Takovska 10: Vanredni izbori – samo jedna od opcija ili neminovnost

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić kaže da se ne slaže sa zahtevom studenata u blokadi da se raspišu izbori.

Smatra da je sada za studente najvažnije da li će se školska godina završiti ili propasti.

Vuletić: Traži se izlaz iz pat-pozicije

Kako kaže, studenti u blokadi su se opredili da im je politika važnija.

Prema rečima Vuletića, reč je o izlaznoj strategiji. “Došli su u pat-poziciju jer moraju da urade nešto posle toliko vremena u blokadama".

Bešić: Duboka društvena kriza rešava se izborima

Miloš Bešić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da je još u februaru tvrdio da su izbori rešenje, jer se, ističe, duboka društvena kriza tako rešava u demokratskim društvima.

Pretpostavlja da je zahtev za raspisivanjem izbora sada zahtev svih zahteva i da prethodnih šest nije stavljeno ad akta.

Bešić očekuje da će vlast pokušati da odloži raspisivanje izbora koliko god to bude bilo moguće.

Apostolovski: Protesti od početka u sferi politike

Urednika u dnevnom listu Politika Aleksandra Apostolovskog nije iznenadio zahtev studenata tvrdeći da je sve od početka bilo u sferi politike.

“Posle protesta 15. marta oborena je vlada Miloša Vučevića. Ne sećam se da se ikada pre to desilo, tako da su blokade već dale političke posledice”, kaže Apostolovski. Slaže se da Vuletićem da se radi o izlaznoj strategiji.

Panović: Kritična masa sama po sebi ne dovodi do promena

Zoran Panović, programski direktor “Demostata” ukazuje na to da je donekle demokratska javnost pritiskala studente da se politički izraze.

“Kabinet Đura Macuta je kabinet Pokreta za narod i državu, opoziciona koalicija sa prošlih izbora više ne postoji, pa bi se novim moglo doći do nekog razrešenja. Macutova vlada se može posmatrati kao reakcionarnija od Vučevićeve”, napominje Panović.

Prema njegovim rečima, demonstracije 15. marta su prodrmale učmalost, ali se pokazalo da kritična masa sama po sebi ne može da dovede do promena.

“Kada pogledamo istraživanja, studenti imaju veliku podršku, ali za političko razrešenje morate imati dve jake kategorije što bi trebalo da bude politička organizacija koju su predložili studenti i vlasti sa druge”, dodaje Panović.

Što se tiče izgleda da izbori uopšte raspišu, Panović konstatuje da se leti ranije  nisu održavali, a da bi se do jeseni ili zime politička dinamika, na koju su studenti uticali, mogla da se promeni.

Pominje i pitanje promene izbornih uslova za koje je potrebno neko vreme. ”Možda studenti misle da i u sadašnjim uslovima mogu da postignu dobar rezutat”.

Od dolivanja ulja na vatru do ustavnog patriotizma

Kada je reč o tajmingu zahteva, sagovornici emisije se slažu da je pik blokada i protesta bio 15. marta.

Apostolovski smatra da veliki protest 15. marta u Beogradu nije doveo do konkretnih rezultata.

"Studenti nisu pravili greške do 15. marta, prilično su vešto vodili protest. Posle je opala energija, počinju da prave greške kao što je građanje jajima pristalica i članova SNS-a u Nišu. Sa stanovišta studenata u blokadi i profesora koji ih podržavaju mislim da je trebalo da 15. marta proglase pobedu i da kažu da će motriti na naredne poteze vlasti", kaže urednik u listu Politika.

Kako dodaje, trebalo je da se fokusiraju na završavanje akademske godine pa kasnije izađu kao neka nova politička snaga.

Miloš Bešić kaže da je 15. marta očekivao da će ispostaviti neke nove i druge uslove vlastima. “I pre toga je bio niz protesta koji je podizao opozicionu energiju, a taj trenutak je morao da ima neku artikulaciju. Bez nekog novog zahteva ne znam šta su tada studenti očekivali, mislim da se kasni”.

Za Vladimira Vuletića važnije je, kako kaže, kriza univerziteta. Smatra da je namera studenata u blokadi da posle tih izbora, ako bi se uopšte raspisali za 29. jun, da kažu da su bili pokradeni i da se krene u novi talas protesta.

Tvrdi da bi ti izbori u junu bili dolivanje ulja na vatru. “Sad su se legitimisali kao politički aktivisti, ali to treba da rade u svoje slobodno vreme”, dodaje Vuletić.

Profesor FPN-a, sa druge strane, smatra da je sad ima mnogo više razloga za vanredne izbore nego što ih je bilo kada su se ranije često raspisivali.

Napominje da je velika nepoznanica koga bi studenti podržali ako ne bi imali svoju listu. “Kako bi trebalo da izgleda ta lista, isključivo studentska ili sa predstavnicima kritičkog građanstva. Pitanje svih pitanja je kako bi preneli tu svoju energiju na predstavnike te liste”, kaže Bešić.

Smatra da bi raspisivanjem izbora došlo do deblokade univerziteta.

Prema Zoranu Panoviću, trebalo bi da se osnuje opozicioni narodni pokret. Ono što su studenti činili dosad, vidi kao promociju ustavnog patriotizma.

Celu emisiju "Oko" o zahtevu studenata u blokadi za raspisivanjem izbora možete pogledati u videu na početku teksta