Žiofre za RTS: Novinarima mora da bude omogućeno da rade slobodno, to se odnosi i na zaposlene u RTS-u

Ambasador i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, odgovarajući na pitanje zašto nije osudio narušavanje slobode kretanja i prava na rad zaposlenima Radio-televizije Srbije tokom dvonedeljne bespravne blokade objekata Javnog servisa, navodi da su stavovi EU o važnosti novinarstva uvek bili jasni.

"To je deo osnovnih vrednosti Evropske unije. Sloboda informisanja i izražavanja. Građani bi trebalo da imaju mogućnost da dobiju adekvatne informacije i da novinari rade svoj posao. I to je princip na koji stalno pozivamo. Uključujući i kada je RTS bio pod blokadom, moramo da obezbedimo da svi novinari mogu da rade svoj posao, kaže Žiofre za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Naglašava da je reforma medija jedan od bitnih aspekata saradnje Unije sa Vladom Srbije.

"Zato što želimo da radimo mnogo više na ovoj temi i vlada Srbije se posvetila tom poslu. Trenutno se upravo revidira zakon o javnim servisima, dakle o RTS-u i RTV-u, a kako bi oni bili jači, autonomniji i nezavisniji, i kako bi mogli da integrišu standarde EU. Takođe radimo na drugim zakonima iz medijske sfere i očekujemo i radujemo se novom Savetu REM-a, inkluzivnom i transparentnom procesu, koji će obezbediti da elektronski mediji u Srbiji imaju odgovarajući ambijent, medijski pluralizam i visoke standarde", napominje šef delegacije EU u Srbiji. 

Podvlači da su tokom blokade RTS-a iz EU jasno rekli "novinarima mora da bude omogućeno da rade slobodno i bez pritisaka".

"To smo jasno izrekli, i to se odnosi na sve novinare u Srbiji, pa i na novinare RTS. Takođe novinari imaju obavezu da svim stranama prenose adekvatne informacije", zaključuje Žiofre.

Sloboda kretanja i zabranjeni put do Moskve

Komentarišući zabranu preleta pojedinim državnicima koji su krenuli put Moskve na paradu povodom Dana pobede nad fašizmom, što se kosi sa osnovnim postulatima EU o slobodi kretanja, ističe da se radi o nacionalnim prerogativima zemalja članica Unije.

"To je njihova odluka. Danas slavimo Dan Evrope i to je ono što je važno meni i milionima građana Evrope. Mi 75 godina gradimo projekat mira, prosperiteta i demokratije. Vrlo smo ponosni na ono što smo postigli i sada imamo 27 zemalja članica čiji građani uživaju visoke standarde života i to slavimo, posebno s obzirom na to da se nakon ruske agresije na Ukrajinu rat vratio na tlo Evrope", ukazuje šef delegacije EU u Srbiji.

Smatra da građani EU podržavaju takav projekat, odnosno, da istraživanja javnog mnjenja među državama članicama potvrđuju da je poverenje u institucije Unije i dalje visoko.

"Građani EU moraju da budu zaštićeni. Unija se zasniva na ključnim vrednostima – slobodi izražavanja, demokratiji, nezavisnosti pravosuđa, ljudskom dostojanstvu. Stoga, mora da bude sposobna da zaštiti i donese prosperitet svojim građanima. Danas imamo izazove i moramo da odgovorimo, a mnogo je bolje ako to radimo zajedno. Svaka zemlja članica, zasebno, ne može sama da se nosi sa svim aktuelnim izazovima, Amerikom, Kinom, Rusijom… Evropa mora da uradi više kako bi mogla da se brani i zato smo pokrenuli novu politiku o evropskoj odbrani", napominje Žiofre.

EU i partneri

Tvrdi da su odnosi Unije i Sjedinjenih Američkih Država komplikovani, ali da postoje mnoge zemlje koje i dalje žele trgovinsku razmenu sa EU, među kojima je i Srbija.

"Partneri znaju da smo mi predvidljivi u ekonomskoj razmeni. Imamo 450 miliona stanovnika i snažnu ekonomsku moć. I Srbija ima trgovinsku razmenu sa Evropskom unijom, tačnije, 60 odsto srpskog izvoza je prema zemljama EU. Takođe, strane direktne investicije su mahom iz Evropske unije. To moramo da osnažimo i budemo spremni za svet danas, ali i sutra. Ne možemo zaboraviti prošlost, ona je uvek sa nama, ali moramo da budemo i u sadašnjosti i da znamo koje su nam mere potrebne i kojim pravcem želimo da idemo", ističe Žiofre.

Govoreći o tome kako EU i on lično vide odnose Beograda i Evropske unije u kontekstu posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi i paradi povodom pobede nad fašizmom, Žiofre kaže da svima treba da bude jasno da EU nudi novi zamah za proširenje i da bi takvu priliku trebalo iskoristiti.

"Vidimo da neke zemlje vrlo brzo napreduju u procesu pristupanja i ovaj trenutak bi trebalo iskoristiti. Pre svega, morate da sprovedete reforme. One su ono što će vas dovesti do EU. Razgovaramo o neophodnim reformama u Srbiji, koje su dobre, pre svega, za građane Srbije. Jedan od ključnih elemenata koji izdvajaju građane Srbije jeste dostojanstvo. Ljudi žele dostojanstven život i poštovanje. Druga važna stvar u ovom geostrateškom momentu jeste da možemo da računamo na pouzdane prijatelje. Mi smo se pre 80 godina oslobodili nacizma. Mnogi mladi ljudi su platili životom ovu borbu. Crvena armija je oslobodila Beograd zajedno sa mnogim Ukrajincima i ne možemo to da zaboravimo. Ali, takođe, moramo da razumemo šta se dešava danas. Imamo agresorski rat koji uništava Ukrajinu. To je realnost u kojoj živimo i mislim da danas treba biti u Ukrajini, a ne u Moskvi", ističe Žiofre.

Teorija i praksa – klaster 3

Odgovarajući na pitanje zašto još uvek nema otvaranja klastera 3 u postupku napretka Srbije u procesu evrointegracija, šef delegacije EU u Srbiji naglašava da je na zemljama članicama da odluče kada će dozvoliti otvaranje, na osnovu šireg konteksta i reformi kandidata u osnovnim oblastima.

"Komisija je još 2021. godini istakla da je klaster 3 tehnički spreman. Imamo spisak reformi na koje se Srbija obavezala da će ih sprovesti, a tiču se medija, izbora, energetike… Očekujemo da je nova vlada u mogućnosti da sprovede ove reforme. Onog trenutka kada se reforme sprovedu, zemlje članice će odlučiti o daljem napretku", zaključuje Žiofre.

Ističe da su poruke koje dolaze iz Brisela za Beograd jasne.

"Najpre, fokusiramo se na Zapadni Balkan, kao i na Srbiju, i ulažemo politički kapital i pažnju u Srbiju. Poruka je da Srbiju želimo u Uniji. Potrebni su nam pravi uslovi da bi se to dogodilo, a to je realizacija reformi. Vidimo i da mnogi građani iz Srbije takođe zahtevaju promene i reforme na ulicama Beograda i Srbije. Reforme su odgovor na to", podvlači Žiofre u razgovoru za Jutarnji program.