Читај ми!

Oko: Ulica između vlasti i demonstranata

Protesti i blokade u Srbiji u poslednjih nedelju dana čini se da su ušli u novu fazu. O podršci, ciljevima, razlikama među učesnicima i budućnosti protesta za RTS su govorili politički analitičar Đorđe Vukadinović i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Vuletić.

Posle više od devet meseci šetnji studenata u blokadi i građana, demonstracije su prerasle u paljenje i demoliranje stranačkih prostorija SNS-a i sukobe sa policijom. Sa druge strane, juče su u 50 mesta održani protesti građana koji podržavaju vlast i koji, kako kažu, traže "normalan život nazad", odnosno "da im se vrati Srbija".

Dok policija hapsi demonstrate zbog nasilja na protestima, tužilaštvo ih mahom pušta sa prekršajnim prijavama. Za tužilaštvo, reč je o nasilničkom ponašanju na javnom skupu, dok je za vlast reč o obojenoj revoluciji, a u odredbama zakona nalaze i primere terorizma.

Vukadinović: Nadam se da više nećemo gledati mučne scene

Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da ako je vlast odgovorna kada stvari idu dobro, mora biti odgovorna i kada idu loše.

“Video sam mučne scene zbog političkih tenzija koje su se izlile na ulice. Nadam se da je to bio poslednji takav čin i da se neće nastaviti. Vlast, kao što je odgovorna kada stvari idu dobro, mora biti odgovorna i kada idu loše”, rekao je Vukadinović u emisiji "Oko".

Istakao da je vreme za dijalog, ukoliko već nije prekasno.

“Ako nije kasno, potrebno je doći do dogovora i razgovora. Nažalost, parlamentarna opozicija je stešnjena između studenata i vlasti”, navodi Vukadinović dodajući da obe strane odbijaju ideju prelazne vlade, koja je prema njegovom mišljenju bila dobra.

Vuletić: Dijaloga nema jer postoji samo jedna strana

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Vuletić smatra da ne postoje dva aktera potrebna za dijalog.

“Nemamo ni temu ni volju za dijalog. Sada postoji samo jedna strana – vlast. Ne postoji realan akter s druge strane koji bi seo za sto. Društvene mreže ne odražavaju stvarnu sliku stanja. U Francuskoj u Parizu prisustvovao sam sukobu 'žutih prsluka' i policije kod rastorana gde su navodno večarao Emanuel Makron i tamo je bio mnogo veći broj ljudi nego ovde. Ne treba sukobe ni preuveličavati, ni umanjivati", ocenio je profesor Vuletić.

Prema njegovim rečima, strah i nelagodnost su se uvukli među građane.

"Zbog propagandnog rata više ne znate ni šta je cilj", dodao je.

Razlike među učesnicima protesta

Vukadinović je ukazao da je, prema njegovim istraživanjima, blok protiv vlasti heterogen i čini ga nekoliko različitih grupa – oni koji podržavaju studente, proevropsku opoziciju, nacionalne stranke, a tu su i neopredeljeni građani.

"Ima mnogo neodlučnih, čak 26–27 odsto. Najnoviji protesti bi mogli da pokolebaju i deo glasača SNS-a i SPS-a, jer je reakcija vlasti bila nedovoljno jasna", naveo je Vukadinović.

Vuletić smatra da podrška opoziciji nije dovoljna za ozbiljnu promenu.

"U Srbiji imamo klasičnu partijsku državu, a to se nije promenilo od 1945. godine. SNS ima dovoljno glasača da održi vlast. Nijedan značajan akter ih nije napustio. Razjedinjeni opozicioni blokovi ne mogu ugroziti vlast", ističe Vuletić.

O podršci studentima u blokadi i daljem razvoju događaja

Vukadinović smatra da su studenti u blokadi "u padu", ali da je i dalje važan politički faktor.

“Nisu mi prihvatljivi ultimativni zahtevi poput onog da se sve opozicione stranke povuku u korist studentske liste. Ne sviđa mi se ta ekvidistanca i od vlasti i od opozicije", kaže Vukadinović.

Vuletić je ocenio da studenti gube uticaj i napominje da je u slučaju njegovog fakulteta blokadu započelo rukovodstvo.

"Ovo više nije studentski protest u punom smislu. Aktivan je tek mali procenat studenata. Blokade i nisu započeli studenti već dekan i dekanski kolegijum, bar kada je reč o Filozofskom fakultetu. Univerzitet je iskorišćen u političke svrhe, i mnogi profesori su pogazili etiku. Podržavao sam ih u prvih sedam dana, dok se nisu pokazale prave namere", kaže Vladimir Vuletić.

Smatra i da se protesti nalaze u fazi "prženja" – pokušaja da se ponovo postane vidljiv.

"Da su izbori bili u januaru ili februaru, možda bi postojala šansa za smenu vlasti. Već od marta krenuo je pad. Studenti su faktički izgubili akademsku godinu, a podrška onima koji protestuju opada. Od zahteva da se vlast obračuna sa korupcijom otišlo se u nestabilnost i nerede", naveo je Vuletić.

субота, 30. август 2025.
26° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом