Da li će se EU reformisati da bi primila nove članice

Evropska komisija najavila je da će ove jeseni predstaviti paket unutrašnjih reformi, kao ključan korak za pripremu prijema novih članica.

Mere će se odnositi pre svega na funkcionisanje institucija, budžet, vladavinu prava i osnovne vrednosti.

Međutim, debata o unutrašnjim reformama, iako viđena kao preduslov za proširenje, već duže vreme se odlaže. Predlozi Komisije, prvobitno najavljeni za proleće 2025. godine, sada su pomereni za kraj godine.

Iako je to bilo planirano, nedavni Samit lidera EU u junu nije usvojio mapu puta za rad na proširenju i unutrašnjim reformama.

Poruka Brisela je da je, osim spremnosti zemalja kandidata, neophodno da se i sama Unija reformiše i pripremi za nove članice. Problem je u tome što se unutrašnja reforma, o kojoj se govori godinama, u praksi ne dešava.

Još 2017. godine u svom prvom programskom govoru na Sorboni francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da EU treba da otvori vrata zemljama Zapadnog Balkana, ali da Unija sa 30 i više zemalja članica ne može da funkcioniše po sadašnjim pravilima.

"Prvo reforme, pa onda proširenje", bila je tada Makronova poruka koja se, suštinski, ni danas nije promenila. Tokom 2025. godine, slične poruke iz Nemačke. Vlada nemačkog kancelara Merca u svom koalicionom sporazumu navodi podršku proširenju, ali uz uslov prethodne reforme i promene načina odlučivanja unutar EU.

U osam godina koje dele ove dve izjave, unutrašnja reforma EU praktično se nije pomerila sa mrtve tačke. Da li iza priče o potrebi unutrašnje reforme, do koje nikako ne dolaz, i EU krije svoju suštinsku nespremnost za proširenje?

U Evropskoj komisiji kažu da bi prvi korak u tom pravcu mogle da budu najavljene dubinske analize politika EU, iza kojih treba da uslede predlozi reformi.

"Proširenje vidimo kao katalizator promena. Potrebno je da se pripremimo za nove članove, ali i da unapredimo funkcionisanje EU, sposobnost da deluje i upravlja budžetom. U našim predlozima sprovešćemo dubinsku analizu po sektorima, od budžeta do odbrane, bezbednosti, životne sredine, u svim oblastima za koje bi proširenje moglo da bude relevantno", navodi Gijom Mersije iz Evropske komisije.

Nakon što Komisija iznese predloge, debatu bi trebalo da nastave zemlje članice i Evropski parlament. Proširenje nije nužno jedini razlog za reforme. Mnogi eksperti i zvaničnici veruju da i sadašnja EU sa 27 članica ima problem sa načinom odlučivanja i legitimitetom.

Sandro Goci, izvestilac Evropskog parlamenta za pitanje reformi, kaže da EU treba da smanji broj oblasti u kojima se odlučuje jednoglasno, umesto većinom.

Navodi da bi tako EU izbegla stalnu "pretnju ucene vetom, koje primenjuju mađarski premijer Orban i slovački premijer Fico", u slučaju sankcija prema Rusiji, ali i drugim situacijama.

Drugi krupan zalogaj biće budžet proširene EU

"Već znamo da ćemo imati više zemalja koje će biti neto korisnici budžeta, što znači da će uplaćivati manje novca u budžet Unije od onog što će iz budžeta dobijati. Jasno je da, ako želimo da zadržimo isti nivo delovanja, blagostanja, zajedničke politike, moramo da revidiramo budžet pre proširenja, a takođe moramo da ojačamo i demokratsku dimenziju", rekao je Goci.

Među promenama koje predlaže Evropski parlament, u Gocijevom izveštaju je smanjenje broja komesara u Evropskoj komisiji, kao i sastava samog parlamenta. Govori se i o mehanizmima koji bi grupi zemalja koje to žele omogućili da idu dublje u procesu integracija.

Predloženo je i ukidanje prava veta u pregovorima sa zemljama kandidatima, osim za odluku o otvaranju i zatvaranju pregovora, kako bi se izbegle bilateralne blokade procesa.

