Takovska 10: Četvrt veka evropskog puta – dokle je stigla Srbija, a koliko se promenila Evropska unija

Jedna od nepobitnih posledica pada režima Slobodana Miloševića bilo je proevropsko opredeljenje svake vlade koja je vodila Srbiju od decembra 2000. do danas.

Srbija je pre 11 godina dobila status kandidata za prijem u EU, ali od tada nije napravljen ozbiljniji korak ka punopravnom članstvu, niti su otvorena sva poglavlja odnosno klasteri čiji se uslovi moraju ispuniti.

Starović: Svako licitiranje sa datumom članstva je štetno

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović rekao je da je, imajući u vidu dosadašnje iskustvo, svako licitiranje sa datumom članstva štetno i podsetio da je proces pregovora počeo 2014, a da su prva poglavlja otvorena 2015. godine.

"Nemoguće je ili nije korisno ili metodološki ispravno meriti naš napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji isključivo kroz poglavlja ili klastere, jer je naš proces integracije daleko sveobuhvatniji i strukturno sadržajniji od pukog analiziranja broja klastera ili pregovaračkih poglavlja unutar njih. Sve ono što smo zapravo postigli, pogotovu u poslednjih 10, 11 godina na planu ekonomskog razvoja, razvoja infrastrukture, unapređenja socijalno-ekonomskog položaja našeg stanovništva, rasta životnog standarda, privlačenja direktnih stranih investicija, malo šta bi zapravo moguće da mi za sve to vreme nismo bili na putu ka članstvu u Evropskoj uniji", rekao je Starović.

Dodao je da se time projektuje slika stabilnosti, predvidivosti i izvesne budućnosti.

"Dakle, koristi su one koje možemo direktno da valorizujemo, kad govorimo na primer o instrumentu za predpristupnu pomoć, preko četiri milijarde evra za 1.500 projekata koji su podržani od strane EU, ali je ta indirektna dobit ili korist, ja duboko verujem, daleko, daleko veća. To ne isključuje našu ambiciju na kojoj naporno radimo, a koja se ogleda u težnji ka punopravnom članstvu u EU i svim dodatnim koristima koje ćemo imati kao država i svi naši građani, ali ne smemo zanemariti sve ono što smo dobili i što ne bismo imali da na tom putu nismo ozbiljno trasirani", istakao je Starović.

Na pitanje kako mu zvuči 2030. godina kao godina članstva, Starović je rekao da ne bi imao ništa protiv, ali da je poslednji koji bi se upustio u licitiranje datumima imajući u vidu sva iskustva koja su dovela do razočaranja određenog dela populacije.

Subotić: Članstvo 2050. godine može biti realnost ako se nastavi ovim tempom

Upitan kako se njemu kao godina članstva čini 2050, programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić naveo je da je cilj Vlade Srbije da okonča sve reforme 2026. godine, pa se tako čini da 2050. godina nije u planu ni vlasti ni građana.

"Kako smo i nastavili, postoji šansa da ćemo morati da sačekamo tu 2050. godinu. Mi iz Centra za evropske politike kvantifikujemo nalaze Evropske komisije. Na skali od 1 od 5, mi imamo ocenu 3,11. Pre deset godina imali smo 3,01. To je relativni rast od tri odsto za deset godina. Tačno je da postoje i šire stvari od tog tehničkog procesa, ali na kraju krajeva, Komisija će gledati taj tehnički proces, Savet će gledati taj tehnički proces, koji ima i političke posledice. On treba da bude transformativan za naše društvo", naveo je Subotić.

Istakao je da 2050. može biti realnost ako se nastavi ovim tempom.

"Mislim da je potrebno upozoriti građane da evropske integracije moraju da dobiju više na značaju, da građani moraju više da se informišu, a prevashodno donosioci odluka imaju tu odgovornost, što i Komisija često kaže, kako da informišu građane, ali i da implementiraju preko potrebne reforme", istakao je Subotić.

Ocenio je da je aktuelni trenutak idealan za članstvo.

