Klaster 3 – pokretna meta ili začarani krug

Na početku leta se tiho govorilo o mogućnosti da krajem septembra Srbija otvori klaster 3 u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Izvesno je da više niko o tome ne govori, već resorni ministar Nemanja Starović pominje kraj godine kao novi rok.

Potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica Odbora za evrointegracije Elvira Kovač rekla je da je teško u ovom trenutku odgovoriti na pitanje da li je septembar, koji spominje resorni ministar Nikola Starović, realan rok za otvaranje Klastera 3.

"Činjenica je da su ulagani ogromni napori od strane predsednice i rukovodstva Narodne skupštine da se minimum minimuma završi, dakle Srbija mora nešto da završi. Mi smo, podsetiću, negde sredinom juna, usvojili medijske zakone. To je ocenjeno kao pozitivan korak, i od tada tapkamo u mestu", navela je Kovač.

Preko leta nije bilo zasedanja Skupštine ali su se, kako kaže, nadali konsenzusu i završetku posla sa REM-om i sa jedinstvenim biračkim spiskom.

"Imali smo negde još početkom jula poslednje sednice Odbora za kulturu i informisanje i od tada se čeka da dođemo do konsenzusa. Da konačno nevladin sektor, opozicija i rukovodstvo misli isto ili tumači zakon na isti način", objasnila je Kovač.

Politički problemi koče dijalog i reforme

Navela je da je svima jasno koje su minimalne obaveze koje bi trebalo da se ispune da bi se otvorio klaster 3.

"Postoje određeni politički problemi u komunikaciji, u odnosu jednih prema drugima i zapravo mi nemamo dijalog. Stoga se sada čine ogromni napori i od strane predsednice Skupštine OEBS-a, pa ona poziva i međunarodne aktere, EU, da se razgovara sa nevladinim sektorom, da se vratimo za zajednički sto i da se dogovorimo", rekla je Kovačeva.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković kaže da jeklaster 3 začarani krug i politička poruka u isto vreme.

"Mi smo bili na pragu do otvaranja klastera pre tri godine, kada smo zbog ustavnog referenduma čekali da se ta pozitivna poruka pošalje, onda je počela agresija na Ukrajinu i onda su traženi dodatni uslovi, sankcije i tako dalje. Na kraju smo došli do ovoga da vidimo ova izborna pitanja, medijske pitanja, medijske zakone, REM i tako dalje", navela je Vučkovićeva.

Značaj vlade u procesu pregovora sa EU

Kako kaže, stvari se usložnjavaju zato što s jedne strane postoji jedna ozbiljna kriza demokratije i nekih osnovnih elemenata vrednosnog sistema Evropske unije.

"To je nešto na što skreću pažnju i predstavnici Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i tako dalje. I paralelno sa onim što mi treba da uradimo u reformskoj agendi ili za otvaranje klastera 3, Stalno se gleda da li je Srbija u stvari zaista posvećena procesu evropskih integracija i kroz neki narativ o tome kako predstavlja Evropsku uniju", rekla je Vukčevićeva.

Objašnjava da zemlja koja treba da pokaže entuzijazam prema EU mora da sadrži pre svega vladu jer ona povlači glavne korake u komunikaciji s evropskim institucijama, komisijom, parlamentom.

"Možete imati čak spremnost u Evropskoj komisiji za otvaranje klastera 3, ali kada u tom trenutku imate raspravu u Evropskom parlamentu gde se kritikuje stanje demokratije, vladavine prava, i na kraju način na koji Srbija komunicira, ako vređate evropske poslanike, ona reaguje tako da se brani", pojasnila je Vučković.

Poziv na dijalog i odlaganje sastanka

Kovačeva kaže da postoji poziv na dijalog.

"Predsednica Narodne skupštine je poslala poziv i onda su se odazvali predstavnici konventa, ministar, relativno novi ministar za evropske integracije, svi članovi odbora za evropske integracije, ali je rečeno da odložimo taj sastanak", rekla je Kovačeva.

Navela je da se Odbor za evropske integracije trudi, ali da zbog određenih političkih problema kao da govore jedni pored drugih.

"Svi znamo šta treba da završimo da bi otvorili klaster 3, cela procedura traje i stoji zato što se svađamo oko dve kategorije u REM-u i zato što niko ne pokazuje sada dobru volju od strane nevladinog sektora, građanskih inicijativa, da se približimo tome", kaže Kovačeva.

Vučkovićeva je na pitanje zašto je potrebna komunikacija preko Brisela odgovorila da je po njenom mišljenju to sasvim pogrešno.

"Ako ne možemo drugačije, onda u redu preko Brisela, ali ja mislim da je to besmisleno i jako loše za jednu zemlju da pokaže da ne može da uspostavi dijalog unutra", istakla je Vučkovićeva.

Poruke iz Brisela

Kako kaže, razne poruke dolaze iz Brisela.

"Imali ste poruku od pre mesec dana, komesarke za proširenje Marte Kos, koja kaže da imamo problem u Srbiji. To je jedna rečenica koja je, koja odzvanja kod mnogih u EU. To nije dobro", napominje Vučkovićeva.

Kovač kaže da je NPA donet najnoviji i najsvežiji, a vlada ga je usvojila sredinom avgusta.

"Bez obzira na to šta se dešava i kako se otvaraju Klasteri, bitno je da mi ispunimo NPA i da uskladimo naše zakonodavstvo, jedva čekam redovnu sednicu da više radimo i da brže usvajamo zakon", rekla je Kovačeva.

Vučkovićeva kaže da u ovom trenutku deluje da Srbija gubi korak sa Albanijom i Crnom Gorom.

"To ne znači da ne možemo stvari da nadoknadimo, ali vrlo je važno da razumemo. Mi smo najvažnija ekonomija, to je naravno najvažnije i svi znaju da bez jasne orijentacije Srbije ka EU ovaj region ne može dobro da se uredi. Mi smo vezani za EU, naša budućnost, stabilnost zavisi od toga na koji način ćemo sarađivati sa EU", navela je Vučkovićeva.

Kovač kaže da Srbija kasni za klubom koji želi da uđe u Evropsku uniju.

"Postoje određeni problemi u poslednje vreme, ali mislim da je najbolja rečenica da mi to možemo da nadoknadimo, ali moramo da zaista iznesemo i primenimo ono na šta smo se obavezali", zaključila je Kovač.