Džefri Saks: Cilj NATO bombardovanja je cepanje Srbije i formiranje vojne baze na Kosovu

Američki i svetski poznati ekonomista i analitičar Džefri Saks istakao je da je Srbija bombardovana i razorena zbog formiranja NATO baze Bondstil i profita američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Gostujući u podkastu američkog novinara Takera Karlsona, Saks je odgovarao na pitanja u vezi sa geopolitičkim kretanjima i izazovima s kojima se svet susreće, a govorio je i o NATO bombardovanju SR Jugoslavije.

Istakao je da Sjedinjene Države nakon "pobede u Hladnom ratu" više nisu želele da pregovaraju, već su nastupale unilateralno, obećavajući jedno, a radeći potpuno drugo.

"Zanemarili su interese druge strane, ponašajući se kao svetski policajac", rekao je Saks o američkoj administraciji tokom devedesetih i u tom kontekstu naveo i NATO bombardovanje Jugoslavije.

"Kao i u pregovorima sa Rusijom o neširenju NATO-a na istok, nastavili su da sprovode jednostrane poteze. Tako smo 1999. godine bombardovali Beograd 78 dana, što je nečuveno. Apsolutno loš potez. Bombardovali smo jednu evropsku prestonicu 78 dana", naglasio je američki ekonomista.

"Cepanje Srbije, stvaranje Kosova i građenje Bondstila"

Na pitanje Karlsona koja je suština bombardovanja i šta su bili razlozi za takvu odluku sa ove distance, Saks je rekao da je cilj bio cepanje Srbije i otvaranje najveće NATO baze u jugoistočnoj Evropi.

"Dakle, poenta je bila da se Srbija pocepa i stvori nova država Kosovo, gde imamo najveću vojnu bazu NATO-a u jugoistočnoj Evropi – Bondstil", ukazao je Saks.

Podsetio je da je u dokumentu "Obnova američke odbrane" iz 2000. godine podvučeno kako je Balkan nova strateška oblast za SAD.

"Morali smo da prebacimo velike trupe na Balkan, jer je njihova ideja bila igra rizika, a ne dobri odnosi ili mir. U takvom rasporedu su vam potrebne vaše figure na tabli", procenio je Saks.

"Amerika je zemlja večnog rata, a Srbiju devedesetih nisu voleli"

Saks je naglasio da je američka doktrina nakon Hladnog rata podrazumevala formiranje vojnih baza i napredno pozicioniranje vojske gde god je moguće u svetu, pa tako i u jugoistočnoj Evropi.

"A Srbiju nisu voleli (u Beloj kući). Uz to, bila je bliska Rusiji. Pošto su smatrali da su jedina supersila, radili su šta su hteli. Tako su pocepali zemlju (Srbiju) što sada tvrde da nigde ne sme da se radi. Znate, kad kažu – nema promena granica. Razbili smo Srbiju i našom deklaracijom ustanovili novu državu Kosovo. Tako smo, dalje, stvorili ogromnu NATO bazu", ponovio je analitičar u razgovoru sa Karlsonom.

Na pitanje voditelja da li to znači da NATO bombardovanje nije izvedeno da bi se "spasilo potlačeno muslimansko stanovništvo", Saks je rekao da se, zapravo, radilo o spasavanju američkog vojno-industrijskog kompleksa, izgradnji "Bondstila", ubijanju velikog broja ljudi i uništenju gradova.

"Uzeli su dobru lokaciju za bazu u jugoistočnoj Evropi. Mnogo tužnih i destruktivnih stvari, ali tako je. Mi smo zemlja večnog rata. Ne gledamo unazad", zaključio je američki ekonomista Džefri Saks u razgovoru sa Takerom Klarsonom. 

Saks je u podkastu, između ostalog, govorio i o ratu u Ukrajini, te posledicama ideje Vašingtona da Kijev priključi NATO-u.

Pričao je i o promenama režima u autoritarnim sistemima, slučaju eksplozije gasovoda u Severnom toku i poreklu koronavirusa. 

Zbog svojih ranijih stavova o ratu u Ukrajini, za šta okrivljuje Belu kuću, Saks je za američke medije postao persona non grata, dok je svojevremeno govorio i da Amerikanci stoje iza napada na Severni tok. 

Džefri Saks – "ekonomski tinejdžer" i "profesor u farmerkama"

Džefri Saks (69) američki je ekonomista, analitičar javnih politika i univerzitetski profesor na Univerzitetu Kolumbija. Poznat je po radovima o održivom i ekonomskom razvoju koje je promovisao još na Harvardu, gde je predavao tokom osamdesetih.

