Izbori kao reset – jedan izazov za studente u blokadi, dva cilja vlasti i ključna dilema opozicije

Izbora u Srbiji svakako će biti pre roka, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, i ponovio da neće menjati ustav kako bi mogao da se kandiduje za još jedan mandat. Spekulacije o datumu izbora sve više se množe, kao i istraživanja o popularnosti vlasti, opozicije i studentske liste.

 "Iznenađujuća radikalizacija"

Direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić rekao je, povodom protesta i sukoba u više gradova, da ga je radikalizacija malo iznenadila, jer poslednjih dana nije bilo nagoveštaja da do toga može doći.

Ti događaji će imati uticaj i na buduća istraživanja javnog mnjenja, ističe Pejić.

"Napetost u vazduhu, nestale glavne vrednosti koje je vlast propagirala"

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ukazuje na duboku društvenu polarizaciju i "napetost u vazduhu".

"Izvesnost i stabilnost, ono što su možda bile glavne, da tako kažem, vrednosti koje je vlast propagirala svih ovih godina, nestale su i to se mora konstatovati", ocenjuje Surlić.

Smatra da su izbori rešenje za duboku društvenu i političku krizu, "neka vrsta reseta" u kojem bi građani na plebiscitaran način nakon više meseci protesta mogli da se izjasne da li su zadovoljni ili nisu postojećim stanjem.

"Saglasnost je data da se izbori održe i pod ovim uslovima"

Postoji naravno, dodaje Surlić, vrlo objektivan prigovor na fer i slobodne uslove eventualnih izbora, ali napominje da su ustvari oni od kojih se očekuje da zahtevaju bolje uslove zapravo dali saglasnost da se izbori održe i bez tih uslova.

"Samim tim što su studenti, koji su ustvari nosili ove proteste svih ovih meseci, pristali i na ove uslove i nisu zahtevali da dođe do promene izbornog zakonodavstva, oni su na neki način rekli – mi i po ovakvim uslovima želimo da se ovi izbori održe, zato što verujemo da značajan broj građana koji su apstinenti ili razočarani birači vladajuće stranke će glasati i da će na kraju, ustvari, doći do promene vlasti", objašnjava Surlić.

Takođe, Surlić ne vidi neki veliki manevarski prostor za vladajuću stranku da to odbije.

"Vlast ne beži od izbora, ali ne želi da studenti odrede termin"

I Pejić smatra da su izbori više nego dobrodošli i ocenjuje da vlast i ne beži toliko od izbora, koliko ne želi da studenti u blokadi nameću termin i vreme izbora.

"Ali mislim da je glavni problem upravo ovo što se sinoć desilo. Šta ako se ovo desi dan posle izbora?", upitao je Pejić.

Hoće li se protesti nastaviti

Surlić je siguran da ljudi koji su nezadovoljni trenutnim sistemom i načinom na koji se vladalo žele da postoji neka "goreća baklja" protesta i da će se verovatno nastaviti i narednih meseci.

"Nisam očekivao da će biti u avgustu, ali svakako s obzirom na ovaj kontinuitet protesta da mi već ulazimo u deveti mesec, to bi onda značilo da ćemo i na jesen imati proteste i blokade", kaže Surlić.

Dva ključna cilja vladajuće stranke

S druge strane, Surlić ocenjuje da vladajuća stranka želi da mobiliše svoje biračko telo, da pokaže da je stabilna i da spreči dve ključne stvari.

"Prva jeste da njihovo biračko telo prelazi u apstinente, da možda ne prelazi na stranu opozicije ili studentske liste, ali da tog dana kada budu izbori ne ostanu kod kuće. I drugo, da spreči možda aktiviranje onih koji su bili tradicionalno apstinenti, da su možda nezadovoljni i sada odluče da na narednim izborima glasaju", navodi Surlić.

Cilj studenata u blokadi i njihov najveći izazov

Docent FPN ocenjuje i šta je cilj studenata u blokadi.

"Što se tiče studentske liste, oni kažu – mi nismo ni vlast ni opozicija, i zapravo njihov cilj jeste upravo to, da pridobiju i glasače opozicije i vlasti, da kažu – ovo nije izbor između ideologije, ovo je izbor između demokratije i autoritarizma", smatra Surlić.

Njihov najveći izazov, prema njegovim rečima, biće kada ta lista postane javna, kada obznane koja su to imena, jer će svakako svako ime sa sobom nositi neki legat iz prošlosti, političku, ideološku orjentaciju.

"Ovako, hipotetički, možda je veliki broj građana podržava, ali kada dođemo do faktičkih podataka, do imena, da li će ta podrška opstati i dalje", kaže Surlić.

Biti ili ne biti - opozicione stranke pred dilemom

Što se tiče opozicionih stranaka, Pejić smatra da malo kasne pokušavajući da se ne zamere bilo kome, a da opet budu protiv vlasti.

Surlić dodaje da se opozicija suočava sa pitanjem koje zalazi u srž njenog daljeg opstanka i da se ono tiče podrške studentskoj listi, odnosno izlasku na izbore u jednoj ili više kolona.

Ocenjuje da se studenska lista nada jednoj plebiscitarnoj atmosferi, dok je glavni interes SNS-a da predupredi da sa druge strane ima samo jednu kolonu, koja bi možda bila studentska lista podržana od opozicionih stranaka.

Ukoliko bi opozicija podržala studentsku listu, dodaje Surlić, to bi je naravno koštalo pre svega daljeg političkog delovanja, ali bi atmosfera bila gotovo referendumska.

"Na taj način, mislim da postoje mnogo veće šanse da svi oni koji su protiv trenutno vladajuće stranke osvoje bolji rezultat, možda čak i pobede, a u slučaju da postoji više kolona mislim da to ide pre svega na korist i vladajuće stranke, i smanjuje mogućnost da se pokaže ta jedna referendumska dilema za ili protiv ove vlasti", zaključuje Surlić.