MSP Srbije: Optužbe Osmani još jedan pokušaj skretanja pažnje sa progona Srba na KiM

MSP je saopštio da sa dubokom zabrinutošću konstatuje da optužbe predsednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani na mreži Iks na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavljaju "još jedan u nizu njenih pokušaja da preusmeri pažnju međunarodne javnosti sa sistematskog progona Srba na Kosovu i Metohiji, krvoprolića i etničkog čišćenja koje traje decenijama".

''Ovakav pristup nije ništa drugo do očigledan pokušaj da se prikrije neuspeh politike režima u Prištini na međunarodnoj sceni, gde sve više država i institucija preispituje jednostrane mere, uključujući zabranu upotrebe srpskog jezika u okviru očiglednog aparthejda, napade na srpske opštine i kršenje odredaba Briselskog sporazuma'', navodi se u reagovanju srpskog ministarstva na tvrdnje Osmanijeve na mreži Iks da predsednik Srbije navodno, kako je navela, ''poziva na rat''.

Iz Ministarstva su naveli da umesto da se suoči sa sopstvenom retorikom koja podstiče tenzije i poziva na "odbranu po svaku cenu", Osmani upućuje neosnovane optužbe prema drugima, čime se podrivaju napori za izgradnju stabilnosti i pomirenja u regionu.

''Za razliku od njenih, izjave predsednika Vučića jasno upozoravaju na provokacije iz Prištine i pozivaju na dijalog, ističući da takve optužbe više nemaju kredibilitet u međunarodnoj zajednici. Sa druge strane, gospođa Osmani koristi militantni jezik, upoređujući predsednika Vučića sa prošlim figurama i govoreći o 'odbrani mira po svaku cenu', što predstavlja eufemizam za potencijalnu eskalaciju'', objašnjava se u saopštenju.

Ovakav pristup je, kako se dodaje, klasičan primer ratnohuškačke retorike - umesto omogućavanja normalnog života srpski narod, on se marginalizuje, što dovodi do sve većeg pritiska iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog neuspeha u normalizaciji odnosa.

''Poseban fokus mora biti na stvarnom krvoproliću i progonu Srba, koji se očigledno želi sakriti od strane privremenih institucija u Prištini. Počevši od slučaja 'Žute kuće' u Albaniji, gde su tokom i nakon sukoba 1999. godine kidnapovani Srbi i drugi nealbanci, uz ozbiljne optužbe za trgovinu organima. Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je vodio Dik Marti, ukazuje na konkretne dokaze o otmicama i nehumanom tretmanu, gde su žrtve, uključujući civile, prevožene u Albaniju, a organi navodno vađeni za crno tržište'', dodaju iz srpskog ministarstva.

Ističu da se broj žrtava u ovim otmicama procenjuje se na stotine, sa izveštajima o oko 300 kidnapovanih posle rata, uključujući osobe sa prostora Kosova i Metohije, Albanije i okruženja i dodaju da je ovo samo deo šireg etničkog čišćenja koje je usledilo.

''Nakon sukoba 1999. godine, oko 234.000 Srba je raseljeno sa Kosova i Metohije u drugi deo Srbije i Crnu Goru, prema izveštaju 'U.S. Committe for Refugees' iz 2003. godine, što predstavlja masovni egzodus usled nasilja, paljenja domova i pretnji. Ovo nije samo statistika, to su hiljade porodica koje su izgubile domove, živote i budućnost zbog sistematskog progona. Do danas, povratak je minimalan, sa manje od dva odsto raseljenih koji su se vratili, usled kontinuiranih napada i diskriminacije'', navodi se u saopštenju srpskog MSP.

Osmani, kako poručuju, očigledno želi da prikrije ovaj neuspeh svoje politike, gde umesto pomirenja, svedočimo nastavku progona - od napada na srpske crkve, preko hapšenja lidera Srpske liste, do ekonomskog pritiska koji primorava Srbe da napuste Kosovo i Metohiju.

''Međunarodna zajednica sve jasnije prepoznaje ovu propagandu. Ovo saopštenje nije doprinos odbrani mira, već pokušaj da se izazove nova kriza i skrene pažnja sa stvarnih žrtava: srpskog naroda koji je pretrpeo i trpi svakodnevno nasilje i dalje živi u strahu. Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena dijalogu i poštovanju međunarodnog prava, ali neće dozvoliti da se istorija ponovi. Pozivamo međunarodne aktere da podrže pravedno rešenje zasnovano na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principima pomirenja'', naglašava se u saopštenju.

Osmanijeva je ranije danas na mreži Iks, pored ostalog, optužila predsednika Vučića za, kako je navela, "nepromišljene pozive na rat".