Svetskoj javnosti postao je interesantan kada je, 1985. godine, kao 31-godišnji savetnik vlade u Boliviji okončao visoku inflaciju za samo godinu dana, sa 24.000 procenata na devet odsto. 

Tada je stekao nadimke "ekonomski tinejdžer" i "profesor u farmerkama".

Ipak, posle tri godine savetovanja, između 15.000 i 27.000 državnih službenika i radnika u Boliviji ostalo je bez posla.

Uticaj pada Berlinskog zida na razvojni put Džefrija Saksa

Formalno uspešan zadatak u Južnoj Americi Džefrija Saksa preporučio je zemljama na istoku Evrope u predvorju kraja hladnoratovske ere i pada Berlinskog zida.

Sledeći skonomsku mantru britansko-američke politike "tačerizma" i "reganizma", nudio je rešenja vladama koje su bile pred tranzicijom, ili u procesu, nakon pada komunizma u Istočnom bloku.

Na tom talasu, premijer SFR Jugoslavije Ante Marković angažovao je Saksa u cilju zauzdavanja hiperinflacije, na šta je i američki ekonomista podsetio tokom nedavne posete "Kopaonik biznis forumu".

"Duboko sam verovao u zamisao Gorbačova da može da bude mir i da je Evropa objedinjena, te da je u to vreme došlo do kraja neprijateljstava između Istoka i Zapada", istakao je nedavno Saks.

Savetovanje Ante Markovića

Saks se na Kopaoniku prisetio i da je tokom boravka u Beogradu krajem osamdesetih prvi put osetio da od ujedinjenog sveta nema ništa, baš kada je tadašnji premijer Marković predložio da Jugoslaviji bude odobrena pauza u vraćanju duga kako bi se obuzdala inflacija.

"Evropa i SAD odbile su mogućnost moratorijuma 1989. godine. Jugoslavija je bila osuđena na propast i onda se interno raspala. A ideja Evrope bila je da će postojati Hrvatska i Slovenija sa jedne strane, i Srbija, sa druge, ruske", naveo je Saks na Kopaoniku.

Marković je ubrzo promocijom (interne) konvertibilnosti dinara, deregulacijom deviznog i spoljnotrgovinskog zakonodavstva, zamrzavanjem plata i kontrolom cena infrastrukturnih privrednih grana zaustavio hiperinflciju koja se bila popela na godišnju stopu od oko 2.700 odsto.

Saks, drugi put među Srbima

Američki ekonomista i politički analitičar potom je savetovao Slovence, Poljake i Ruse u pretumbavanju socijalističkih ekonomskih sistema u kapitalističke. U tom poslu imao je manje uspeha nego tokom angažmana u Beogradu.

Poljski analitičari često su isticali da je tranzicioni uspeh počeo tek kada je Saks otišao.

Nakon petooktobarskih promena, bivši Saksov učenik i saradnik Božidar Đelić, kao ministar finansija SR Jugoslavije, tražio je od američkog ekonomiste da poseti Srbiju.

Saks je tom prilikom izrazio uverenje da će Srbija vrlo brzo nadoknaditi vreme izgubljeno u protekloj deceniji, te da će postati jedna od zemalja sa najbržim privrednim i ekonomskim razvojem u regionu.

Oprečna mišljenja o "šok-terapijama", ekonomski bestseleri i UN

Džefri Saks kasnije se bavio, kako je to isticao, iskorenjavanjem siromaštva, na čemu je angažovan i njegov Zemaljski institut na Univerzitetu Kolumbija.

Pojedini političari i analitičari ova su zaduženja vvidela kao ironiju, tvrdeći da su ekonomske "šok-terapije" koje je predlagao vladama uglavnom uticale na još veće siromaštvo stanovništva. 

Međutim, Saks je ostao jedno od najpoznatijih imena u svetskoj ekonomiji, a u međuvremenu je proširio interesovanja i na oblast zaštite životne sredine. 

Bio je savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Kimuna, kao i aktuelnog genseka Antonio Guteresa, a sarađivao je i sa Vukom Jeremićem tokom njegovog mandata na mestu predsednika Generalne skupštine UN.

Predsednik je Mreže za rešenja za održivi razvoj UN i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija. Autor je mnogih ekonomskih bestselera, uključujući "Kraj siromaštva" i "Doba globalizacije".