Medijski zakoni i izbor Saveta REM-a – šta nam još nedostaje za nastavak evrointegracija

Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač kaže da je to prvi korak ka odblokiranju procesa evrointegracija, ali napominje da na dnevnom redu još nije sve što je potrebno da bi se taj proces nastavio.

Pre svega, još nije okončan proces izbora Saveta REM-a i, što je izuzetno važno, još nije predstavljena konačna verzija zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

"Mi smo tehnički spremni za otvaranje klastera, ali znamo da su sada uslov svih uslova medijski zakoni, odnosno primena preporuka ODIHR-a, ili bar taj jedan predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbor Saveta REM-a. Dakle – nije dovoljno. Moramo da sačekamo i sledeću sednicu početkom jula", ističe Kovačeva.

Ukazuje i da to što se o određenim zakonima raspravlja po hitnoj proceduri nije najsrećnije rešenje, ali smatra da će nam čak i Evropska komisija "malo progledati kroz prste".

"Da bar nešto konačno imamo na dnevnom redu i da počinje rasprava. Nadam se da ćemo sledeće nedelje izglasati ove zakone kako bi oni koji žele da nam pomognu mogli zaista da lobiraju da se reforme i primenjuju. Dakle, da ne budemo samo u pripremi i u obećanjima, već da ćemo to i uraditi", naglašava Elvira Kovač.

Ističe da će se, pored ova tri zakona, posle dužeg vremena raspravljati i o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

Šta mi zapravo hoćemo od evropskih integracija?

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković smatra da je i od vlasti i od opozicije potrebno dobiti odgovor na pitanje – šta mi zapravo hoćemo od evropskih integracija.

"Da li ćemo mi da se zadovoljavamo sada otvaranjem Klastera 3, pa ćemo opet da čekamo dve, tri, četiri godine da bismo imali neki novi pomak, ili hoćemo odmah sada, sa jasnom svešću o tome da nam je cilj zaista članstvo u EU – da radimo ono što je potrebno", ističe Selakovićeva.

Dodaje da se od države očekuju mere koje će vratiti poverenje, pre svega u kredibilitet procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

"Da li mi zaista hoćemo da na tom putu napredujemo ili ćemo da se zadovoljimo trenutnim stanjem koje nam je dovoljno da koristimo benefite statusa kandidata, da koristimo pretpristupne fondove i neke druge stvari? A osim toga, kad oko toga postignemo saglasnost, da nađemo odgovarajući format unutar koga će biti moguće da se vrši uticaj nedržavnih aktera", kaže koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Selakovićeva zbog svega navedenog postavlja i pitanje da li je sve što je na dnevnom redu skupštinskog zasedanja samo forma ili se zaista dolazi do suštine – postizanja konsenzusa u celom društvu da put ka evropskim integracijama zaista jeste cilj.

Značaj nezavisnih regulatornih tela

Elvira Kovač konstatuje da bi tekuća sednica najpre trebalo da služi toj svrsi – da pokažemo koliko smo ozbiljni. Zbog toga smatra da je važno što će se konačno, doduše relativno kasno, raspravljati o izveštaju Evropske komisije o napretku.

"Nezavisna regulatorna tela su takođe značajna. Oni svi rade na poboljšanju javne uprave, na poštovanju ljudskih i manjinskih prava i nama dostavljaju svoje izveštaje, ali, nažalost, u poslednje dve–tri godine nismo raspravljali o njima i to je s pravom Evropska komisija primetila. Ali mi uvek imamo neke političke probleme, blokadu u parlamentu – da ne kažem cirkus. Iskreno se nadam da sada zaista postoji politička volja sa strane vladajuće većine i da to nisu prazne floskule", poručuje Kovačeva.

Ističe i da je plan da se sve obaveze u procesu evrointegracija završe do kraja 2026. godine.

Smatra da je neophodno da se građanima bolje objasni da je sve ono što se čini na putu ka EU u interesu celog društva.

"Zbog toga treba pričati o pozitivnim stvarima – i to takođe Evropska komisija traži od nas. Ako je to naš strateški cilj, šta sve dobijamo, zašto je sve to dobro za nas. Mislim da je tu bilo malo toplo-hladno i nedovoljno komunikacije", kaže predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Neophodan dijalog sa predstavnicima civilnog društva

Bojana Selaković ističe da je jasno da u ovom trenutku postoji interes vlasti da se trenutni proces otkoči i da je to povezano i sa činjenicom da Srbija, za razliku od drugih zemalja regiona, još nije počela da koristi benefite iz Plana rasta i reformske agende.

"Da li će ona ići i dalje, to ćemo videti. Ali, ono što je nama suštinski važno jeste da za bilo kakvu vrstu daljeg dijaloga sa predstavnicima civilnog društva moramo da se prepoznajemo na jedan drugačiji način. A to pre svega znači da prestanu napadi na organizacije civilnog društva i na aktiviste – napadi koji se generišu i u kojima učestvuju i pojedini državni funkcioneri", ističe Selakovićeva i napominje da je potrebno da se ponovo uspostavi poverenje da su u procesu evropskih integracija svi na zajedničkom zadatku.

Skrenula je pažnju i na to da se u procesu izbora članova Saveta REM-a, koji je u toku, ponovo krši ono što je zakonom predviđeno.

"Mi na papiru imamo, u smislu standarda, jako dobro predviđen proces... Ali, sada ponovo u praksi imamo neke situacije u kojima se praktično obesmišljava ono što je trebalo da bude svrha te reforme. E, to je ono što je problem i na šta civilno društvo ukazuje, a onda ne dobijemo uvek adekvatne povratne informacije", upozorava Selakovićeva.

Elvira Kovač, međutim, tvrdi da proces jeste transparentan i inkluzivan, ali priznaje da predstavnici nevladinih organizacija ukazuju na određene probleme kod pojedinih kandidata.

Podseća i da će predlagači 13. i 16. juna ponovo imati sastanke sa članovima skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje kako bi se došlo do konačne liste kandidata, posle čega će uslediti javni intervjui sa svim kandidatima.

*Ceo razgovor možete pogledati u videu na početku teksta