Vuletić: Vučić nema razloga da raspiše vanredne izbore; Vučićević: Politička artikulacija svih studentskih zahteva

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić kaže da su pritisci na Srbiju zbog učešća predsednika države Aleksandra Vučića na paradi u Moskvi povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu očekivani.

"Pritisci ne predstavljaju novost. U pitanju je nastavak politike koju Srbija vodi već jako dugo, a u kojoj pokušava da održi što je moguće bolje odnose sa svim velikim silama. Sjedinjene Države su hegemon, zemljama Evropske unije smo okruženi, dok je Kina najveći investitor na globalnom nivou, a Rusija uz energente i podršku u Ujedinjenim nacijama nudi i sentiment u našem narodu, što je bitno", ističe Vuletić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević odlazak Vučića u Moskvu vidi kao pokušaj nastavka spoljnopolitičke orijentacije balansiranja između velikih svetskih sila.

"Posle agresije Rusije na Ukrajinu, i sukoba između Zapada i Istoka, balansiranje je postalo sve teže i obe strane očekuju svrstavanje. Vidimo da su iz EU, koja jeste naš strateški prioritet – makar deklarativno – loše reagovali na Vučićevu posetu Moskvi. Već imamo problema u procesu pristupanja, neki fondovi su blokirani. Zahteve koje smo imali oko izbornih i medijskih uslova i biračkih spiskova, te REM-a, nisu ispunjeni, zbog čega je EU takođe loše reagovala", navodi Vučićević.

Osvrt na zahtev za vanrednim izborima

Predsednik Srbije se iz Moskve osvrnuo i na najnoviji zahtev studenata u blokadi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, tvrdeći da će ih biti, ali da će se oni održati kada "on, koga (studenti u blokadi) smatraju za nenadležnu predmetnu instituciju, te izbore bude raspisao". Profesor Vuletić kaže da nije očekivao da će Vučić u tolikoj meri govoriti o izborima.

"Imam utisak da je priča o izborima koja je potekla od studentskih plenuma nešto što bi trebalo da zamagli jedno, prema mom mišljenju, mnogo važnije pitanje, a to je pitanje nastavka školske godine. Šest meseci ne postoje nastava i ispiti, akademska školska godina je faktički izgubljena, iako će ona možda formalno moći da nekako bude realizovana", naglašava Vuletić.

Na pitanje da li zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima predstavlja izlaznu strategiju studenata u blokadi, profesor Vučićević kaže da je to u ovom trenutku teško analizirati.

"Studenti već šest meseci, praktično od kada su počele blokade, traže ispunjenje četiri zahteva. Možemo reći da su treći i četvrti manje ili više ispunjeni. Komisija koju je formirao univerzitet utvrdila je da prvi i drugi nisu bili ispunjeni. Očekivao sam da će u nekom trenutku zahtevi biti ispunjeni. Nažalost, mi smo imali produžavanje krize, a sada smo već došli u problem – ne samo da je upitan završetak ove školske godine, nego je upitno i da li ćemo početi sa sledećom školskom godinom. I u tom smislu, ovo jeste jedan zahtev koji je nov i predstavlja jednu vrstu političke artikulacije", sumira Vučićević.

Smatra da su ostali zahtevi studenata u blokadi, na neki način, sadržani u zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora, jer, kako kaže, studenti traže da ljudi na koje bi oni preneli poverenje pri formiranju studentske liste omoguće da jedan od prvih zadataka nove Narodne skupštine i Vlade ispuni preostale studentske zahteve.

Politička borba

Profesor Vuletić tvrdi da Vučić nema razloga da u ovom trenutku raspiše izbore i na takav način odgovori na poslednji studentski zahtev.

"Vanredni izbori se raspisuju u situacijama kada Vlada nema podršku Skupštine i kada postoje unutrašnje tenzije i čitav sistem ne funkcioniše, odnosno kada dolazi do sukoba. To je u prethodnom periodu bila situacija, i ja sam se tada zalagao za izbore – u decembru i januaru, a tada je i vlast nudila izbore. U ovom konkretnom slučaju, s obzirom na to da se tenzije, bar kada je reč o čitavom društvu, polako smiruju, nije nešto što bi upućivalo na izbore", navodi Vuletić.

S obzirom na to da su rokovi koji su pri ovom zahtevu postavili studenti u blokadi izuzetno kratki, profesor Vučićević smatra da su promene oko izbornih uslova koje je u prethodnom periodu zahtevao deo opozicije verovatno stavljene ad acta.

"Ali tako je, pre svega, zbog nečinjenja vladajućih partija. Bih bio prilično naivan da očekujem da će se situacija promeniti i u narednih šest meseci ili godinu dana – da će doći do sređivanja biračkog spiska, da će se medijska situacija popraviti, da će se formirati zaista profesionalan i kompetentan REM. Da li ćemo u nekom trenutku imati slobodne i poštene izbore za vreme ove vlasti? Ja verujem da ne. I verujem da će opozicija ili neka studentska lista morati da se nadmeću sa SNS-om na neslobodnim i nepoštenim izborima", kaže Vučićević.

Napominje da su u nezgodnoj situaciji svi akteri – i studenti, i univerziteti, ali i vladajuća partija.

"Ovo je veliki zahtev i jednim delom izlazi iz okvira onoga što su bili modaliteti borbe do sada. Sa druge strane, za vlast je nezgodno da odbije zahtev studenta koji je dugo studentima i nudila. Takođe, u ovom trenutku, zahtev je problematičan za vlast i zbog toga što prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja postoji odliv podrške SNS-u i Vučeviću u poslednjih pet ili šest meseci", zaključuje Vučićević.

Profesor Vuletić ističe da je u mnogo težoj poziciji univerzitet.

"Ako vam je prioritet politika onda kažete – nama je važnije da imamo nekakve političke ciljeve i koristićemo sva moguća sredstva, pa i univerzitet, kao instrument političke borbe. Ali ako vam je na univerzitetu najvažnija nauka i prenošenje znanja, onda ova pitanja deluju zaista neobično", zaključuje Vuletić.