Ministarka Sofronijević: Poruka zakona o legalizaciji – nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je novi set mera države u korist građana. Najavio je zakon koji će pojednostaviti legalizaciju nelegalnih objekata u našoj zemlji i koji, kako je naglasio, nudi jednostavnu proceduru prijave i minimalne troškove - do 100 evra za većinu objekata. Stavlja se tačka i na nelegalnu gradnju, jer će ubuduće takvi objekti postati vlasništvo države.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je za RTS da je država već neko vreme razmatrala ovaj problem suočena sa pitanjem 4,8 miliona objekata na kojima nije upisano pravo svojine.

"U tih 4,8 miliona nisu svi bespravni objekti Prema poslednjem popisu iz 2016. godine, oko milion objekata bilo je stambenih i oko milion pomoćnih i ekonomskih objekata. Sve ostalo su bili neki drugi objekti. Kada smo rešili da uđemo u ovu reformu, jedan od osnova nam je bio kako da zaštitimo naše građane koji su praktično gradili ili kupili stanove da bi rešili svoje stambeno pitanje. To je posebna kategorija u ovom zakonu“, kaže ministarka.

Prema njenim rečima, država je u reformu ušla u ovom momentu zato što je digitalizovala ključne stvari - tako je dobila masu podataka u različitim bazama koji daju različite informacije, pre svega o objektima koji su sagrađeni i koji su već ucrtani u bazu podataka katastra, o njihovoj površini, vremenu izgradnje, spratnosti.

"Radilo se snimanje metodom daljinske detekcije i satelitima i dronovima i na osnovu drugih vrsta saznanja, tako da smo u ovu reformu ušli kada smo bili spremni u operativnom smislu. Ovo je pre svega jedno pravno i geodetsko pitanje par ekselans. Princip je vrlo prost - snimi, evidentiraj, podnesi prijavu, upiši“, navela je Sofronijevićeva.

"Jednostavan postupak i procedura za podnošenje zahteva"

Napomenula je da se sve uređeno zakonom kako se nekretnina upisuje, kako se podnose prijave.

Ono što je takođe bio jedan od ciljeva, kako kaže, jeste da to bude jednostavan postupak, a ne da procedure traju po nekoliko godina, a ponekad i decenijama.

"Srbija ovaj problem pokušava da reši od 1997. Bilo je, čini mi se, pet zakona, ali je ključni osnov bio da se utvrđuju urbanistički parametri i da se dostavlja tehnička dokumentacija. Što za većinu naših građana je predstavljalo nepremostivu prepreku. Sa jedne strane, država dobija kompletnu evidenciju. Pre svega evidenciju o tome šta je, kako je i koliko je izgrađeno objekata, što mislim da je apsolutni prioritet svake države. Građani dobijaju pravo da sa svojim nepokretnostima praktično raspolažu na jedan normalan pravni način“, istakla je ministarka.

Prema njenom mišljenju, država ima pravo, ali i obavezu, da uredi imovinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji, da pritom zaštiti privatnu svojinu i da zaštiti svoja prirodna i kulturna dobra.

"Po stupanju na snagu ovog zakona praktično biće nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, kao što je predsednik Vučić rekao, ti objekti će biti upisivani na Republiku Srbiju i biti rušeni ili ako država proceni da su potrebni, biće korišćeni za neke javne namene“, objasnila je.

Obavezno prijavljivanje za legalizaciju

Prijavljivanje za legalizaciju objekata, kako kaže, će biti obavezno, a u zakonu je napravljena kompletna struktura kada, ko i u kom roku treba da preduzme neke radnje.

"Digitalna platforma koja je osnov svega gde su već evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije je postojeća. Ona se dopunjuje svakodnevno i to je taj osnov. Posle toga, opštine će morati, kako je zamišljen zakon, da se i naknada određuje prema zonama koje već postoje. Svaka opština ima odluku o visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i opštine će u roku od 30 dana uneti na toj digitalnoj platformi koju ćemo i mi ustupiti odmah po stupanju na snagu zakona te digitalne zoning planove“, pojasnila je Sofronijevićeva.

Kako je rekla, tu će biti sadržani različiti setovi podataka koji će omogućiti da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije u sledećih 15 dana formira bazu podataka koja će biti dostupna svakome.

"U roku od 60 dana svi naši građani imaju pravo i mogućnost da se prijave i plus 30 dana da ulože prigovore na set podataka iz baze podataka. Mi već imamo dosta toga kad govorimo o prijavi. Ona je digitalna i ona sadrži samo te osnovne podatke o objektu koji već kada kliknete na njega u digitalnom formatu otvori se taj objekat i vi ga identifikujete, date osnovne podatke o objektu i o sebi kao faktičkom vlasniku i to je to. Naravno da postoje situacije kada će država tražiti neke još dodatne stvari, ali to su oni malo komplikovani i granični slučajevi“, kaže Sofronijevićeva.

Pomoć lokalnih samouprava u podnošenju zahteva

Polazeći od pretpostavke da nisu svi građani elektronski pismeni, dodaje, obaveza jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi takav objekat će biti da organizuje timove za pravnu pomoć, odnosno za popunjavanje digitalnih obrazaca.

Govoreći o ceni legalizacije podvukla je da možda se stekao neki privid da je cena za sve ista, međutim cena nije za sve ista.

"Osnovno načelo ovog zakona jeste da se naknada za evidentiranje plaća u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta. Morate platiti istu onu naknadu koju biste platili da ste zidali u redovnoj proceduri, da ste tražili građevinsku dozvolu, ali ovog puta u jednokratnom iznosu i bez ikakvog prava na popust. Cene koje su navedene, a koje se kreću u rasponu od 100 do 1000 evra za grad Beograd, praktično odnose se samo na vlasnike stanova, i porodičnih stambenih kuća, samo ako je investitor nepoznat ili državi nije dostupan“, kaže Sofronijevićeva.

Kaže da je bilo raznih zloupotreba, kada investitor koji osnuju preduzeće, završe posao i nestane, pa su u tim situacijama građani koji su kupovali te stanove bili uskraćeni za svoje prava, oni su dali novac i kupili nepokretnost. Dodala je da država ovim zakonom njih štiti i cene se odnose upravo na njih i na vlasnike porodičnih stambenih objekata.

"Da podsetim, to su porodične kuće sa najviše dva stana. Svi ostali plaćaju u visini doprinosa i smatramo da je ova mera i pravedna i pravična. I ovom prilikom ću naglasiti, ne nagrađujemo one drske i bahate investitore koji su prevarili kupce stanova, ali su prevarili i državu i oštetili gradske budžete i opštinske. Njih ne nagrađujemo. Oni će morati da plate kao u redovnom postupku i plus ne aboliramo ih od krivične odgovornosti ako su postupci krivični za počinjenje pre stupanja na snagu ovog zakona“, rekla je Sofronijevićeva.

Raspon cena za legalizaciju

Kad je cena u pitanju, ističe, da su definisali vlasnike stanova, vlasnike porodičnih kuća, a u Beogradu je raspon od 100 do 1000 evra.

"Nismo pravili komplikovane formule, već smo se trudili da napravimo jednostavan sistem koji će u sprovođenju biti moguće, lako sprovoditi. Znači, stan na Terazijama 1000 evra. To je maksimum. Beograd ima ekstra zonu i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Gradiraćemo tako da neće isto plaćati vlasnik stana u Borči, vlasnik stana u Mladenovcu i vlasnik stana na Terazijama“, objasnila je.

Kako je rekla, u unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip - minimalna, fiksna cena za ove vrste nepokretnosti je 100 evra, ali u gradovima preko 100 hiljada stanovnika, kakvi su Novi Sad, Niš, Kraljevo, ta cena ide od 100 do 500 evra. Dodaje da u gradovima koji su veličine 50 do 100 hiljada stanovnika, cena ide od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje su ispod 50.000 stanovnika je cena od 100 do 150 evra.

"Ovu naknadu neće plaćati lica koja su primaoci socijalne pomoći, invalidi, neće plaćati samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Oni su izuzeti i uz prijavu će dostaviti dokaz da su u tom statusu“, rekla je.

Na pitanje šta dobijaju vlasnici ovim zakonom, rekla je da vlasnici objekata dobijaju pre svega jednu sigurnost.

"Kad vi živite u objektu gde vam nad glavom stalno stoji da li će vas porušiti, šta će biti sa mojom kućom, ne mogu da ga prodaju, ne mogu da ga poklone, ne mogu da ga naslede. Sada će moći sve to, plus će moći legalno da se priključe na komunalnu infrastrukturu, moći će da uzmu kredit, stave hipoteku, uzmu kredit. A Država dobija uređeno svojinsko-pravne odnose na svojoj teritoriji i dobija uređeno tržište nekretnina“, rekla je ministarka Sofronijević.

Kad će zakon biti u skupštinskoj proceduri

Govoreći o tome kada zakon možemo da očekujemo u skupštinskoj proceduri, ministarka Sofronijević kaže da je zakon spreman i on prema nekom planu bi trebalo da bude već u petak ove nedelje na sednici Vlade Republike Srbije gde će biti utvrđen predlog zakona i prosleđen po hitnom postupku u skupštinsku proceduru.

"Mnogi će reći zašto hitna procedura. Vrlo je važno da znamo, kad god smo najavili da će doći neki zakon o legalizaciji, imali smo bum bespravne gradnje. To je bio jedini razlog zašto se o ovom zakonu nije ranije pričalo. A u njegovom radu, u nastajanju, u radu na ovom zakonu su učestvovali i Republički geodetski zavod, i Naled, i ministarstva raznorazna... Dakle, nije ovo od juče. Ovo se dugo radi i razmišlja“, objasnila je ministarka.

Na pitanje šta će biti sa onim savesnim građanima koji su legalizovali objekte bez ovog zakona, kaže da su savesni graditelji koji su imali punu svojinu na svojim nepokretnostima su višestruko isplatili svoju savesnost, jer su za sve to vreme mogli u punom obimu da raspolažu svojim nepokretnostima.