"Nedavno sam bio u Moldaviji. Tamo znaju da situacija nije laka, ali dominantna proevropska većina je pobedila, oni su sebi zacrtali cilj 2028. godine i po svaku cenu će težiti da to ostvare. Ne znači da će nužno ostvariti, ali poruke koje šalju građanima, mi želimo tu godinu, daćemo sve od sebe, nešto je što mi ovde treba da emuliramo, sličan pristup mislim da je i te kako potreban ovde", naveo je Subotić.

Kako je rekao, iako Srbija pregovara od 2014. godine, evropski san je počeo 5. oktobra 2000.

"Četvrt veka je prošlo. Videli smo da se EU entuzijazam delimično izduvao i postoji rizik da će nastaviti da se izduvava ukoliko se nastavi sa ovim trendom i zato bih rekao da treba da budemo ambiciozni i da treba da se postavi cilj i mi smo tu kao civilno društvo da non-stop podsećamo vlasti i sve aktere u ovoj državi da je potrebna jedna ambiciozna agenda, imamo reformsku agendu i da ne smemo da dozvolimo sebi da kasnimo. Već su kašnjenja registrovana i to je nedopustivo ako je cilj članstvo do kraja ove dekade", objasnio je Strahinja Subotić.

Mitić: Posle 2007. bilo je teško vratiti entuzijazam koji je postojao na početku

Viši naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić rekao je da je bio na samitu u Zagrebu u novembru 2000. godine kojem je prisustvovao i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica.

"To je bio jedan jako zanimljiv susret zato što je bio prvi korak, a usledio je i posle medenog meseca, bukvalno mesec dana od 5. oktobra do 21. novembra, kada su mnogi ovde u Beogradu i Srbiji bili prilično entuzijastični i smatrali da će biti 2004, evenutalno pesimistično 2007. Čini mi se da je već i predsednik Koštunica tog 21. novembra shvatio kuda idu pritisci i politički uslovi koji dolaze od strane vodećih članica EU i da je glavni cilj odbrana zapadnog narativa o sukobima iz devedesetih kroz pitanja Haškog tribunala, da će biti razgradnja dejtonske Republike Srpske i izgradnja nezavisnog Kosova", naveo je Mitić.

Istakao je da je brzo usledila i poseta Karle del Ponte Beogradu kada se videlo šta je prioritet Zapada i EU i da je već tu propuštena prilika, pošto je i sam DOS počeo da se raspada na toj temi, kao i da je Beograd od tada ušao u zategnute odnose sa EU.

"Od početka smo imali jednu sistemsku grešku u našim pregovorima i prva velika šansa je propuštena u tim našim pregovorima, a to se nastavilo i kasnije. U trenutku kada sam bio dopisnik Tanjuga iz sedišta EU od 2005. do 2009. godine, u oktobru 2005. godine sam izvestio o početku pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Još jedna velika prilika se otvorila i tada se činilo da je možda došao pravi trenutak, nakon velikog proširenja EU, da se jednostavno tada Srbija i Crna Gora uvuče u jedan brži proces", istakao je Mitić.

Međutim, kako je naveo, Evropska unija je odlučila da otvori pitanje statusa Kosova i Metohije, da krenu u razgradnju Srbije i Crne Gore i postavila saradnju sa Haškim tribunalom kao jedan od uslova.

"Kada sam pisao o tome u jednom od vodećih nedeljnika u Briselu, tadašnji komesar za proširenje Oli Ren uzeo je taj moj citat vezan za ovo što sam spomenuo kao uvod u poglavlje njegove knjige o proširenju EU. Nije da nisu čuli, nego jednostavno nisu želeli da to prihvate. Jer sve što se dešavalo kasnije, nakon što su orkestrirali jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova na samitu 2007. godine, nakon što je počeo proces multipolarizacije sveta, nakon što je EU upala u ekonomsku i finansijsku krizu i sve ostale krize. Jednostavno, previše je bilo kasno da se nakon toga vrati entuzijazam koji je postojao od samog početka. To nije bila poslednja šansa, ali bila je ogromna propuštena prilika", istakao je Aleksandar Mitić.

Ocenio je da Evropska unija 2000. godine zbog brojnih faktora ne može da se poredi sa Evropskom unijom 2025. godine.

Emisiju u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.