Vanredna sednica Skupštine Srbije – na dnevnom redu i medijski zakoni i Alimentacioni fond

Шеф посланичке групе Зелено-левог фронта Радомир Лазовић оценио је да је поново пропуштена прилика да се изменама медијских закона додатно уреди та важна област, а да власт нема намеру да одустане од контроле медија најбоље се види у процесу избора Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

"Медијским законима се покушава одговорити на захтев Европске уније, како би се влада домогла новца из Реформске агенде, уз измене закона о бирачком списку и избор Савета РЕМ", рекао је Лазовић у расправи у Скупштини Србије.

Лазовић је рекао да се у Косјерићу и Зајечару видела спремност грађана да бране свој глас, набрајајући села у околини Косјерића.

"Крај СНС је близу, али по којој цени? Шта ће бити цена одласка оних који немају легитимитет, да ли ће користити насиље, репресију или ће схватити да је Србија у великој друштвено-политичкој кризи из које су излаз ванредни избори", додао је Лазовић.

Посланица странке Србија центра Тијана Перић Дилгенски оценила је да је дневни ред нове седнице парламента доказ да је власт од Србије "направила слепо црево Европе, рударску колонију и банана републику", а да се у својој последњој фази окреће Европској унији, јер им је из Русије поручено "спасиба за дружбу".

"Лајтмотив сазивања ове седнице јесте да се добије новац из Европске уније, на основу Реформске агенде, односно усвајање сета медијских закона ради транше од 111 милиона евра", рекла је Перић Дилигенски у парламенту.

Говорећи о сету медијских закона, она је оценила да је намера можда искрена, али је проблем што ће пракса бити у раскораку са том намером.

"Измене закона неће довести до плурализма медија и конкуренције на тржишту медија, јер се у Ковачици и у Падини усред ноћи секу каблови медијских оператора како би се грађани онемогућили да гледају Н1 и Нову С", тврди Перић Дилигенски.

Сматра да је предлог закона о јавним медијским сервисима у техничком смислу квалитетно урађен, али да "право у књигама и акција у пракси не налазе увек заједнички језик".

Председник Покрета слободних грађана и посланик Павле Грбовић најавио је да ће подржати Предлог закона о Алиментационом фонду, али је указао да тај закон није настао на предлог председника Србије Александра Вучића, већ да су "посланици Странке слободе и правде тај закон предложили још 2022. године".

Грбовић је, на седници парламента, оценио да је овај закон могао бити усвојен пре три године да је било воље владајуће већине, сматрајући да је срамота Ане Брнабић што је као премијерка имала три године да учини нешто добро и спречи негативне последице по више од 230.000 самохраних мајки и очева.

Говорећи о медијским законима, Грбовић је указао на излагање министра информисања и телекомуникација Бориса Братине и дилему да ли Србију са Европском унијом усклађује особа која сада седи са министром за европске интеграције или особа која је "донедавно дивљала са Мишом Вацићем и палила заставу ЕУ".

Министар спољих послова Марко Ђурић затражио је од народних посланика да усвоје предложене међународне споразуме који су, како каже, сведочанство амбиције Србије да настави генерацијама раније започету традицију одржавања и развијања односа са земљама и народима широм света на корист и у интересу спољне политике и националних интереса, посебно када је реч о Косову и Метохији.

"Ту је нешто што такође не треба да сметнемо са ума када разматрамо ове најизглед техничке законе којима се ратификују ови међународни споразуми, а то је и чињеница да одржавање веза и контаката Републике Србије са земљама са којима данас ратификујемо споразуме представља директан економски интерес наше земље и да одржавање односа са овим земљама представља компаративну предност Србије у односу на друге земље у нашем окружењу", истакао је Ђурић.

Министар Борис Братина рекао је да се пред посланицима налазе три медијска закона - један Предлог закона о изменама и допунама закона о електронским медијима, Предлог закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима и Предлог закона о изменама и допунама закона о јавном информисању медијима.

"Ми смо већ у току 2023. године усвојили два медијска закона, о чијим су изменама и допунама данас на дневном реду. Реч је о закону о јавном информисању медијима и закону о електронским медијима. Доношење ова два закона пратила је транспарентност и инклузија свих релевантних чинилаца на медијском тржишту, а спроведене су и јавне расправе оба закона, одржане су округли столови у више градова Србије, након којих су узете у обзир сва пристигла мишљења, предлози и сугестије“, рекао је Братина.

У вези са питањем финансирања регулатора, каже да је измењен члан 46, те је предложено да регулатор има потпуну аутономију управљања буџетом, који не може бити произвољно умањен или увећан од стране других институција.

"У члану 12 извршено је терминолошко усаглашавање како би се навели тачни називи независних институција. Извршене су промене у члану 71, који дефинише забрану говора мржње, као и члана 72, који прописују забрану појединих програмских садржаја“ каже Братина.

Изменама је прецизирано да се те обавезе односе на пружаоца медијских услуга, а не на регулатора.

"Предлог закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима полази од значаја који јавни медијски сервис имају у очувању и унапређивању демократских вредности друштва, као и од стратегије развоја система јавног информисања“, рекао је Братина.

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали истиче да Закон о алиментационом фонду показује бригу према онима којима је та брига најпотребнија.

