Macut: Diskusija na samitu u Londonu fokusirana na bezbednost, migracije i ekonomiju – Srbija predložila dve stvari

Predsednik Vlade Đuro Macut učestvuje na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, koji se održava u Londonu, a na poziv britanskog premijera Kira Starmera.

Samitu prisustvuju i premijeri Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, predsedavajuća Savetu ministara BiH i predstavnik privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. Od evropskih zvaničnika - u Londonu su visoka predstavnica EU Kaja Kalas, austrijski i nemački kancelari i italijanski šef diplomatije.

Premijer Đuro Macut je izjavio da je diskusija na plenarnoj sesiji samita u okviru Berlinskog procesa bila vrlo dinamična i fokusirana na nekoliko tema, među kojima je akcenat stavljen na bezbednost u vezi sa migracijama na evropskom kontinentu i ekonomiju.

Macut je nakon samita, ispred Lankaster hausa u Londonu, rekao novinarima da se razgovaralo o migracijama u Evropi, što je Velika Britanija posebno akcentovala i to tako što je predložila neka rešenja vezana za migratorna kretanja.

Prema njegovim rečima, britanski zvaničnici su pohvalili vrlo intenzivnu aktivnost koju ima Srbija sa Mađarskom kada je reč o migracijama u našem regionu.

"O prihvatu migranata vraćenih iz Velike Britanije još ništa direktno"

Premijer je izjavio da pitanje migratornih kretanja nazad iz Velike Britanije i otvaranja kampova za njih u drugim zemljama nije otvoreno danas na Samitu i dodao da će se Srbija opredeliti po tom pitanju kada bude dobila kompletnu ponudu.

Macut je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da to pitanje nije otvoreno direktno, već da se razgovoralo i najavilo da će se o tome pričati.

"Nije se pričalo o detaljima i postoji spremnost nekih zemalja, odnosno možda nekih regiona da tu više odgovore na to ili manje. Neki direktno nisu za to, neki su raspoloženi da razgovaraju", kazao je Macut.

Naveo je da je to situacija koja jako puno opterećuje Veliku Britaniju i dodao da se to mora rešavati upravo u zajednici evropskih naroda.

"Svakako je potrebno ubrzati pristup zemalja Zapadnog Balkana EU, a Srbija je svakako najduže u čitavom procesu ka pristupanju Uniji, sada je Unija bez Velike Britanije, ali Britanija je deo Evrope, tako da je ovde provejao jedan duh Evrope. Nije baš bila priča isključivo o Evropskoj Uniji, pošto je tu bilo dosta asimetrije", naveo je Macut.

Preneo je i da ga je izuzetno iznenadila vrlo pozitivna reakcija i potpredsednika italijanske vlade Antonija Tajanija, ali i nemačkog kancelara Fridriha Merca koji imaju izuzetno jasan stav o tome.

"Mislim da će sledeći Samit imati konkretnije odgovore na mnoga pitanja i nadam se da ćemo se sledeće godine u Podgorici više baviti tim, ali i drugim nekim stvarima u Evropi", rekao je Macut.

Šta je Srbija predložila

Kako je naveo, u drugom delu se govorilo pre svega o ekonomiji, o pitanjima koja su vezana za investicije u regionu.

"Ono što je Srbija predložila, to su dva problema koja imamo, a to je pre svega otvaranje cele Evrope, odnosno celog ovog našeg područja za slobodnu roming zonu. To je nešto što bi svakako građanima pomoglo i olakšalo život", rekao je Macut.

Naveo je da je druga stvar koju je Srbija predložila danas ugovor o zajedničkom predstavljanju zemalja koje nisu članice EU, a tiče se transporta.

"Zemlje Zapadnog Balkana i Velika Britanija su pozvane da se pridruže jednom zajedničkom predlogu ka Evropskoj komisiji da se transportnim organizacijama, transporterima, omogući da se broji vreme provedeno u Šengenskoj zoni, a ne dani. Na taj način bi se išlo ka mnogo efikasnijem pružanju usluga, odnosno transportu robe kroz Evropsku uniju, jer su zapravo naši transporteri ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu Zapadnog Balkana pod velikim pritiskom da na vreme završe boravak u okviru Šengenske zone", ukazao je Macut.

Naveo je i da je tokom samita razgovarano o gorućim temama za region.

Prema njegovim rečima, neformalno je razgovarao i sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, potpredsednikom italijanske Vlade Antoniom Tajanijem, ali i sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem i premijerom Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim.