Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – centralna manifestacija u Gadžinom Hanu

Вучевић: Да идемо напред у миру и мудрости

Саветник председника Србије Милош Вучевић рекао је да су се увек оштро разликовале две групе људи - они који желе да стварају и они који једино хоће да сруше, запале и сломе.

"Те две групе увек и свуда постоје, у свим народима и епохама. Оне су константа људског рода. Народи су се опредељивали за једну или другу опцију и, у зависности од мудрости избора, зависила је и судбина. Погрешни избори водили су до нестанка државе и народа“, рекао је Вучевић.

То је, каже, дубока и судбинска ствар, и за очекивати је да сваки човек жели напредак.

"Ипак, логика хаоса и бесмисленог рушења надвлада здрав разум. Лакше је завести људе да мрзе него да воле. Да би се нешто направило и сазидало, неко мора да ради, а далеко је лакше не радити. Да би се неко стање побољшало, мора се уложити напор, лакше је критиковати. Многима је лакше гледати свој интерес без интереса за заједницу, бити незадовољан, судити прецима и држави и ништа друго не дати. Лакше је презирати порекло, корен, традицију. Лакше се руши једна кућа, а гради се годинама у зноју и муци“, истакао је Вучевић.

Увек, као по правилу, додаје, они који руше то раде страствено, срчано, одлучно и мисле да стварају нови бољи свет.

"Себе не преиспитују и не схватају да заправо руше своју кућу и свој народ. У природи сваког људског бића присутно је и градити и рушити. Само васпитање, вера, образовање и сећање на оне који су нас задужили могу нас одржати на путу светлости и стварања. Данас се налазимо овде, у Нишавском округу, да загледамо у очи Драгутина Матића и сећамо се оних који су себе дали друштву. Ми данас постојимо, и то постојање није загарантовано нити нужно – оно се може постићи само послушањем и вером у оно што је највриедније, а то је српска држава. Они који су нас пре 107 година задужили чињењем, сећамо се оних који нису имали ништа, али су веровали да је некад било српско царство“, истакао је Вучевић.

Данашње сећање, каже Вучевић, учи нас на оне који су веровали у отаџбину.

Опширније Краће

Министар Егић: Јединство за нас није само реч већ наш завет

Пробој Солунског фронта ослободио је не само Србију већ и Србе са простора БиХ, али и друге народе који су касније тражили уједињење са Србијом. Тај дан означава почетак слома Централних сила и најавио је победу савезника. Био је то дан славе српске војске, рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Данас, Дан српског јединства, каже Егић, сведочи о једној од величанствених победа у новијој историји.

"За нас није постојала дилема – тај датум је написала историја. Данас оживљавамо сећање на хероје који су дали допринос слободи, независности и јединству. Овај празник је тачка идентитета који заједнички славе Република Српска и Србија – празник јединства и значаја слободе. Треба да се види и чује: заборава нема и не сме бити", додао је Егић.

Навео је да су Срби одувек били на правој страни историје, а данас празнујемо освешћени снагом саборности, нарочито у овом спољнополитичком часу који траје.

"Ми, на нашем српском сабору, знамо шта имамо, какву смо величанствену историју исписали и какво наслеђе остављамо нашем потомству. Када су Владе Републике Српске и Србије усвојиле Декларацију, речено је да је циљ оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској. Дан српског јединства је празник који нас подсећа да смо један народ, и да је наша снага у заједништву. Јачамо култ наше заставе – а наша тробојка шаље јасну симболику. Јединство за нас није само реч већ наш завет. Живело српско јединство и срећан нам празник", поручио је министар Егић.

Опширније Краће

Митрополит нишки Арсеније: Без жртве се не стиже до слободе, а без вере и заједништва нема будућности

"Данас смо се сабрали на овом историјском месту, на овом славном простору који је вековима давао најхрабрије синове и кћери нашег народа, да заједно прославимо овај дан", рекао је архиепископ и митрополит нишки Арсеније.

Подестио је да је на данашњи дан, 15. септембра 1918. године, пре више од једног века, започео пробој Солунског фронта, када је наша војска, на ивици снаге, показала да љубав према слободи превазилази све границе страха и умора.

"Тада су војници, на крилима богољубља, за 45 дана прешли 600 километара, ослободили отаџбину и победоносно ушли у Београд. Свето писмо каже да од ове љубави нема веће, ако ко живот свој положи за пријатеље своје. Ту истину је посведочило мноштво српских војника, посебно славни Гвоздени пук, којег се молитвено сећамо. Они су јуришем ослобађали нашу домовину. У овим борбама прославиле су се и две жене које су се бориле у саставу пука – Милунка Савић и Флора Сенс", рекао је митрополит нишки.

Навео је да је Гаџин Хан дао велики број војника Гвозденог пука и није случајно што се овогодишње обележавање одвија управо овде – на месту одакле су потекли јунаци који су уписани у најсветлије странице историје и небеске књиге Божјег памћења.

"Зато данас, на овом тргу, са најдубљим пијететом, обнављамо сећање и враћамо дуг жртви читаве једне генерације. Велика жртва наших предака представља темељ слободе српског народа. У овом свету се ништа не подразумева – све почива на труду и жртви. Тако и наша слобода почива на њиховим младим костима. Наши преци су изабрали да живе кратко како бисмо ми и наша деца живели дуго, да се зовемо како се зовемо и да се молимо како се молимо", рекао је митрополит и додао да се без жртве не стиже до слободе, а без вере и заједништва – нема будућности.

Опширније Краће

Kao vid posebnog poštovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veličanstvenu pobedu Srba u Prvom svetskom ratu, Vlada Srbije je 11. septembra 2020. donela odluku da se nadalje dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Istovetnu odluku donela je i Vlada Republike Srpske.

Raspad frontova Centralnih sila, što je izazvano srpskim probojem Solunskog fronta, doveo je do okončanja Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, odnosno kapitulacije prvo Bugarske i Turske, potom Austrougarske i Nemačke.

Pobeda u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, okončanje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan je najvećih uspeha u celokupnoj istoriji Srba.

Pošto je oslobodila prostor Kraljevine Srbije i Beograd, srpska vojska je odmah nastavila oslobađanje sunarodnika, Srba dotadašnje Austrougarske, a onda i drugih južnoslovenskih naroda, čime je ostvaren prethodno zvanično proklamovan cilj oslobođenja i ujedinjenja, i oblikovana je nova zajednička država Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno od 1929. Kraljevina Jugoslavija.

Nadljudskim naporima, Srbi su Solunski front probili razbijanjem bugarsko-nemačkih snaga koje su držale taj deo borbene linije.

Artiljerijsko dejstvo od devet sati prethodilo proboju

Proboju je prethodilo masivno artiljerijsko dejstvo, koje je neprekidno trajalo devet sati. Dejstvovalo je približno 2.000 dalekometnih cevi. Vatra strahovite razorne moći trajala je do početka proboja 15. septembra u 5.30. Istovremeno, u toku je bilo postupno primicanje srpskih vojnika ka položajima neprijatelja. Bio je to mukotrpan uspon ka vrhovima na kojima su Bugari, Nemaci i Austro-Mađari bili utvrđeni. Zatim je usledio juriš, probijanje, žestokim udarima vojnika koji su prethodne sate proveli priljubljeni uz planinske uspone, dok je preko njih neprijatelje tukla artiljerija pripremajući proboj.

Potom, pošto je prodor Srba nastavljen velikom brzinom, na zaprepašćenje ne samo neprijatelja nego i saveznika, najslabija karika u lancu Centralnih sila se raspala.

Konačno, Bugarska je, pošto su se čitave njene armije predale Srbima, kapitulirala 29. septembra.

Austrougarska je kapitulirala, posle Turske, 3. novembra. Potpisivanje primirja s Nemačkom, na Zapadnom frontu, 11. novembra, označilo je kraj Prvog svetskog rata.

Valjana ilustracija stanja duhova tih dana izvesno jeste obraćanje nemačkog cara Vilhelma II bugarskom monarhu Ferdinandu, u kojem je stajalo da je sramno što je, kako se izrazio, 60.000 Srba odlučilo ishod rata.

Na Solunskom frontu nalazile su se inače srpske, francuske, britanske i italijanske trupe, uz nešto Grka, kao i Rusa, do poslednjih meseci 1917. godine, koji su se posle revolucionarnih događaja u Rusiji te godine pobunili, pa je ta formacija rasformirana. Najbrojniji su bili Francuzi, znatnim delom trupe iz kolonija.

Sa druge strane, na suprotnoj strani fronta bile su utvrđene nemačke, bugarske i austrougarske trupe, pri čemu su Bugari bili najbrojniji.

