Sofronijević: Deonica od Pakovraća do Požege bezbedna, širenje panike krivično delo, svi inženjeri potpisali zapisnike

Nova deonica auto-puta E-763 "Miloš Veliki" od Pakovraća do Požege, u dužini od 19,56 kilometara, juče je otvorena. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović Sofronijević tvrdi da je "sve spremno za korišćenje novog auto-puta".

Naglašava da je izgradnja auto-puta bila jako zahtevna zbog geologije i komplikovanog terena.

"Radi se o putu koji prolazi kroz brdsko-planinske predele sa vrlo problematičnom geologijom, geotehnikom i ostalim komplikacijama", kaže Damnjanović Sofronijevićeva.

Ministarka objašnjava da jednu trećinu cele deonice čine mostovi i tuneli.

"Na ovoj relativno kratkoj deonici je 35 mostova, osam nadvožnjaka, tri saobraćajne petlje i dva trenutno najduža tunela u Srbiji – Munjino brdo i Laz", objašnjava resorna ministarka.

Kao najzahtevniji deo posla ističe rad na tunelu Munjino brdo, ali napominje i da su u tom rejonu korišćeni najbolji materijali.

"Probijanje tunela Munjino brdo bilo je najzahtevnije zbog problema vezanih za geologiju, ali i pojavu podzemnih voda, jer se radilo u raspadnutoj ili raspadnoj stenskoj masi", ističe Damnjanović Sofronijevićeva.

Vrednost projekta je, kako naglašava, 675 miliona dolara.

"Korišćenje auto-puta potpuno bezbedno"

Potpuno je sigurna i kompletna deonica, smatra resorna ministarka povodom tvrdnji dela javnosti o nebezbednosti trase.

"Takve tvrdnje dolaze od ljudi koji nisu imali uvid u tehničku dokumentaciju, niti znaju šta piše u uredbi, šta piše u pravilniku i šta piše u zakonu", kaže Damnjanović Sofronijevićeva.

Studenti u blokadi Građevinskog fakulteta tvrde da inženjeri i iz izvođačkog tima i iz nadzornog tima nisu hteli da potpišu zapisnik o izvršenim radovima.

Kažu i da automatski sistem za praćenje bezbednosnih parametara u jednoj cevi tunela Munjino brdo nije u funkciji i da će zbog toga na početku i na kraju tunela neprekidno biti stacionirane vatrogasne ekipe, saobraćajna policija i hitna pomoć. Tvrde i da su u tunelu Laz "nekompletni odvodni kanali".

Ministarka odgovara da te tvrdnje nisu tačne. Naglašava da po Zakonu o planiranju izgradnje postoji probni rad i da se koristi da bi se izvršila dodatna ispitivanja u posebnim uslovima.

Na zamerku o ručnom upravljanju u tunelima kaže da se konsultovala i sa inženjerima.

"Ručni režim upravljanja, koji će biti na snazi od danas u 12, identičan je sa automatskim upravljanjem", ističe ministarka. 

Napominje da je sva individualna oprema ispravna, postavljena i funkcionalna i da nedostaju samo neke funkcionalne probe sistema.

"Praktično je samo u tih 90 dana potrebno završiti još neki vremenski ciklus ispitivanja", naglašava Damnjanović Sofronijevićeva.

Ponavlja da je korišćenje auto-puta potpuno bezbedno i da ne bi bio otvoren da nije tako.

"Inženjeri potpisali sve zapisnike"

Na informacije da inženjeri nisu hteli da potpišu sve zapisnike, odgovara da one nisu tačne i da su "svi inženjeri potpisali sve zapisnike".

"Inženjeri nisu odbili, naročito ne iz razloga koji se navode da šipovi nisu bezbedni i tako dalje. Nikada nije bilo odbijanje inženjera i mislim da ih je bilo više od 55. Svi su oni potpisali. Svi inženjeri koji su radili na projektu, po svetskim standardima projekta, potpisali su sve ono što je uredbom propisano", istakla je ministarka.

Ističe da postoji uredna dokumentacija i da su zavedena mišljenja veštaka u vezi sa radom na auto-putu, a da oni koji iznose informacije, koje ocenjuje kao netačne, nikada nisu tražili takvu dokumentaciju i informacije. 

Naglašava da nakon nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja se dogodila 1. novembra 2024. godine, nijedan inženjer ne bi rizikovao svoju licencu za nešto što nije bezbedno.

"Uredba sadrži osam taksativno navedenih uslova koji moraju biti ispunjeni od početka do kraja", kaže ministarka, uz objašnjenje da bez toga Komisija za tehnički pregled objekta ne bi predložila da se deonica auto-puta otvori.

U vezi sa klizištima kaže da "nema opasnosti i da su na celoj deonici evidentirana 23 klizišta".

"Sva klizišta su sanirana kroz izvođenje radova", ističe ministarka. 

Najizrazitije i najveće klizište je kosina K-22, koja se nalazi po izlasku iz tunela Munjino brdo, objašnjava ministarka.

"Tu su preduzete vrlo značajne mere sanacije u cilju stabilizacije, dužine 500 metara", objašnjava ministarka.

Ističe da je naloženo da se vrši stalni monitoring i da se u slučaju većih pomeranja, izvan standarda, preduzmu mere za sprečavanje.

"Nije bilo značajnih pomeranja tla u poslednja dva meseca – 0,1 milimetar ili 0,2 milimetra. Dakle ne računamo da su to značajna u smislu standarda pomeranja tla", rekla je Sofronijević.

Pruga Beograd–Subotica

U vezi sa upotrebnim dozvolama za prugu Beograd–Subotica, ministarka podseća da je investitor Infrastruktura železnice Srbije i da su predali poslednji dokument.

"Ishodovana je izmena lokacijskih uslova jer smo imali neko neslaganje za jednu parcelu kada je železnička pruga u pitanju", kaže ministarka.

Ističe da je pre pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu postojao već kompletan pregled cele deonice i da su ostale još neke naknadne provere.

"Prvo će biti pušten teretni saobraćaj, a putnički tek iza toga, zato što znate da imamo problema sa staničnim zgradama, a putnički saobraćaj je usko vezan sa korišćenjem staničnih zgrada", kaže Damnjanović Sofronijevićeva.

Naglašava da će sve stanične zgrade za koje postoji rešenje da se naknadno proveri statika biti pregledane, a kada budu sigurne i bezbedne za korišćenje, tada će krenuti i putnički saobraćaj.