali da nije siguran da će se na tim razgovorima ispregovarati mir u Ukrajini.

"Bilo bi potpuno naivno biti takav optimista i misliti da jedan ili dva susreta na Aljasci ili u Budimpešti mogu da završe dugogodišnji sukob. Simbolički je važno to što bi se sastanak organizovao u Budimpešti. S druge strane, mislim da se izbor mesta nikome ne dopada u Evropi, osim premijeru Mađarske Viktoru Orbanu", ističe Spasojević.

Spoljnopolitički komentator Predrag Rajić navodi da u dogledno vreme ne veruje da može da dođe do dogovora između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država povodom sukoba u Ukrajini.

"Verovatno će se ulozi podizati sa obe strane i odneće mnoge ljudske živote u Rusiji i Ukrajini. Nije nerealno da rat uđe u petu godinu. Pozicije su nepomirljive i oštro suprotstavljene. Tragedija je što se posledice rata osećaju svuda, počevši od Srbije", naglašava Rajić, aludirajući na uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, koja je većinski u ruskom vlasništvu.

Ekonomista iz Instituta za evropske studije Goran Nikolić smatra da nije sporno da su etapne sankcije Evropske unije, Sjedinjenih Država i drugih njihovih saveznika uticale na rusku ekonomiju.

"Međutim, te priče, da je Rusija ekonomski pred kolapsom, nisu tačne. Ono što je tačno, to je da svaki novi talas sankcija otežava situaciju za Moskvu. Ruska Centralna banka, koja je kredibilna, to prepoznaje kao najveći rizik za buduće makroekonomske rezultate. Privreda je značajno oslabljena zbog cena energenata, koje čine četvrtinu ruskog budžeta", ukazuje Nikolić.

Hladni rat 2.0 podgreva se u Aziji

Dušan Spasojević objašnjava da je Tramp tokom posete Aziji sebi dao dosta slobode u odnosu prema svojim decenijskim saveznicima.

"To govori da Amerika još uvek nije spremna za nekakvu veliku konfrontaciju s Kinom. Verujem da se hladni rat kakav smo nekada imali u Evropi, premešta na tlo Azije i vodiće se između Kine i SAD. Americi će, u tom smislu, biti potreban svaki saveznik, a Kina će naravno uraditi sve da Ameriku istisne iz Azije što je dalje moguće. Unipolarnog sveta više nema – Amerika je najjača, ali je Kina veoma blizu da je prestigne. Tu je negde i Rusija, a EU među ovom grupom nema", tvrdi Spasojević.

Predrag Rajić smatra da je Kina rastuća sila i država koja ima sposobnost čekanja, što je, prema njemu, dobro osmišljena taktika.

"S druge strane, ekonomije Kine i SAD su isprepletene, što je neuporedivo sa bilo čim drugim. Konfrontacija ne odgovara ni Kini, tako da verujem da će doći do nekog dogovora između lidera Kine Si Đinpinga i Trampa. Osnovni kamen spoticanja je pitanje Tajvana", kaže Rajić.

Goran Nikolić ističe da trgovinski rat Pekinga i Vašingtona nije nerešiva enigma, ali da ne može ni olako da se okonča.

"Možemo da očekujemo popuštanje Kine prema pitanju takozvanih retkih zemnih minerala, bez kojih američka industrija sada teško može da funkcioniše. S druge strane, Tramp će proglasiti da odustaje od novih carina na kinesku robu. Već ove carine koje je najavio su ogromne. Ako razgovor prođe loše, ne očekujem da će stvari odmah odraziti na Srbiju", navodi Nikolić.

Slučaj Evropske unije, mlađeg brata Vašingtona

Rajić smatra da savez Vašingtona i Brisela i dalje postoji, kao i da je još uvek čvrst i stabilan.

"Oni nastupaju zajedno na trećim tržištima, ali se zna da je Vašington stariji partner u tom odnosu. U EU je najveća vojna sila Amerika, i tako je od 1945. godine. U tom smislu, svaki evropski odgovor mora da se prilagodi stavu Bele kuće. Odnos je tako postavljen i međuzavisan je na štetu članica Unije", zaključuje Rajić.

Spasojević primećuje da Evropska unija nema jedinstvenu politiku ni prema jednom suštinski važnom međunarodnom pitanju.

"EU, prosto, nije entitet koji nastupa (jedinstveno) u međunarodnoj politici. Tamo postoji jedan, prema mom mišljenju, opasan refleks. Recimo, Nemačka nema kapacitet da vodi racionalnu spoljnu politiku. U dobrom delu njene politike izbijaju refleksi i predrasude koji su stari vekovima, pogotovo kada je u pitanju Balkan – apsolutno favorizovanje Hrvatske ili promovisanje nezavisnosti Kosova i tako dalje", smatra Spasojević.

Nikolić smatra da je "činjenica da u EU postoji određena iracionalnost u pristupu Rusiji".

"Taj strah je verovatno veći nego što bi on trebalo da bude. Čini mi se da EU pokušava da veže Trampa i Ameriku što bliže za sebe. To relativno pokazuju avgustovski ustupci u carinskim pregovorima sa aspekta Amerike. Kada je u pitanju uvoz ruskog gasa, on je sa 45 odsto udela pao na 14 procenata", ukazuje Nikolić.

Budimpešta i druge Jalte

Rajić veruje da je izbor Budimpešte za mesto eventualnog sastanka Trampa i Putina ustupak američkog predsednika Orbanu zato što ga je mađarski premijer bio jedan od retkih koji ga je podržavao u periodu između prvog i drugog mandata.

"Orban je svojim kapacitetima daleko prevazišao Mađarsku i igra mnogo važniju ulogu u svetskoj politici nego bilo koji drugi mađarski premijer. S druge strane, Putin nema ništa protiv da se pregovori vode u Budimpešti, jer je Orban bio najmekši ili najkorektniji prema njemu od svih evropskih lidera. Mađarska jeste članica Evropske unije i učestvovala je u donošenju svih 19 paketa sankcija prema Rusiji, ali je uvek imala veto ili nešto da doda", kaže Rajić.

Spasojević ukazuje da ako sastanka u Budimpešti bude, nijedna zemlja NATO-a neće imati problem da propusti let aviona sa ruskim predsednikom, jer je garant Amerika.

"Niko neće stati na žulj. Budimpešta je realno mesto, ako su se tako dogovorili. Orban ima izvanredne odnose sa Trampom", napominje Spasojević.

Faktori Venecuele, Bliskog istoka i daleke Indije

Nikolić, govoreći o formalnoj borbi SAD protiv narko-bandi u Venecueli iza koje se verovatnije krije potraga za najvećim potvrđenim zalihama nafte na svetu – koje Venecuela ima, kaže da je to nastavak politike koja je već mesecima na delu.

"Deo vezan za naftu je na dugačkom štapu jer su rezerve Venecuele u lošem stanju. Veći rizik predstavljaju dobri odnosi Trampa sa liderima Saudijske Arabije i drugim bliskoistočnim državama. S druge strane, ako bi Indija izbacila rusku naftu, cena barela bi skočila za 10 do 15 dolara, što je neprihvatljivo za Trampa", zaključuje Nikolić.

Emisiju Takovska 10 u celosti možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.