Solunski front ustrojen posle neuspeha Galipoljske operacije

Solunski front ustrojen je posle neuspeha Galipoljske operacije. Bio je to pokušaj Britanaca da zaposednu poluostrvo koje kontroliše Dardanele, čime bi put ka Carigradu bio otvoren. Turci su, međutim, uz izvesnu pomoć Nemaca uspešno odbili invazione britanske trupe na Galipolju. I ovde su većinu britanskog kontingenta sačinjavale trupe iz kolonija, uglavnom iz Australije i Indije.

Potom, iskrcavanjem oktobra 1915. u Solunu dve francuske i jedne britanske divizije, započelo je obrazovanje novog fronta u zaleđu tog grada.

Srbi, koji su se do tada oporavljali na Krfu, od marta do polovine maja 1916. posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti od Kosova i Metohije put Jadrana, u zimu 1915/1916. prebačeni su takođe u zaleđe Soluna. Bilo ih je, koliko se zna, 6.025 oficira i 124.190 vojnika.

Solunski front, ukupne dužine oko 600 kilometara, nazivan i Balkanski, Makedonski ili Južni, podrazumevao je potez od Jadransko-jonske obale, nešto severnije od Valone, na istok do Dedeagača na egejskoj obali, današnjeg Aleksandrupolisa.

Prve pobede na Salunskom frontu

Srbi su na Solunskom frontu prve ozbiljne pobede postigli septembra 1916. zaposedanjem Kajmakčalana, čime su oslobođene prve stope porobljene otadžbine, a onda i oslobađanjem Bitolja novembra 1916.

Jedna od posledica Boja na Kajmakčalanu bilo je i rasformiranje Treće srpske armije 28. marta 1917. usled strahovitih gubitaka. Ostatak ljudstva prekomandovan je potom u Prvu i Drugu armiju.

Juna 1918. Franše d`Epere, glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu, tokom sastanka sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i srpskim generalima usaglasio je veliku ofanzivu koja se dogodila sredinom septembra 1918.

Proboj je izvršen na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak, gde su se nalazili Srbi, kojima je određen težišni udar prilikom proboja. Prva i druga srpska armija, odnosno šest pešadijskih i jedna konjička divizija, ojačane su sa dve francuske pešadijske divizije.

Prvom srpskom armijom komandovao je general Petar Bojović, Drugom, vojvoda Stepa Stepanović. Komandant Štaba bio je vojvoda Živojin Mišić.

Dobrovoljci u srpskoj vojsci najborbeniji element

U to vreme, Srba je na Solunskom frontu bilo do 140.000, od čega su približno 25.000 bili dobrovoljci, gotovo isključivo Srbi sa prostora Austrougarske, delom iz zarobljeništva iz Rusije, a delom iz Amerike. U završnoj fazi rata, po savremenim svedočanstvima, dobrovoljci su bili najborbeniji element srpske vojske.

Proboj je ostvaren od 15. do 17. septembra 1918. godine na frontu dveju bugarskih divizija. Prvobitna namera savezničke komande, vojni cilj, bilo je ovladavanje dolinom Vardara. Žestoko napredovanje Srba sve je, međutim, promenilo. Tako je namesto prvobitnih, ograničenih ciljeva, usledio žestok prodor na sever.

Pošto je Beograd oslobođen 1. novembra, sledilo je dalje napredovanje srpske vojske, pre svega s ciljem oslobođenja Vojvodine, a onda i na zapad, put Karavanki, Rijeke, Dalmacije, Prekomurja.

Čin vojvode, za uspešno rukovođenje probojem i ofanzivom, dobio je general Petar Bojović.

Prisajedinjenje Srbiji neoslobođenih krajeva

Vrhunac srpskih pobeda bile su odluke Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji. Vojvodina je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji proglasila 25. novembra 1918. pri čemu je Srem na Skupštini u Rumi istovetnu odluku doneo dan ranije. Crna Gora je prisajedinjenje proglasila 26. novembra.

Regent Aleksandar Karađorđević 1. decembra 1918. u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio je stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čime je ostvareno ujedinjenje kojem su težile generacije.

Ove godine, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, odnosno godišnjica herojskog proboja Solunskog fronta, obeležava se i velikom vojnom paradom "Snaga jedinstva" 20. septembra u Beogradu.