Шта Србији доноси и односи "Виа Карпатија" – трка за саобраћајне токове који повезују Европу и Азију

Међународна рута "Виа Карпатија", један од највећих савремених саобраћајних пројеката у Европи, ускоро ће бити потпуно оперативан. Пут повезује север и југ континента, од Грчке и Бугарске до Пољске и Литваније, и могао би да промени токове теретног саобраћаја и транзита у региону, укључујући и Србију. Председник Удружења "Србијатранспорт" Горан Алексић каже да ће "Виа Карпатија" привући од 10 до 20 одсто превозника робе са транзитне руте кроз Србију. Наша предност је што имамо потенцијал повезаности друмског, железничког и речног саобраћаја, истиче Алексић. Декан Саобраћајног факултета Милорад Килибарда наводи да робни токови имају своја устаљена кретања која се тешко мењају. Ипак, када се промене, тешко их је повратити, тако да морамо да радимо на развоју и искористимо потенцијал који имамо, закључује Килибарда.

Председник Удружења "Србијатранспорт" Горан Алексић каже да коридор предвиђа руту од Балтичког мора и литванске луке Клајпеда и луке Гдањск у Пољској, до Солуна у Грчкој, са крацима ка румунској луци Констанци, као и Бугарској и Турској.

"Мислим да је претерана процена да ће због изградње ове руте доћи до смањења транзита кроз Србију већег од 40 одсто. Не верујем да ће бити у толиком обиму, јер су сви токови роба ове руте везани за источни део Европе. Дакле, утицаће за ону робу која иде ка Пољској, Чешкој, Румунији, Бугарској, али за оне који довозе робу у Немачку, Аустрију, Швајцарску или Италију, постоји краћа рута кроз Србију", истиче Алексић.

Наводи да су путеви у Србији добро организовани и ефикасни, тако да на њима нема значајног задржавања на наплатним рампама.

"Рецимо, у Румунији је путарина нешто јефтинија, али је задржавање на наплатним рампама веће, јер их има много. Тај ауто-пут је изграђен ради развоја Источне Европе и представља један од стратешких подухвата Европске уније. Али јесте конкуренција српској транзитној рути и не смемо да спавамо и на ово да гледамо мирно. Морамо да успоставимо јасне задатке и решавамо проблеме, па да онда рачунамо евентуалне губитке", наглашава председник "Србијатранспорта".

Декан Саобраћајног факултета Милорад Килибарда каже да је сасвим извесно да токови роба ка Западној Европи неће прећи на алтернативни правац, односно, "Виа Карпатију".

"С друге стране, токови роба који иду за Централну Европу или Источну Европу, вероватно ће користити трасу 'Виа Карпатија'. Кључни приход од транзита су путарине, а индиректни су везани за пратеће услуге, попут трговина, ресторана, преноћишта и логистике на коридорима", указује Килибарда.

Напомиње да робни токови имају своју законитост појављивања и кретања.

"Они имају своје устаљене руте и тешко их мењају, али када их једном промене, врло их је тешко вратити", тврди декан Саобраћајног факултета.

Развој интермодалног транспорта

Алексић сматра да ће "Виа Карпатија" одвући краткорочно око 10 одсто превозника робе која се превозила транзитном рутом кроз Србију, а дугорочно, у укупном транспорту, око 20 процената.

"То значи губитак између 13 и 26 милиона евра на дневном нивоу, што уопште није мало. Међутим, наш коридор је у драматичној предности у односу на 'Виа Карпатија'. Имамо друмски коридор, као и руте Дунавом и Савом, уз железнички коридор. Управо је та интермодалност наша предност у односу на трасу 'Виа Карпатија'. Стога, додатни развој интермодалности транспорта треба да буде приоритет Србије", сматра Алексић.

Килибарда објашњава да је интермодални транспорт суштина за привлачење корисника.

"Железнички саобраћај је у том контексту изузетно важан. Један воз мења између 50 и 60 камиона. Уједно је железница важна и због екологије, у циљу заштите животне средине", закључује Килибарда.

Председник "Србијатранспорта" каже да Србија не користи у довољној мери речни саобраћај.

"Потенцијал Дунава и Саве је огроман, а искоришћеност тог потенцијала је ниска, мања од осам одсто у Србији. Уједно, морамо да унапредимо транспортне терминале у близини лука и железница, уједно да изградимо квалитетније терминале на граничним прелазима. Важно је да на време успоставимо динамичне потезе у смислу конкурентности и изградње инфраструктуре", истиче Алексић.

Декан Саобраћајног факултета наглашава да ће стратегија развоја интермодалних логистичких центара Србије бити урађена у наредних годину дана.

"Терминали су кључна места за концентрацију токова роба и за привлачење корисника, те обслуживање тих токова у транзиту. Време вожње возача је строго дефинисано, тако да одморишта, паркинзи и преноћишта морају бити сигурни и безбедни. Стога, битно је да подигнемо пратеће услуге, али и да спречимо задржавање на границама. Царинске процедуре трају од пет до седам сати, некада и до 10 сати. У том смислу, потребна је сарадња са суседним државама", наводи Килибарда.

Гранични прелази и сарадња са Хрватском и Мађарском

Алексић сматра да је управо сарадња са државама са којима се Србија граничи кључна за задржавање корисника на устаљеној транзитној рути кроз Србију.

"Током епидемије коронавируса видели смо да је то могуће. Ако Србија и Хрватска не договоре брзе процедуре и зелене коридоре, обе земље ће много изгубити. Ето, ширимо гранични прелаз на Хоргошу. Дакле, такви конкретни потези и улагање у логистику, робно-транспортне центре и бољу организацију железничког транспорта", указује Алексић.

Килибарда је уверен да и "Коридор 10" и "Виа Карпатија" имају своје транспортне потенцијале.

"Што се тиче нашег коридора, то је природан и кратак пут који повезује Балкан и Егејско море са Западном и Средњом Европом. Такав потенцијал се тешко губи. Оно што је нама важно, јесте да тај потенцијал најбоље искористимо", закључује Килибарда у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.