"У складу са тим, ту су и измене закона о такозваним јефтиним стамбеним кредитима за наше младе. Ова иницијатива један је од највећих успеха владе у последњих 13 година. Имамо више од 5.500 младих који су се пријавили и показали заинтересованост. Њих 1.000 је већ потписало уговоре. Осам пословних банака подржава овај пројекат и жеља нам је да са само једним процентом учешћа наши млади до 35 година старости дођу до своје прве некретнине", каже Мали.

Истиче да је направљен огроман успех и да су у претходна три месеца увидели постоје захтеви и сугестије за унапређењем пројекта од стране клијената и пословних банака.

"Четири су најважније промене. Прва се односи на то да укључујемо и помоћне објекте као објекте за које се може дати кредит, а до сада су то били само главни објекти, односно, стан или кућа. Друго, постоји велики број захтева да јемац за кредит буде и неко треће лице. Изменама управо то омогућавамо. Доста младих је тражило да на свом земљишту сагради кућу или купи монтажни објекат и то овим изменама закона омогућавамо. И коначно, било је доста недоумица око тога ко плаћа таксу за упис хипотеке. Изменама ту дилему решавамо – трошак те таксе преузима држава Србије", закључује Мали. 

Говорећи о другом пројекту, који за циљ, како каже, има да управо младе мајке дођу до своје прве стамбене јединице, Мали наводи да се изменама овог закона омогућава да се та помоћ рачуна као учешће у јефтиним стамбеним кредитима, уколико се испуњавају сви остали услови.

"До сада је укупно 1.035 мајки у протеклих пар година добило ову помоћ од државе, а укупан износ новца који смо из буџета издвојили да би нашим младим мајкама помогли да дођу до своје стамбене јединице је тачно 12,3 милиона евра", истиче министар финансија.

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић прецизирала је на седници Скупштине Србије да је поступак који се предвиђа законом о Алиментационом фонду извршни те да ће средства самохраним родитељима бити исплаћена у року од 15 дана, као и да они немају никакве трошкове.

Брнабић је, одговарајући на примедбе посланице Еколошког устанка Данијела Несторовић која је навела да такав предлог неће моћи да функционише, јер судски поступци трају по неколико година и да су скупи за самохране родитеље, навела да је скандалозно што народна посланица није прочитала предлог закона.

"С обзиром на то да су упућене примедбе на закон о Алиментационом фонду, сматрала сам да треба одмах да одговорим и да јасно нагласим да ме чуди да неко није чак ни прочитао предлог закона како би се припремио за седницу Народне скупштине, јер све што је изговорено јасно је да није тако", казала је Брнабић.

Како је додала Брнабић, примедбе су биле упућене на то колико ће трајати поступак и трошкове поступка.

"Потпуно је јасно да је у циљу ефикасности то извршни поступак. Извршитељ одмах преузима, а чим преузме, родитељ доставља Министарству за бригу о породици и у року од 15 дана се исплаћују средства и тај самохрани родитељ нема трошкове", истакла је Брнабић.

Како истиче, наглашено је да не постоје никакви трошкови које сносе они који треба да остваре права. "Али, ако ми морамо да дођемо до тог нивоа да неко не може да се удостоји да прочита предлог закона, ја се питам за шта грађани плаћају људе у парламенту", казала је Брнабић.

У делу седнице парламента у којем се постављају питања представницима извршне власти, посланици Скупштине Србије осврнули су се на више различитих тема, међу којима су били и протекли локални избори у Косјерићу и Зајечару.

Посланица Јелена Милошевић из Странке слободе и правде критиковала је рад министра унутрашњих послова Ивице Дачића у вези са радом полиције током изборног дана у Косјерићу и Зајечару, а посланик Урош Ђокић упитао министра у колико случајева су поступали у тим местима када је у питању кршење изборног права.

Председник посланичке групе "Ми - Глас из народа" Бранко Павловић питао је Владу Србије када ће предузети све мере из своје надлежности да се прекине, како је рекао, "хаос у држави".

Како је рекао, Србија је у блокадама, премлаћују се новинари, а грађанима се ускраћују Уставом загарантована права да се слободно крећу и живе.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић поставио је питање за врховну тужитељку Србије Загорку Доловац да ли је било које тужилаштво предузело нешто поводом истицања кукастог крста на зидинама Нишке тврђаве тврдећи да су они који су то учинили повезани са неонацистичким и навијачким групама.

Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута упитао је министре на основу ког закона је донета одлука да се са комплекса Генералштаба у Кнеза Милоша у Београду скине статус заштићеног културног добра.

Посланица Народног покрета Србије Соња Пернат упитала је министарку заштите животне средине да ли зна да је компанија Лин Лонг у свом захтеву за одлучивање о процени потребе утицаја на животну средину, како тврди, навела да цео комплекс за производњу гума у Зрењанину обухвата само ресторан, портирницу, управну зграду и паркинг.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов замолио је председника РИК-а да посланицима достави резултате избора у Косјерићу и Зајечару, као и број контролора опозиције и владајуће коалиције по бирачким местима.

"Да видимо како су они који су освојили више гласова изгубили, а они који су мање добили победили", казао је Јованов образлажући захтев за достављање резултата посланицима.