Uoči posete Ursule fon der Lajen Beogradu - glavna tema Plan rasta, zašto Srbija još čeka odluku Brisela

Godinu dana od početka primene, Crna Gora i Severna Makedonija su dobile prve isplate, dok Srbija još čeka odluku Brisela. U Evropskoj komisiji kažu da je procena situacije u toku, ali nema objašnjenja zašto proces traje duže nego u susednim zemljama.

Izvori u  Briselu navode da se odluka kasni između ostalog zbog procene da li Beograd ispunjava preduslove vezane za funkcionisanje demokratije i vladavine prava.

Da bi povukla ceo iznos od 1,58 milijardi, Srbija mora do 2027. godine da sprovede 98 reformi u 4 oblasti dogovorene u reformskoj agendi, ali mora i da ispunjava i utvrđene preduslove za korišćenje fondova: poštovanje demokratskih mehanizama, princip vladavine prava i konstruktivni angažman u dijalogu sa Prištinom.

U junu Srbija je dobila oko 52 miliona evra, što je deo početnog predfinansiranja od sedam odsto, koji se uplaćuje automatski na početku primene plana.  Dalje uplate ne idu automatski, već po principu prvo reforme, a onda novac.

Jedna trećina sredstava stiže bespovratno, ostatak su povoljni zajmovi. Dva puta godišnje Evropska komisija, na osnovu izveštaja Srbije, ocenjuje da li su dogovorene mere sprovedene i koliko novca da uplati u budžet Srbije. Do sada je Brisel prvu tranšu odobrio samo Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

"Četiri zemlje su do sada dobile pred-finansiranje, a što se tiče isplata na osnovu reformi, do sada smo to učinili u slučaju Crne Gore i Severne Makedonije tokom leta. Kad je reč o daljim koracima, moramo da vidimo primenu reformi na terenu", izjavio je Gijom Mersije, portparol Evropske komisije.

Srbija je do sada podnela dva izveštaja – za drugu polovinu 2024. godine i prvu polovinu ove godine. Od sedam reformskih koraka planiranih za prošlu godinu, Srbija je izvestila da je sprovela četiri. Na osnovu toga će za prvu fazu, umesto predviđenjih 112 miliona evra, moći da povuče najviše 68 miliona evra. Ostatak - kada i ako se sprovedu i preostale mere.

Za prvu polovini 2025. godine  Srbija je od predviđenih 10 reformskih koraka kao sprovedene prijavila 6 koraka, pa bi umesto planiranih 163 miliona evra mogla da povuče 104 miliona.

U Briselu kažu da finalizuju ocenu za Srbiju, nakon čega sredstva mogu biti odobrena u skladu sa brojem sprovedenih reformi. Zvanično – nema objašnjenja zašto proces traje duže nego u susednim zemljama.

Beograd tvrdi da je ispunio deset od sedamnaest planiranih koraka do sada. Analitičari upozoravaju da problem možda nije samo tehnički, već politički.

"U slučaju Srbije postoji dosta debata o tome kako će Komisija proceniti stanje demokratije i funkcionisanje sistema, jer to su preduslovi za korišćenje sredstava iz Plana rasta, a i deo reformskih koraka ima veze sa izbornim uslovima. Očekuje se da će komisija u tom pogledu biti stroga", navodi Simonida Kačarska iz Instituta za evropsku politiku.

Na osnovu sopstvenih izveštaja o sprovodenim reformama, Srbija je do sada zatražila isplatu ukupno 172 miliona evra od mogućih 275 miliona, nekih 60 odsto od onoga što nudi Plan rasta. Ocena Brisela još se čeka.

Po rečima Simonide Kačarski,  Evropska Komisija ima formalno rok od 90 dana da proceni napredak, ali može uvek da zatraži dodatne dokumente od vlade.

"U tom slučaju, rok se produžava i sada smo verovatno u tom periodu. Ali, što to duže traje, veći je rizik za kredibilitet samog procesa", navodi analitičarka.

U kojim reformskim koracima Srbija kasni u odnosu na kalendar reformske agende?

Iz 2024. godine još uvek nisu sprovedene mere koje se odnose na reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kao ni izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o informisanju i usvajanje Zakona o javnom servisu, najavljene za kraj prošle godine, usvojene su u julu.

S druge strane, Srbija je sprovela mere usklađivanja sa viznom politikom EU, tako što je za četiri zemlje uvela vizni režim. Vlada je navela i da je sprovela dogovorene mere kao što su usvajanje strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije u 2025. godini, uredba o sigurnosti 5G mreže u skladu sa EU standardima, kao i predviđene mere u oblasti energetike.

Za prvu polovinu 2025. godine predviđeno je deset koraka, među kojima usvajanje novog zakona o unutrašnjim poslovima, zakonskog okvira za borbu protiv trgovine oružjem, usvajanje plana za usklađivanje sa pravilima EU o državnoj pomoći i više koraka u oblasti energetike. Srbija je u izveštaju kao ostvarene prijavila šest od deset koraka. Izvori u Briselu navode da je pozitivna ocena komisije izvesna samo za dve mere: povećanje podrške istraživačkim kompanijama u Srbij i veća dostupnost informacija o ugovorima na osnovu međuvladinih sporazuma.

Doskorašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Plan rasta Karlo Resler kaže da primena ne ide željenom brzinom, ali da je dokaz ozbiljnosti plana i očekivanih reformi.

“Finansijska sredstva za zemlje jugoistoka Evrope mogu se isplaćivati jedino kada Evropska komisija utvrdi da je došlo do zaista ozbiljnih i smislenih reformi kako su definisane reformskom agendom. Činjenica da se to nije uvek događalo dinamikom kakvom smo želeli govori da je proces ozbiljan i da postoje dovoljno ozbiljni sistemi kontrole na nivou EU.”

Fondovi koji nisu povučeni u predviđenom roku još uvek nisu izgubljeni: pravila plana predviđaju maksimalni rok od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana za reforme u 2025. i 2026. godini. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmerena na druge zemlje.

Kada je prošle godine pokrenut Plan rasta, predstavljan je kao prekretnica – način da se zemlje regiona približe Evropskoj uniji ne samo politički, već i ekonomski.

„Ključna ideja ovog instrumenta koji zaista jeste prekretnica u odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana bila je doprineti i pomoći daljoj društvenoj i ekonomskoj konvergenciji prema EU, kao i generalno približavanje EU. Zbog toga to nije samo običan finansijski instrument, već politička investicija u region”, navodi  evropski poslanik Karlo Resler.

Godinu dana kasnije, rezultati Plana za rast su vrlo neujednačeni.

Samo dve zemlje, Crna Gora i Severna Makedonija, dobile su prve tranše na osnovu sprovedenih reformi. Pored Srbije, predfinansiranje je uplaćeno i Albaniji.

Bosna i Hercegovina je tek nedavno usvojila Reformsku agendu, dok u Pristini zbog unutrašnje političke situacije u Parlamentu još nije ratifikovan sporazum o grantovima i zajmovima iz Plana rasta.

*Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa "Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.