Neke od promena se mogu sprovesti po postojećim pravilima iz Lisabonskog ugovora, ali za druge bi mogla da bude neophodna promena evropskih ugovora. Za to nema previše apetita još od vremena kada su slični pokušaji torpedovani na referendumima u Francuskoj i Holandiji pre tačno dvadeset godina.

Ali ključevi procesa nisu u Parlamentu ni u Evropskoj komisiji, već u rukama zemalja članica. Na tom planu stvari se ne pomeraju. Deklarativna saglasnost o proširenju i unutrašnjim reformama, teško se prevodi u konkretne korake koji vode ka tom cilju.

Danska, koja je preuzela rotirajuće predsedavanje Savetu Evropske unije, kaže da želi da ubrza stvari.

Mari Bjere, ministarka Danske za Evropu, poručuje da unutrašnje reforme EU ne treba da koče proširenje, već da teku paralelno.

"EU mora da bude spremna za prijem novih zemalja, ali reforma funkcionisanja same Unije ne bi trebalo da bude prepreka za pregovore, već paralelni proces. Pred nama je i dalje mnogo pregovora sa kandidatima. Treba da ih ubrzamo i da istovremeno radimo na tome da i mi budemo spremni za prijem novih članica", poručila je Bjere.

Kakvu poruku zemljama kandidatima šalje EU time što ne sprovodi sopstvene reforme? Šta bi konačno moglo da pokrene taj proces?

Mari Bjere odgovara da će napredak kandidata poput Crne Gore i Albanije biti okidač za reformu EU. Drugim rečima, tek kad neke od zemalja zaista zakucaju na vrata, EU će konačno biti obavezna da sprovede svoj deo posla.

U briselskom Centru za evropsku politiku EPC smatraju da to nije dobar redosled poteza. Janis Emanulidis iz EPC-a kaže da EU treba bez odlaganja da započne postepene reforme, jer one zahtevaju vreme. Iznad svega, potrebna je jasna politička odluka, koja i dalje nedostaje.

"Deluje da dobar broj država članica zapravo još nije prelomio da EU treba da se proširi. Još postoji razmišljanje među nekima, možda čak i mnogima, da se može čak i izbeći proširenje, ili bar veliko proširenje. Po njima, možda je moguće primiti jednu ili dve zemlje, koje su lako ′svarljive′ u finansijskom i institucionalnom smislu", navodi Emanulidis.

Stručnjak Evropskog centra za politiku primećuje sve veće oklevanje oko proširenja koje bi obuhvatilo veći broj kandidata, uključujući i Ukrajinu, iako je upravo situacija u ovoj zemlji oživela debatu o proširenju u poslednje tri godine.

"Postoje i dalje oni koji iza zatvorenih vrata sugerišu da možda možemo bez proširenja jer bi nas to koštalo mnogo i učinilo EU komplikovanijom. Mnogi kažu da EU mora da se reformiše, ali ne i kako da se to učini. Zato je pod velikim znakom pitanja šta će i kada prekinuti ovu pat-poziciju", upozorava Emanulidis.

U svom nedavnom izveštaju Centar za evropsku politiku EPC predlaže više strateških opcija za proširenje i reformu, za koje tvrdi da su dve strane istog novčića.

Najvažnije je, kaže Janis Emanoulidis, otvoriti debatu koja će utvrditi kakve tačno promene su potrebne: da li ići na ograničene promene evropskih ugovora, kako promeniti poljoprivrednu i kohezionu politiku, koji mehanizmi su potrebni za zaštitu vladavine prava, ne samo kod kandidata već i u zemljama članicama. Ideje postoje, ali potrebna je hrabrost da se otvori ova debata, smatra Emanulidis.

Politika proširenja je od početka rata u Ukrajini dobila novi zamah, kakav nije viđen u skoro dve decenije. Lista zemalja kandidata je proširena, neke od njih ostvarile su značajan napredak. I dok je retorika EU o ovoj politici drastično promenjena, neizvesnost oko toga da li, kada i kako će doći do novog širenja Unije nije otklonjena.

Predlozi Evropske komisije, najavljeni za jesen, biće lakmus papir za spremnost Brisela i zemalja članica da konačno pređu sa reči na dela.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.